С-300 из Украјине преко Загреба завршио у САД

Није спорно да је ратних деведесетих година у Хрватску стигао део ракетног система С-300, али је право питање ко је испоручио ово наоружање којим се Загреб похвалио на војној паради одржаној 1995. године. Било је то свега неколико месеци пре операције „Бљесак”.

Амбасадор Чепурин подвлачи да се „добро зна да су се криминалне активности одвијале у троуглу земља дестинације – посредник – Украјина”. „Представници хрватске владе више пута су јавно признавали да је то наоружање стигло из Украјине. Да није спремно за употребу. Да су преварени. Касније су делови овог система отишли у трећу земљу”, каже Чепурин, демантујући тако речи бившег хрватског председника Иве Јосиповића, који тврди да је С-300 стигао из Москве.

Јосиповићеви наводи противрече и изјави Мате Гранића, министра спољних послова Хрватске из деведесетих година, каснијег саветника председнице Колинде Грабар Китаровић. Човек коме су по природи посла морали да буду познати сви детаљи ових испорука, такође је потврдио, како је загребачки „Јутарњи лист” објавио још 2010. године, да је С-300 у Хрватску стигао из Украјине.

Међутим, ракетном систему сваки траг се губи 2004. године. И даље је тајна да ли је Загреб некомплетан С-300 послао у Америку, која је желела да открије тајну овог оружја, које експерти сматрају надмоћнијим од њиховог „патриота”. О заинтересованости Владе САД за руско оружје сведочи и пресретнута депеша од 23. новембра 2003. године, коју је објавио „Викиликс”. Тадашњи амерички амбасадор у Загребу Ралф Франк извештава министра одбране Доналда Рамсфелда о томе како напредује идеја о испоруци С-300 из Хрватске у Америку, пише у депеши. Франк пише у Вашингтон да су хрватски министри одбране Јозо Радош и Жељка Антуновић „обећали, али још нису омогућили испоруку С-300 америчкој влади”.

Како се истиче у депеши, хрватски систем С-300 је „некомплетан, али врло пожељан”, јер би могао да помогне америчком ратном ваздухопловству приликом тестирања будућих генерација америчких борбених авиона. Према писању „Вечерњег листа”, у време владе Иве Санадера, Загреб је ипак отпремио овај систем ПВО преко океана, о чему је на судском процесу трговцу оружјем Звонку Зубаку сведочио и бивши шеф државе Стјепан Месић.

Бивши хрватски председник Јосиповић оцењује сада и да су се због открића да је Москва испоручивала оружје Загребу „Срби узнемирили, јер су мислили да је Русија њихов ексклузивни пријатељ”. Чињеница је, међутим, да се и Хрватска узнемирила после најава да ће Русија и Србија тешње војно сарађивати. Наиме, да и те како имају потребу да завире у комшијске магацине, сведочи изјава хрватског министра одбране Анте Котромановића од пре две године, после Вучићеве најаве да ће Србија у Русији набавити део наоружања.

„Немогућа је мисија да Србија купи оружје од Русије, јер нема новца за то. Они немају средстава за опремање и модернизацију”, рекао је тада Котромановић, уз опаску да је то немогуће и због санкција ЕУ према Русији. У међувремену, Србија је утаначила са Русијом испоруку ловачких авиона Миг-29, модернизованих тенкова Т-72 и борбено-извиђачких возила.

Прича о наводној руској испоруци оружја Хрватској важна је не само због последица које би могла да има по односе Београда и Москве, него и због чињенице да би оваквим поступком Русија угрозила међународни кредибилитет, јер би то значило да је кршила ембарго Савета безбедности на испоруку наоружања земљама бивше Југославије. Због тога је руско Министарство спољних послова, енергично демантујући наводе из Хрватске, поручило и да се Русија „доследно придржавала својих међународних обавеза, као и да се „грубо изврћу чињенице с циљем оцрњивања политике Руске Федерације на Балкану”.

Српско-руски разговори на врху

Говорећи о војној сарадњи са Русијом, Александар Вучић је пре неколико дана рекао да још нема коначног договора о испоруци система С-300 и открио и да је ову тему поменуо у разговору са руским председником Владимиром Путином, али да је о томе причао и са председником Белорусије Александром Лукашенком. Путинов портпарол Дмитриј Песков каже да су планови Србије за куповину руских противваздушних система С-300 „тема која се разматра у највишим политичким круговима”, јер је „војнотехничка сарадња изузетно осетљива тема”. Руска агенција РИА новости пренела је да је Вучић изјавио да су Србији потребна два дивизиона ракетних зенитних система С-300 са пуковским командним пунктом.Антрфиле

Руски МИП: циљ спиновања да се покваре наши односи са Србијом

На званичном сајту руског Министарства иностраних послова, у специјалном одељку за „лажне вести” о Русији, који је пре три месеца креирала директорка Дирекције за информисање Марија Захарова, у понедељак касно поподне објављено је званично саопштење поводом навода о испорукама С-300 Хрватској. Демантујући да је Русија наоружавала Загреб, руска дипломатија истиче да је дезинформација срачуната на то да се нанесе штета пријатељским односима Москве и Београда:

– Привукао нам је пажњу чланак објављен у хрватском издању „Вечерњег листа” од 13. априла, под насловом „Нови руски притисци на Хрватску: испоручили смо вам С-300, где су нестале ракете?” у вези са наводним испорукама руског наоружања Хрватској, укључујући и ракетне системе земља-ваздух С-300, за време сукоба у бившој Југославији од 1991. до 1995. године. У вези са тим, желимо још једном да подвучемо да смо се доследно придржавали међународноправних обавеза у вези са режимом ембарга који су за време југословенске кризе 1991–1995. увеле УН на извоз наоружања сукобљеним странама. Није тајна да су се у наведеном периоду велике количине оружја, муниције и војне технике совјетске производње налазиле у земљама централне и источне Европе, као и у бившим републикама СССР-а. Колико је познато, хрватски дилери сумњиве репутације искористили су ову околност за снабдевање Загреба. Руска Федерација, разуме се, никада није имала никакве везе са тим. Међутим, сасвим је јасан циљ пропагандне кампање изграђене на злонамерним спекулацијама у вези са наведеним спиновањем: постављен је задатак да се нанесе штета сарадњи Русије са пријатељским државама на Балкану, да се закомпликује сарадња са нашим партнерима, пре свега са Србијом.