Заражена пилетина није стигла у Србију
Пилећа прса „Перутнине Птуј” нису стигла из Хрватске у Србију, тврде у Министарство пољопривреде. Хрватска је због салмонеле наредила повлачење овог контингента меса, произведеног пре месец дана, које је из Словеније увезено у ринфузу.
– Ринфузну пилетину нисмо увозили из Хрватске, али ни из Словеније. Од почетка године код нас нису долазила пилећа прса без коже. Производи који су у Хрватској били спорни нису стизали код нас – наводе у Министарству пољопривреде. Узорковање је урађено у месари „Перутнине Птуј” – „Пипо” у Загребу где су пронађена прса заражена овом бактеријом. Иста бактерија је накнадно установљена и у свежем пилећем месу – прсима, батаку и карабатаку, млевеном пилећем месу и машински откоштеном месу са Пољопривредног газдинству Ореховац. Није први пут да се пилетина из „Перутнине” нашла на удару хрватске инспекције.
У новембру прошле године у великој акцији инспектори хрватског министарства пољопривреде су из продаје такође повукли свеже пилеће месо словеначког произвођача (због ешерихије-коли и салмонеле), а повучено је и смрзнуто пилеће месо увезено из Пољске такође због присуства ове бактерије. Прошле године Лесковац је потресла епидемија салмонеле, када је више од 100 деце из предшколских установа било заражено. Хрватски медији бомбастичним насловима закључују да „салмонела поново хара Хрватском”. Свакако је уочљиво да су контроле у овој држави на присуство ове бактерије све учесталије. Због чега? Како „Политика” сазнаје, Хрватска као и све друге чланице ЕУ, према уредби из децембра 2011. године, спроводе обавезну контролу свежег, сировог живинског меса у промету. До тада ово није била обавеза. То је чланицама, па тако и Хрватској, створило правни оквир да раде мониторинг хране животињског порекла у продаји. Отуда и све чешће информације о пронађеном зараженом месу, јајима… Колико честе ће бити такве контроле дефинише свака земља појединачно у оквиру националног плана. У државама величине Србије годишње се (само на салмонелу) испита 200 до 300 узорака свежег живинског меса у промету. Код нас ће усаглашавање са овом уредбом ЕУ тек уследити – највероватније ове године. Правилником о мониторингу хране животињског порекла у промету тек ће бити створен правни пут да инспектор контролише сирово месо живине у промету. За сада се свеже живинско месо службено контролише првенствено у производњи (на линији клања, провером кожица вратова) на граници приликом увоза а у малопродаји само по пријави потрошача и у инцидентним ситуацијама. – Погрешно се верује да је проблематична храна из увоза. Али граничне контроле су ригорозне. Већи проблем су мале кланице у земљи којих има више од хиљаду, које достављају робу на локална тржишта и пијаце – закључује наш саговорник.
Бактерија која се лако шири
Симптоми заразе салмонелом укључују повраћање, пролив, повишену температуру и јаке грчеве у стомаку, а јављају се од 12 до 72 сата након инфицирања бактеријом.
– Ова бактерија се лако шири, важно је правилно руковати свежом храном, а нарочито свежим месом, јајима као и свежим воћем и поврћем – наводе стручњаци.
Салмонела се најчешће може пронаћи у јајима, сировом месу, непастеризованом млеку, свежем сиру, воћу и поврћу, али и зачинима и орашастим плодовима. Већина одраслих опорави се од ове напорне заразне болести у року од четири до седам дана. Салмонела је изузетно опасна за бебе, малу децу, старије људе и хроничне болеснике. Салмонела се најчешће преноси рукама заражене особе, међусобним контактом сирове и куване хране, зараженим кухињским прибором, преко радних површина у кухињи или држањем хране у неодговарајућим словима на собној температури.
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
