Сек­су­ал­но обра­зо­ва­ње на по­прав­ном испиту

Образовни пакети за учење о сексуалном насиљу над децом, које је Група за заштиту од насиља и дискриминације при Министарству просвете проследила школама, биће кориговани и прилагођени узрасту деце, култури и традицији народа који живе на територији Србије, саопштило је јуче ресорно министарство.

Ово је епилог полемике која се већ десетак дана води у медијима и на друштвеним мрежама, откако је „Политика” објавила текст Мише Ђурковића, научног саветника у Институту за европске студије, под насловом „Школски приручник за промоцију хомосексуализма”. Он је указао да се тим образовним пакета, под окриљем борбе против насиља у породици, пропагира хомосексуализам и порнографија, а да се деца подстичу да експериментишу на пољу сексуалности.

У наставном материјалу које је Министарство просвете прошлог месеца препоручило школама, до детаља се објашњава која је разлика између мушког и женског кондома, описују се сцене секса између младића и девојке, али и између припадника истог пола.

Тако се на 346. страници овог образовног пакета експлицитно описује како се изводи француски пољубац, а 40 страница касније може се прочитати да је породични дом за децу – најопасније место у модерном друштву. Овај закључак аутори приручника поткрепљују тврдњом да се насиље над децом најчешће дешава у породици.

Такође, наводи се да је дечје тело заправо њихово власништво и да могу да одбију сваку потенцијалну нежност.

„Они прете да сваку тактилну нежност између деце и родитеља прогласе сексуалним насиљем”, написала је Александра Павићевић, сарадник у Институту САНУ, у тексту објављеном пре два дана у нашем листу.

С друге стране у Министарству просвете тврде да је реч о материјалима какви постоје у европским образовним системима и да су утемељени у свему што је Србија потврдила потписивањем Конвенције Савета Европе о заштити деце од сексуалног искоришћавања.

– Нажалост, сведоци смо разних облика насиља над децом, инцеста, педофилије, све већег броја малолетничких трудноћа, прекида трудноћа са трајним последицама. Стога, када говоримо о образовним пакетима морамо имати у виду важност њиховог циља – кажу у ресорном министарству.

Како објашњавају, реч је о помоћном материјалу за рад наставника и васпитача и поново ће бити прослеђен школама и вртићима када стручне службе заврше прилагођавање садржаја.

Овим поводом јуче се огласила и Унија синдиката просветних радника Србије (УСПРС) која је затражила хитно уклањање образовних пакета из нашег школског система.

– Захтевамо да се о овоме поведе озбиљна јавна расправа у коју ће бити укључени, како синдикати и Национални просветни савет, тако и појединци који се овом темом баве. Увођење сексуалног васпитања под видом борбе против сексуалног насиља непримерен је поступак Министарства просвете, науке и технолошког развоја који неће наићи на добар пријем у школама. Пут без консултовања струке увек је странпутица – наведено је у саопштењу Уније.

Повлачење поменутих образовних пакета затражило је и Удружење грађана „Ко нам трује децу”. Они су Министарству просвете упутили отворено писмо питајући их да ли су у изради овог наставног материјала учествовале државне научне институције, колико је буџетског новца утрошено на овај пројекат, по чијем налогу је за овај посао ангажована НВО „Инцест траума центар”, и колико су за реализацију плаћени.

Зоран Јовановић, оснивач овог удружења, напомиње да су он и његови сарадници детаљно прочитали приручник уз овај образовни пакет који има од око 500 страница, а обухвата наставни материјал за предшколско васпитање, основну и средњу школу. Предвиђено је да се ови приручници користе, између осталог, на часовима биологије, предмета „Свет око нас”, српског језика, историје, социологије...

– Овај образовни пакет је неприхватљив, па самим тим не може ни да буде поправљен. Подаци које аутори користе су веома спорни и није јасно из којих истраживања произлазе. У једном од поглавља се тврди да су, у сваком разреду, по четворо деце били жртве сексуалног насиља. Осим тога, наводи се да је свако четврто дете било сведок сексуалног насиља, али да о томе не жели да прича – тврди наш саговорник.

Он напомиње да је највише споран део наставног материјала у којем аутори одговарају на наводна дечија питања. На питање: „Пољубила сам се с другарицом, много ми се свидело, да ли то значи да сам лезбијка?” одговорено је да свако треба да прати своја осећања и да их се не стиди. Сличан одговор стигао је и на питање измишљеног младића којем се свиђа његов друг из одељења.