Субота, 22.01.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа
ИНТЕРВЈУ: Лидија Коњорду, министарке културе Грчке

Грчка подржава борбу Србије за културно наслеђе

Министарство културе Грчке издваја две трећине годишњег буџета за ископавање, рестаурацију и очување културног наслеђа, укључујући своје музеје
(Фото Танјуг / Драган Кујунџић)

Првакиња грчке позоришне сцене Лидија Коњорду први пут је у Београду у улози министарке културе.

У интервјуу за „Политику”, велика глумица, која није крила наклоност покрету Сириза од њеног оснивања, поручује да постоји велико интересовање за сарадњу са Србијом, како у погледу материјалне, тако и у погледу нематеријалне културне баштине и савремене културе.

Додаје да је о тој сарадњи већ разговарала са српским министром Владаном Вукосављевићем у оквиру Конференције савета министара културе земаља Југоисточне Европе који је одржан у фебруару у Тирани.

Култура је кључна за постојани развој наших друштава, уз поштовање разноликости, поручила је првог дана своје посете Београду, где ће отворити изложбу експоната музеја Бенаки у Етнографском музеју којом почињу Грчки дани у Београду.

Спадате међу најистакнутије позоришне глумице у Грчкој. Да ли планирате чвршћу сарадњу између грчких и српских позоришта, као и у другим областима културе?

Већ постоји сарадња између Народног грчког позоришта у Атини, Државног позоришта Северне Грчке у Солуну и Фестивала Атина и Епидаур са организацијама и уметницима у Србији. Светски познати редитељ Никита Миливојевић се ове године враћа на фестивал у Атини са поставком знаменитог дела Иве Андрића „На Дрини ћуприја”. Државно позориште Северне Грчке често гостује у Београду, као што Народно позориште из Београда често гостује у Солуну.

Односи између наших филмских архива и националних центара за кинематографију такође су одлични, а први пут ове године се разговара о копродукцијама између грчког и српског филмског центра.

Сарадња између Елефсине и Новог Сада, који ће бити престонице културе 2021. године, отвориће бројне могућности за заједничке пројекте и размену радова, стручности и искуства међу уметницима наших земаља. Министарство културе Грчке ће са великим интересовањем пратити пројекте ова два града у жељи да подржи њихове креативне планове.

Грчка и Србија сарађују и када је реч о византијском и средњовековном наслеђу.

Најзначајнији примери су обнова Небојшине куле и, недавно, споразум између грчког Музеја византијске цивилизације и Историјског музеја Србије, о томе да део експоната који су изложени на веома успешној изложби о француско-српској војној болници из Првог светског рата остане у Историјском музеју Србије.

Грчка је узор бриге за културну баштину. Који део буџета издвајате за баштину у односу на савремену продукцију?

Министарство културе Грчке издваја две трећине годишњег буџета за ископавање, рестаурацију и очување културног наслеђа, укључујући своје музеје. Наш поглед је да материјална и нематеријална баштина није одвојена од савремене културе. Напротив, она напаја савремено стваралаштво новим идејама и формама и подстиче међукултурни дијалог како у Грчкој, тако и на међународној сцени. Значај нашег наслеђа у савременом стваралаштву је очигледан у савременим формама и експериментима са античком драмом, као и у извођењу савремених, често експерименталних и радикалних дела унутар величанствених античких позоришта.

Како ваше министарство подржава савремено стваралаштво? Када финансирате савремене пројекте и уметнике, да ли предност дајете грчким уметницима или сте отворени за међународну сарадњу?

Интернационализација грчке културе је приоритет Министарства културе Грчке, а потенцијал за међународну сарадњу јесте један од критеријума на којима се заснива финансирање културних организација и независних уметника. Недавно је, у контексту године културе између Грчке и Русије, Национални грчки театар представио „Краља Едипа” у копродукцији са московским позориштем Вахтангов, врло успешан модел који желимо да поновимо ове године са Кином, а потом и са другим земљама. Покрећемо, такође, програм у оквиру Фестивала Атина и Епидаур, где ће учесници из читавог света имати прилику да виде остварења савремених грчких уметника.

Недавно смо такође покренули Међународну мрежу античке драме, трогодишњи програм у коме учествују национална позоришта у Атини и Солуну, школу античке драме Атико у Елефсини, европској културној престоници 2021. и Фестивал Атина и Епидаур. Ово је образовна мрежа усмерена на проучавање и извођење грчке драме која ће окупити уметнике, истраживаче и студенте из целог света. Веома нам је стало да привучемо учеснике из Србије и осталих наших балканских суседа.

Многи културни споменици, укључујући и неке од најзначајнијих примера средњовековне сакралне архитектуре, уништени су у последње три деценије на Косову. Србија улаже напор да сачува остатке своје културне баштине под заштитом Унеска. Да ли може да рачуна на подршку Грчке у овој организацији?

Грчка подржава све акције Унеска у циљу очувања баштине и у овом контексту ће, наравно, подржати напоре Србије да обнови културно наслеђе. У овом смислу смо заинтересовани за стручну размену на нивоу обнављања и заштите.

Питање нелегалне трговине вредних антиквитета је важно и за Грчку и за Србију. Како се ваша влада бори против ове нелегалне праксе?

Грчки закон штити баштину од илегалне трговине и грчке власти, министарство културе и полиција, успешно раде заједно како би обезбедили заштиту грчког наслеђа од недозвољене трговине. Недавно смо успели да вратимо антиквитете из дванаестог века који су пронађени у Немачкој, као и делове саркофага који су пронађени у аукцијској кући у Њујорку.

Грчка је често у прошлости покретала питање повратка у своје музеје вредних примерака свог културног и археолошког наслеђа који су изнети из земље и који су завршили у угледним европским музејима, попут Британског музеја. Да ли ваше министарство ради на томе?

Обједињавање скулптура на Партенону јесте наш стални напор, а то је и захтев грчке владе у складу са конвенцијом Унеска о споменицима светске баштине. У томе имамо подршку Међународне асоцијације за поновно уједињење скулптура са Партенона (чији је Србија један од чланова).

Коментари2
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Pohvalno
Saradnja Grcke i Srbije bi se trebala zaista produziti ne samo na kulturnoj osnovi vec mnogo dublje i vise ,povezanost naroda na mnogim osnovama kao i hriscanskim . Osim toga i Grckoj preti rasparcavanje i slican scenario i neka se Dobro razmisli ubuduce o opstanku kako iulture i tradicije tako i ostalog.Svaki narod bez kulture i svoje tradicije je hibridna tvorevina brisanja korena i opstanke.
Живојин
Да је култура сваколики темељ постојања, опстснка и напретка било ког друшта одавно је познато, зато се и чине свеобухватни и сисзематични напори да се у Србији затре култура.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.