Понедељак, 06.12.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
Анкета Политике – најслабије тачке српске културе

Културу убија партизација

Чак и у време комунизма, власт је знала да многе културне институције препусти стручњацима а не лојалним члановима партије.
(Фото Т. Јањић)

Култура је у тесној вези са благостањем и слободом једног друштва. 

Чак теснијој са слободом. Слобода je кисеоник културе, а  култура је мера присуства слободе. 

Тамо где нема културе или је она маргинализована,  знајте да је у питању друштво  бахате и неконтролисане власти, социјалне неправде, корупције,  криминала, беде,  најцрњег примитивизма...

На жалост, ми смо већ годинама далеко од друштва благостања и слободе.  Ситуација постаје  депресивна.

Културу, и не само њу,  гуши и убија партизација. Јер култура је нешто више од  дневне политике.  Почива на трајнијим вредностима,   свакако не на плакатским, пропагандним.  Култури треба да служи дневна политика, а не обрнуто.

Фамозна департизација културе, стално најављивана а  никад спроведена,  подразумева да се креирање културне политике и руковођење културним  институцијама мора препустити  људима примереног  знања и памети.

Чак и у време комунизма, власт је знала да многе културне институције  препусти  стручњацима  а не лојалним  члановима партије. Култура није место за ухлебљење партијских  кадрова. Рад свих културних институција мора бити изложен непрестаном мониторингу јавности.

Предуслов за то је друштво са изграђеним институцијама и  механизмима слободног говора и мишљења. Нема културе уколико вам над главом висе маказе цензуре, видљиве или невидљиве. Нема културе уколико живите у земљи у којој власт своје критичаре  провлачи  кроз канализацију  идеолошких билтена. 

Нема културе уколико млади одрастају у атмосфери несигурности и страха.

У  данашњој причи о култури као да нема ничег новог. Слична је причама које сам чуо и пре педесетак година. И ова се своди на преклињање, запомагање, кукњаву,  просјачко тражење милостиње...

И проблеми нису нови. Као и следећа два о којима ћу говорити.

Први се тиче лектората српског језика на славистичким катедрама у свету. Готово да су нестали. Српски језик се све ређе предаје у свету. За разлику од хрватског и  новонасталих језика са тла бивше Југославије.

Наша власт никад није препознала чињеницу да су лекторати српског језика ширили најпозитивнији имиџ наше земље у свету. Није, јер је лекторати нису занимали. Нису баш неко место за партијску пропаганду. И у лекторатима нису могли да се запошљавају апаратчици већ људи  од талента и знања за тај посао, какви су били, рецимо, Данило Киш и Милован Данојлић. 

Наши лекторати често су обављали  посао који је у надлежности наших амбасада. Али на  места аташеа за културу и штампу у амбасадама не доводе се познати новинари, сликари, писци већ људи по партијским заслугама и рођачким везама.

Та места коштају пара и пара, на жалост то су  улудо страћене  паре. Ниједној власти није пало на памет да за та радна места доведе људе изабране на конкурсу! Није ни могла, јер такав конкурс никад није расписала! И не чуди што се у нашој дипломатији појављују и старлете.

Култура је тесно повезана и са образовањем. А наш образовни систем опет је прича за себе. Поприлично тужна и болна. Тај систем, који је постао машина за  згртање пара од несрећних студената,  више подрива него што подупире културу. Дезавуише знање и рад а промовише интелектуални хоштеплерај.

У стварању  друштва благостања и слободе, култура – јасно је –  има непроцењиву улогу. У крајњем случају, култура је последња брана пред најездом новог варваризма, који овај свет може учинити  још горим и неподношљивијим за живљење. 

Писац 

Коментари13
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Kosta R.
Ubija je Dragan Mraovic, trenutno. Kada je rec o knjizevnosti. Tacnije, satire. Ministar bi trebalo da se,u najmanju ruku,ogradi od takvih (ne)knjiyevnih pojava.
Nemanja
Partizacija i licni interesi. Videti koje sve funkcije u kulturi trenutno ima Dragan Mraovic, i sve ce biti jasno.
Murat
Ja licno mislim da je kultura u Srbiji utopljena i da joj spasa nema. Ti si, Milisave, naceo ovu temu kasno, mada si i sam prozivio tzv. privatizaciju Srbije, gdje je i kultura i njene ustanove otete od strane tajkuna. Istina, sada se partijska pripadnost prsi ispred svih ostalih vrijednosti, pa makar se i o Andricu radilo. Nedavno sam pitao sina moga prijatelja iz Beograda sta zeli da studira, aon je kao iz topa odgovorio " Upisacu SNS i to mi je bolje od svake diplome, ne beogradske nego i od one iz Sorbone". Vec dvije decenije smo svjedoci zaglupljivanja masa i zaglupljivanje je sad kul, sto gluplji to si vredniji. To je masovna pojava i u Zapadnoj Evropi, istina ne toliko izrazena kao u Srbiji.Crne rupe su dokazane kao veoma mocne, u kulturi narocito. Jos malo, pa ce i ta rijec biti zabranjena ili ce postati demode. Vazno je sta kazu diktatori, jos iz doba Staljina, pa do danas. Nekad su spaljivali knjige, sad ih ne citaju i ne objavljuju.
Rakic Miljana
Kulturu,obrazovanje i nauku unistavaju oni kojima odgovara glup narod, podlozan manipulisanju. Departizacija je svuda neophodna, eksperti su retka pojava u ovom drustvu i trebalo bi da ga vode, kako bismo se izvukli iz krize... Inace cemo padati u sve dublji mrak.
Твртко
Атина може да остане без обућара, ићи ће боса. Може да остане и без хлеба, биће гладна ... али ако остане без културе - више неће бити Атина.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.