Недеља, 26.09.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Што јужније, порођај све мање безболан

У крагујевачкој Клиници за гинекологију, али и у породилиштима у Јагодини, Ћуприји или Чачку, епидуралну анестезију добије између 12 и 14 одсто породиља, што је, признају надлежни, мали проценат
(Фото Д. Јевремовић)

Инструкција Министарства здравља да се епидурална анестезија више не сме наплаћивати породиљама ни у једној државној болници поштује се већ скоро годину и по дана.

Овакву препоруку донели су крајем новембра 2015. године чланови Републичке стручне комисије за гинекологију због „шаренила” цена ове ванстандардне здравствене услуге: у Суботици се наплаћивало 18.000 динара, у Новом Саду 15.000, у београдском ГАК-у „Народни фронт” 12.000 динара.

У појединим породилиштима безболни порођај је увек био бесплатан, али је понекад био и својеврсни „лутријски добитак”. Услов је био да, када трудница стигне у породилиштe, анестезиолог, обучен да даје ову врсту анестезије, не буде заузет хитном операцијом.

Гинеколошко-акушерска клиника „Народни фронт”, према речима

директорке проф. др Снежана Ракић, држи два „државна рекорда”: чак 7.200 порођаја годишње и највећи број датих епидурала. Уз ову врсту анестезије протекло је 30 одсто порођаја.

– Предност на нашој клиници је што имамо довољан број пумпи које дозирају анестетик, па анестезиолог не мора бити стално присутан, а услуга је доступна већем броју трудница – каже наша саговорница.

Професорка Ракић открива да чак ако породиља и не инсистира да добије епидуралну анестезију, то предлаже акушер.

– Тако је лагодније и за пацијенткињу и за лекара. Наравно, постоје жене које се плаше ове врсте анестезије и не желе је – наводи наша саговорница, додајући да никада нису имали компликацију ове анестезије у виду оштећења кичмене мождине или нечег сличног.

Директор Клиничког центра Крагујевац, проф. др Предраг Саздановић, иначе гинеколог по специјалности, упозорава да се примена епидуралне анестезије у Србији не може мерити београдским искуством и бројкама.

– У крагујевачкој Клиници за гинекологију, али и у породилиштима у Јагодини, Ћуприји или Чачку, за које смо ми надлежни контролори, епидуралну анестезију добије између 12 и 14 одсто породиља, што је, признајемо, мали проценат. Ову врсту анестезије морају да дају за то обучени анестезиолози, а њих је у нашем центру мало. Понекад жене које на порођај стигну у поподневној или ноћној смени не могу да добије ову врсту анестезије – објашњава др Саздановић.

Он додаје да 32 анестезиолога, колико их има КЦ Крагујевац, годишње учествује у 20.000 операција. Од тог броја, њих тек десетак, и то углавном млађих, обучено је да дају епидуралну анестезију. Њихове старије колеге углавном нису заинтересоване да овладају новим анестезиолошким техникама, што је, каже, карактеристично и за друге средине у Србији.

Како наводи, усталила се пракса да трудница која инсистира на епидуралној анестезији, са својим гинекологом унапред то и договори.

– То се ништа не плаћа на каси КЦ Крагујевца – тврди наш саговорник.

Др Саздановић каже да овакви договори зависе и од акушера, јер има гинеколога који не воле да породиљама дају епидуралну анестезију због могућих компликација, о којима се, каже наш саговорник,  недовољно говори, а тичу се недовољне порођајне снаге, па беби посебним техникама мора да се помогне да дође на свет.

Проф. др Александар Стефановић, директор Клинике за гинекологију Клиничког центра Србије и председник Републичке стручне комисије која је донела инструкцију о бесплатном епидуралу, не сумња да је ова мера била оправдана:

– Нема оправдања за наплату епидурала, јер се тиме дискриминишу жене које то не могу да плате. Трудимо се да свакој породиљи која то жели обезбедимо епидурал, али на нашој клиници, као и у целој држави нема довољно анестезиолога – каже др Стефановић и подсећа да постоје и медицински оправдани разлози када се ова врста анестезије не може применити, односно, у средини или при крају порођаја.

Коментари3
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

miroslav
Zdravstvo nam je na svetskom nivou, cvrkuću naši "ugledni" stručnjaci a kad njima zatreba lečenje, odlete u inostranstvo. Šta se dešava po bolnicama oni nemaju pojma, oni su političari u belim mantilima. Imamo mi vrhunskih stručnjaka, svetskih, npr gospođa profesor neurohirurg iz Beograda, njoj odnosno takvim kao ona trebalo bi dati na upravljane klinike i bolnice u RS. Šta se čeka, da sve propadne, da sve zahrđa, da korupcija postane obavezna.
Љиљана Ћуић
многим, већини медицинских радника у Србији Хипократову заклетву и житија светих Врача треба кроз нос на уста провући да проговоре кроз уста тих неверника Медицина је хумана наука за људе спремне на жртву безусловну ако болестан човек треба да подилази медицинарима како да оздрави ?
Љиљана Ћуић
Драконске цене за породиље тако се не подстиче наталитет Србимс у Србији лечење је скоро недиступно. "Изабрни лекар" , ко од тига има користи? Ако се затекнем да ми је други дом здравља дистуонији, прихватљивији? Право на пимоћ ми је ускраћена.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.