Како се Трамп претворио у Хилари

Њујоршки милијардер данас слави први „рођендан” откад је на власти, али најватреније подржаваоце нема да послужи много чиме.

На дан када се обележава сто дана нове америчке владе, председник Трамп личи на кандидата Трампа још само по речнику и темпераменту. Већину предизборних обећања не може или неће да испуни. Одустао је од идеја које је, на одушевљење симпатизера, извикивао по митинзима и сада мења мишљење за 180 степени.

Иако је у Белу кућу дошао на таласу популистичких порука да ће „исушити вашингтонску мочвару”, безброј његових потеза личи управо на политику коју би водио било који становник тог станишта.

Ове недеље је, макар привремено, одустао од потпорних стубова своје предизборне кампање – протекционистичке економске политике и зида на јужној граници. Када је увидео да не може против институција и да му Конгрес неће одобрити средства за ограђивање од Мексика, одложио је подизање бедема и задовољио се повећаним бројем граничара и дронова. Устукнуо је да би избегао сценарио у којем Капитол хил одбија да изгласа буџет и гаси савезну владу, што би било представљено као неспособност нове администрације.

Иако је Споразум о слободној трговини у Северној Америци (НАФТА) у кампањи називао „вероватно најгорим трговинским споразумом икада игде написаним”, ове седмице се предомислио и решио да земљу ипак не извуче из уговора који је либерализовао трговину између Канаде, САД и Мексика. Наводно је намеравао да стави тачку на НАФТА баш данас да би имао са чим да изађе пред бираче, али су га од тога, како је сазнао „Вашингтон пост”, одговорили министар финансија Стивен Менучин, бивши банкар са Волстрита, и саветник и бизнисмен Џаред Кушнер, који му је и зет.

Шеф Беле куће је од доласка на власт управо под највећим утицајем ове њујоршке екипе, у коју, осим Менучина и Кушнера, спадају и председникова кћерка Иванка и главни економски саветник Гери Кон, инвестициони банкар који је радио за Голдман Сакс. Амерички медији пишу да су либерални Њујорчани, заговорници отворених граница, ублажили Трампове ставове о заштити домаће производње коју и даље промовише друга, популистичка струја у Белој кући оличена у Стивену Бенону. Трампов стратег, који заговара амерички изолационизам, заустављање имиграције и заштиту радних места у САД, остваривао је највећи утицај у кампањи и првим данима нове владе када је Трамп потписао уредбу о изградњи зида и забрани уласка за грађане више муслиманских земаља. Иако је довео Трампа до победе, Бенон је сада скрајнут, између осталог и због тога што се посвађао са председниковим зетом. Његови савети више нису добродошли ни у сфери спољне политике, где превласт преузимају искусни припадници естаблишмента попут саветника за националну безбедност Херберта Рејмонда Мекмастера и министра одбране Џејмса Матиса.

Ако је Бенон саветовао Трампа да на изборима критикује инвазије на Ирак и Авганистан и Американцима да наду да је готово са интервенцијама, Мекмастер и Матис су га овог месеца посаветовали да прекрши обећање и гранатира сиријску војску која је, према западним изворима, извела напад хемијским оружјем на цивиле. Вашингтонски спољнополитички естаблишмент, који је Трамп онолико осуђивао прошле године, утицао је да председник недавно сасвим промени мишљење о Северноатлантској алијанси, за коју више не сматра да је застарела, као и о Русији, за коју више не тврди да је земља са којом треба под хитно поправити односе. Док је Кину у кампањи оптуживао за непоштену девалвацију валуте, сада за њу има само речи хвале. Како је на Авганистан бацио најјаче ненуклеарно оружје, послао армаду у Јужну Кореју и у прекјучерашњем интервјуу Ројтерсу упозорио на могућност „великог сукоба” са Пјонгјангом, многима више није јасно по чему се Трампова спољна политика разликује од оне политике коју је заговарала Хилари Клинтон. Трамп ради управо оно што је осуђивао код своје противнице и бившег председника Обаме када је говорио да олако шаљу војнике да воде бесмислене ратове продубљујући хаос на Блиском истоку.

Толико је инсистирао на томе да је бивша прва дама у шаци банкара и капитала, да би онда у владу увео више директора са Волстрита него било који председник пре њега.

Ако је и заборавио на радничку класу, Трамп се, ипак, држи обећања датих најбогатијима. Ове недеље је објавио да ће срезати порез за компаније са 35 на 15 одсто. „Њујорк тајмс” процењује да ће највећи део колача отићи милијардерима попут Трампа, док ће средњој класи бити бачене мрвице.

Овим ће направити рупу у буџету и лишити се новца који му је потребан да би испунио друго обећање – да ће у изградњу и обнову инфраструктуре уложити хиљаду милијарди долара. Увек може да се задужује, али то је још једна ствар против које је био у кампањи.

У предизборна обећања која је испунио сигурно спада повлачење САД из споразума о слободној трговини на Пацифику. Пробао је да испуни још два, али су га судови спречили у томе. Иако је стварно донео уредбе којим се забрањује улазак у САД за поједине муслимане и укидају савезна средства за градове који штите илегалне имигранте, његови укази су оборени на суду, па не може да их подведе под успешно спроведену политику. Покушао је да одржи реч и укине и „Обамакер”, али је схватио да нема подршку конгресмена, после чега је, чини се, одустао и окренуо се другим „пројектима”. Укинуо је бројне Обамине еколошке рестрикције, што је и најављивао на изборима, а није одмогло ни то што су се представници крупног капитала, исти они против којих је водио рат на речима, смењивали на белом канабету Овалног кабинета охрабрујући га да тако нешто уради. После заокрета према Кини, Трампови гласачи из редове радничке класе имају све мање разлога да верују да ће председник и стварно, као што је обећао, заштитити њихова радна места. 

Баш пред обележавање првих сто дана нове вашингтонске владе, најпознатији европски екстремни десничар Жан-Мари ле Пен је посаветовао кћерку да, ако хоће да победи на француским председничким изборима следеће недеље, мора да буде више налик човеку који је победио на америчким. Ако би и хтела да послуша савет оца кога је одавно избацила из странке, Марин ле Пен би поново наишла на потешкоће. Ни Трампу више није лако да буде Трамп, а камоли некоме другом.