Недеља, 26.06.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа
СТО ДАНА НОВЕ АМЕРИЧКЕ ВЛАДЕ

Како се Трамп претворио у Хилари

(Фотомонтажа Пинтерест)

Њујоршки милијардер данас слави први „рођендан” откад је на власти, али најватреније подржаваоце нема да послужи много чиме.

На дан када се обележава сто дана нове америчке владе, председник Трамп личи на кандидата Трампа још само по речнику и темпераменту. Већину предизборних обећања не може или неће да испуни. Одустао је од идеја које је, на одушевљење симпатизера, извикивао по митинзима и сада мења мишљење за 180 степени.

Иако је у Белу кућу дошао на таласу популистичких порука да ће „исушити вашингтонску мочвару”, безброј његових потеза личи управо на политику коју би водио било који становник тог станишта.

Ове недеље је, макар привремено, одустао од потпорних стубова своје предизборне кампање – протекционистичке економске политике и зида на јужној граници. Када је увидео да не може против институција и да му Конгрес неће одобрити средства за ограђивање од Мексика, одложио је подизање бедема и задовољио се повећаним бројем граничара и дронова. Устукнуо је да би избегао сценарио у којем Капитол хил одбија да изгласа буџет и гаси савезну владу, што би било представљено као неспособност нове администрације.

Иако је Споразум о слободној трговини у Северној Америци (НАФТА) у кампањи називао „вероватно најгорим трговинским споразумом икада игде написаним”, ове седмице се предомислио и решио да земљу ипак не извуче из уговора који је либерализовао трговину између Канаде, САД и Мексика. Наводно је намеравао да стави тачку на НАФТА баш данас да би имао са чим да изађе пред бираче, али су га од тога, како је сазнао „Вашингтон пост”, одговорили министар финансија Стивен Менучин, бивши банкар са Волстрита, и саветник и бизнисмен Џаред Кушнер, који му је и зет.

Шеф Беле куће је од доласка на власт управо под највећим утицајем ове њујоршке екипе, у коју, осим Менучина и Кушнера, спадају и председникова кћерка Иванка и главни економски саветник Гери Кон, инвестициони банкар који је радио за Голдман Сакс. Амерички медији пишу да су либерални Њујорчани, заговорници отворених граница, ублажили Трампове ставове о заштити домаће производње коју и даље промовише друга, популистичка струја у Белој кући оличена у Стивену Бенону. Трампов стратег, који заговара амерички изолационизам, заустављање имиграције и заштиту радних места у САД, остваривао је највећи утицај у кампањи и првим данима нове владе када је Трамп потписао уредбу о изградњи зида и забрани уласка за грађане више муслиманских земаља. Иако је довео Трампа до победе, Бенон је сада скрајнут, између осталог и због тога што се посвађао са председниковим зетом. Његови савети више нису добродошли ни у сфери спољне политике, где превласт преузимају искусни припадници естаблишмента попут саветника за националну безбедност Херберта Рејмонда Мекмастера и министра одбране Џејмса Матиса.

Ако је Бенон саветовао Трампа да на изборима критикује инвазије на Ирак и Авганистан и Американцима да наду да је готово са интервенцијама, Мекмастер и Матис су га овог месеца посаветовали да прекрши обећање и гранатира сиријску војску која је, према западним изворима, извела напад хемијским оружјем на цивиле. Вашингтонски спољнополитички естаблишмент, који је Трамп онолико осуђивао прошле године, утицао је да председник недавно сасвим промени мишљење о Северноатлантској алијанси, за коју више не сматра да је застарела, као и о Русији, за коју више не тврди да је земља са којом треба под хитно поправити односе. Док је Кину у кампањи оптуживао за непоштену девалвацију валуте, сада за њу има само речи хвале. Како је на Авганистан бацио најјаче ненуклеарно оружје, послао армаду у Јужну Кореју и у прекјучерашњем интервјуу Ројтерсу упозорио на могућност „великог сукоба” са Пјонгјангом, многима више није јасно по чему се Трампова спољна политика разликује од оне политике коју је заговарала Хилари Клинтон. Трамп ради управо оно што је осуђивао код своје противнице и бившег председника Обаме када је говорио да олако шаљу војнике да воде бесмислене ратове продубљујући хаос на Блиском истоку.

Толико је инсистирао на томе да је бивша прва дама у шаци банкара и капитала, да би онда у владу увео више директора са Волстрита него било који председник пре њега.

Ако је и заборавио на радничку класу, Трамп се, ипак, држи обећања датих најбогатијима. Ове недеље је објавио да ће срезати порез за компаније са 35 на 15 одсто. „Њујорк тајмс” процењује да ће највећи део колача отићи милијардерима попут Трампа, док ће средњој класи бити бачене мрвице.

Овим ће направити рупу у буџету и лишити се новца који му је потребан да би испунио друго обећање – да ће у изградњу и обнову инфраструктуре уложити хиљаду милијарди долара. Увек може да се задужује, али то је још једна ствар против које је био у кампањи.

У предизборна обећања која је испунио сигурно спада повлачење САД из споразума о слободној трговини на Пацифику. Пробао је да испуни још два, али су га судови спречили у томе. Иако је стварно донео уредбе којим се забрањује улазак у САД за поједине муслимане и укидају савезна средства за градове који штите илегалне имигранте, његови укази су оборени на суду, па не може да их подведе под успешно спроведену политику. Покушао је да одржи реч и укине и „Обамакер”, али је схватио да нема подршку конгресмена, после чега је, чини се, одустао и окренуо се другим „пројектима”. Укинуо је бројне Обамине еколошке рестрикције, што је и најављивао на изборима, а није одмогло ни то што су се представници крупног капитала, исти они против којих је водио рат на речима, смењивали на белом канабету Овалног кабинета охрабрујући га да тако нешто уради. После заокрета према Кини, Трампови гласачи из редове радничке класе имају све мање разлога да верују да ће председник и стварно, као што је обећао, заштитити њихова радна места. 

Баш пред обележавање првих сто дана нове вашингтонске владе, најпознатији европски екстремни десничар Жан-Мари ле Пен је посаветовао кћерку да, ако хоће да победи на француским председничким изборима следеће недеље, мора да буде више налик човеку који је победио на америчким. Ако би и хтела да послуша савет оца кога је одавно избацила из странке, Марин ле Пен би поново наишла на потешкоће. Ни Трампу више није лако да буде Трамп, а камоли некоме другом.

Коментари13
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Ana
Nije problem u Trampu. Problem je u mafijaškim lobijima koji ne dozvoljavaju promene, kao što nisu dozvolili Džonu Kenediju. Smetalo im je što je Kenedi angažovao i brata Roberta, pa obojicu ubiše. A Tramp je predlagao i logične stvari. Ali logika odavno ne stanuje u Americi. Šta više, Amerika je država u kojoj život nije život, ako nije pun problema svakojakih koji njihova administracija rešava, rešava, rešava...
vito
Америком влада тзв "дубока држава". Њихови тзв "демократски избори" су само фарса
Драган
Не одлучује Трамп, као што не би одлучивала ни Хилари, да је победила, као што нису одлучивали ни претходни председници. Одлучује екипа најбогатијих људи, Владари из сенке,а Трамп је, као и његови претходници, извршилац радова.
Ranko M.
Umesto Hilari, mogli ste ugraditi lik bilo kog od prethodnika g.dina Trampa, nista se ne bi posebno promenilo. Pa zar je zaista, bilo ko ozbiljan, tako nesto ocekivao. Amerika je prevelika i preozbiljna zemlja da bi neko mogao ocekivati vidljivu promenu, ne u prvih 100 dana novog establismenta, nego ni u prvom mandatu. Tu se planovi ne rade od izbora do izbora Predsednika, vec od "perioda" do "perioda" za 10, 20 i 50 godina. Predsednici su samo puki izvrsioci. Oni su obicni, doduse najvazniji, cinovnici administracije koji mogu da odlucuju u "dnevnopolitickoj" i "taktickoj" ravni ali nikako strtegijskoj. Na strategijskoj ravni je vec davno odluceno a moguce su samo male tekuce i takticke popravke. A kad je o obecanjima rec, ko to, molim vas, odrzava izborna obecanja? Zar i sami ne vidimo, da su izbori "obicna farsa" kojom se zadovoljava nekakva, nazovimo "demokratska" procedura, kako bi narod stekao "sliku" kako i on usestvuje u tako "znacajnom poslu".
Jasna Simonovic
Postoji više načina da se isuši bilo koja močvara...prirodnim putem, rasprodajom ili izgradnjom platforme, na primer...."Vašingtonska platforma" mogla bi postati hit u svetu...

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.