Оп­штин­ским об­ве­зни­цама гра­де ба­зе­не, бу­ле­ва­ре, ка­на­ли­за­ци­ону мрежу

Еми­то­ва­њем му­ни­ци­пал­них или на­род­ски ре­че­но оп­штин­ских об­ве­зни­ца 2012. го­ди­не Ша­бац је на­пра­вио за­тво­ре­ни ба­зен.

– Пре­за­до­вољ­ни смо што смо то учи­ни­ли, јер ба­зен ни­смо има­ли и са­да сва на­ша де­ца ту пли­ва­ју – ка­же Ма­ри­ја­на Ар­се­но­вић из оде­ље­ња за фи­нан­си­је Шап­ца. – То нам је би­ло ис­пла­ти­ви­је не­го да узме­мо кре­дит с ка­ма­та­ма ко­је су ва­жи­ле у то вре­ме. Ис­ку­ство је по­зи­тив­но и на­ста­ви­ће­мо да раз­ми­шља­мо у том прав­цу с об­зи­ром на до­бре ефек­те. Куп­ци об­ве­зни­ца су би­ли и на­ши Шап­ча­ни, по­је­дин­ци, при­вред­ни­ци, прав­на ли­ца, а би­ло их је и са стра­не.

И у оп­шти­ни Пан­че­во та­ко­ђе су за­до­вољ­ни пла­сма­ном му­ни­ци­пал­них об­ве­зни­ца и оним што су ура­ди­ли с при­ку­пље­ним па­ра­ма. Ени­са Аго­вић-Хо­ти, се­кре­тар за фи­нан­си­је Пан­че­ва, ка­же да су па­ре од об­ве­зни­ца ис­ко­ри­сти­ли за ко­му­нал­ну ин­фра­струк­ту­ру, тач­ни­је об­но­ву ули­ца. 

– Овај вид за­ду­жи­ва­ња нам је био по­вољ­ни­је 2012. го­ди­не, јер су ка­ма­те на бан­кар­ске зај­мо­ве та­да би­ле ви­со­ке. То је би­ло и прак­тич­ни­је јер се код узи­ма­ња кре­ди­та за­јам мо­рао ис­ко­ри­сти­ти баш за ту на­ме­ну, а код па­ра од еми­то­ва­них об­ве­зни­ца не. На при­мер, про­це­ни­мо да нам је за об­но­ву не­ке ули­це по­треб­но де­сет ми­ли­о­на ди­на­ра, у по­ступ­ку јав­не на­бав­ке до­би­је­мо ни­жу по­ну­ду од то­га, па нам оста­ну сред­ства да мо­же­мо да ис­ко­ри­сти­мо за не­што дру­го – ре­кла нам је Ени­са Аго­вић-Хо­ти до­да­ју­ћи да не зна ка­ко би са­да раз­ми­шља­ли да ли би еми­то­ва­ли му­ни­ци­пал­не об­ве­зни­це за не­ку на­ме­ну јер су ка­ма­те на зај­мо­ве тре­нут­но ни­ске.

Му­ни­ци­пал­не об­ве­зни­це су ду­жнич­ке хар­ти­је од вред­но­сти ко­је еми­ту­ју ло­кал­не вла­сти, од­но­сно гра­до­ви, оп­шти­не и дру­ге ло­кал­не за­јед­ни­це по­мо­ћу ко­јих ло­кал­не вла­сти при­ку­пља­ју но­вац за од­ре­ђе­не про­јек­те или за по­кри­ва­ње те­ку­ћег бу­џет­ског де­фи­ци­та. Пред­ност за­ду­жи­ва­ња пу­тем еми­то­ва­ња му­ни­ци­пал­них об­ве­зни­ца је ни­жа ка­мат­на сто­па у од­но­су на кре­дит­но за­ду­жи­ва­ње, по­ре­ске олак­ши­це и по­ве­ћа­на од­го­вор­ност пред­став­ни­ка вла­сти због из­ра­же­не тран­спа­рент­но­сти це­лог про­це­са. Из­град­њом ква­ли­тет­ни­је ин­фра­струк­ту­ре ло­кал­не са­мо­у­пра­ве по­ве­ћа­ва се стан­дард жи­вље­ња на ло­кал­ном ни­воу и ства­ра­ју се усло­ви за бр­жи раз­вој гра­да кроз ве­ћи при­лив стра­них ин­ве­сти­ци­ја.

Код нас су још са­мо две оп­шти­не, од­но­сно гра­да еми­то­ва­ли ове об­ве­зни­це: Но­ви Сад и Ста­ра Па­зо­ва. Но­ви Сад је, на при­мер, па­ре од еми­то­ва­них об­ве­зни­ца упо­тре­био за за­вр­ше­так из­град­ње Бу­ле­ва­ра Евро­пе и из­град­њу 100 ки­ло­ме­та­ра ка­на­ли­за­ци­о­не мре­же.

Са­ша Па­у­но­вић, пред­сед­ник оп­шти­не Па­ра­ћин и пре­ђа­шњи пред­сед­ник Стал­не кон­фе­рен­ци­је гра­до­ва и оп­шти­на, на пи­та­ње за­што се ви­ше оп­шти­на ни­је од­лу­чи­ло за та­кав вид фи­нан­си­ра­ња ка­же: 

– У на­шим усло­ви­ма, тех­нич­ки је лак­ше узе­ти кре­дит, а усло­ви су ма­ње ви­ше исти или слич­ни, а огра­ни­че­ња за­ду­же­ња ва­же у оба слу­ча­ја. Па ако већ је по­треб­но за­ду­жи­ти се, он­да се би­ра ефи­ка­сни­ја про­це­ду­ра ко­ја до­во­ди до истог ре­зул­та­та. За раз­ли­ку од не­ких дру­гих зе­ма­ља не по­сто­ји по­себ­на пред­ност ова­квог ви­да за­ду­жи­ва­ња оп­шти­не – ка­же Па­у­но­вић.

Пре­ма ње­го­вом ми­шље­њу, да би об­ве­зни­це има­ле сми­сла, тре­ба их одво­ји­ти од обич­ног за­ду­же­ња. Њи­хо­ва уло­га би тре­ба­ло да бу­де јав­но-при­ват­но парт­нер­ство у фи­нан­сиј­ским услу­га­ма, да омо­гу­ће ак­ти­ви­ра­ње при­ват­них па­ра, да гра­ђа­ни­ма ко­ји ула­жу да­ју ве­ћу ка­ма­ту од оро­че­не штед­ње, а оп­шти­на­ма ма­ње ка­ма­те. То за са­да ни­је слу­чај. 

Бро­кер Не­над Гу­ја­ни­чић ка­же да је глав­ни про­блем са овим па­пи­ри­ма што је тр­жи­ште при­лич­но не­раз­ви­је­но, а да би бо­ље ста­ја­ло нео­п­ход­но је ви­ше усло­ва: јед­но­став­ни­је за­кон­ске про­це­ду­ре, фи­нан­сиј­ски, ка­дров­ски и тех­нич­ки оспо­со­бље­ни­је ло­кал­не упра­ве, обра­зо­ва­ње ста­нов­ни­штва. 

– При­но­си на ове об­ве­зни­це су ве­ћи не­го на др­жав­ним об­ве­зни­ца­ма, по­след­ње еми­си­је су но­си­ле за­ра­ду од шест од­сто, али ове вр­сте хар­ти­ја но­се зна­чај­но ве­ће ри­зи­ке. Нај­ве­ћи ри­зик је ге­не­рал­но фи­нан­сиј­ско ста­ње ло­кал­не са­мо­у­пра­ве у Ср­би­ји ко­је ни­је сјај­но, уз по­ве­ћа­ни по­ли­тич­ки ри­зик да сва­ка про­ме­на вла­сти но­си и ри­зик из­ми­ре­ња ра­ни­је пре­у­зе­тих оба­ве­за, ка­же Гу­ја­ни­чић.