Петак, 27.05.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Оп­штин­ским об­ве­зни­цама гра­де ба­зе­не, бу­ле­ва­ре, ка­на­ли­за­ци­ону мрежу

Пред­ност ова­квог за­ду­жи­ва­ња је ни­жа ка­ма­та у од­но­су на кре­дит подигнут код пословне банке, по­ре­ске олак­ши­це и по­ве­ћа­на од­го­вор­ност вла­сти због тран­спа­рент­но­сти про­це­са
Базен у Шапцу финансиран путем општинских обвезница (Фото Ватерполо клуб Шабац)

Еми­то­ва­њем му­ни­ци­пал­них или на­род­ски ре­че­но оп­штин­ских об­ве­зни­ца 2012. го­ди­не Ша­бац је на­пра­вио за­тво­ре­ни ба­зен.

– Пре­за­до­вољ­ни смо што смо то учи­ни­ли, јер ба­зен ни­смо има­ли и са­да сва на­ша де­ца ту пли­ва­ју – ка­же Ма­ри­ја­на Ар­се­но­вић из оде­ље­ња за фи­нан­си­је Шап­ца. – То нам је би­ло ис­пла­ти­ви­је не­го да узме­мо кре­дит с ка­ма­та­ма ко­је су ва­жи­ле у то вре­ме. Ис­ку­ство је по­зи­тив­но и на­ста­ви­ће­мо да раз­ми­шља­мо у том прав­цу с об­зи­ром на до­бре ефек­те. Куп­ци об­ве­зни­ца су би­ли и на­ши Шап­ча­ни, по­је­дин­ци, при­вред­ни­ци, прав­на ли­ца, а би­ло их је и са стра­не.

И у оп­шти­ни Пан­че­во та­ко­ђе су за­до­вољ­ни пла­сма­ном му­ни­ци­пал­них об­ве­зни­ца и оним што су ура­ди­ли с при­ку­пље­ним па­ра­ма. Ени­са Аго­вић-Хо­ти, се­кре­тар за фи­нан­си­је Пан­че­ва, ка­же да су па­ре од об­ве­зни­ца ис­ко­ри­сти­ли за ко­му­нал­ну ин­фра­струк­ту­ру, тач­ни­је об­но­ву ули­ца. 

– Овај вид за­ду­жи­ва­ња нам је био по­вољ­ни­је 2012. го­ди­не, јер су ка­ма­те на бан­кар­ске зај­мо­ве та­да би­ле ви­со­ке. То је би­ло и прак­тич­ни­је јер се код узи­ма­ња кре­ди­та за­јам мо­рао ис­ко­ри­сти­ти баш за ту на­ме­ну, а код па­ра од еми­то­ва­них об­ве­зни­ца не. На при­мер, про­це­ни­мо да нам је за об­но­ву не­ке ули­це по­треб­но де­сет ми­ли­о­на ди­на­ра, у по­ступ­ку јав­не на­бав­ке до­би­је­мо ни­жу по­ну­ду од то­га, па нам оста­ну сред­ства да мо­же­мо да ис­ко­ри­сти­мо за не­што дру­го – ре­кла нам је Ени­са Аго­вић-Хо­ти до­да­ју­ћи да не зна ка­ко би са­да раз­ми­шља­ли да ли би еми­то­ва­ли му­ни­ци­пал­не об­ве­зни­це за не­ку на­ме­ну јер су ка­ма­те на зај­мо­ве тре­нут­но ни­ске.

Му­ни­ци­пал­не об­ве­зни­це су ду­жнич­ке хар­ти­је од вред­но­сти ко­је еми­ту­ју ло­кал­не вла­сти, од­но­сно гра­до­ви, оп­шти­не и дру­ге ло­кал­не за­јед­ни­це по­мо­ћу ко­јих ло­кал­не вла­сти при­ку­пља­ју но­вац за од­ре­ђе­не про­јек­те или за по­кри­ва­ње те­ку­ћег бу­џет­ског де­фи­ци­та. Пред­ност за­ду­жи­ва­ња пу­тем еми­то­ва­ња му­ни­ци­пал­них об­ве­зни­ца је ни­жа ка­мат­на сто­па у од­но­су на кре­дит­но за­ду­жи­ва­ње, по­ре­ске олак­ши­це и по­ве­ћа­на од­го­вор­ност пред­став­ни­ка вла­сти због из­ра­же­не тран­спа­рент­но­сти це­лог про­це­са. Из­град­њом ква­ли­тет­ни­је ин­фра­струк­ту­ре ло­кал­не са­мо­у­пра­ве по­ве­ћа­ва се стан­дард жи­вље­ња на ло­кал­ном ни­воу и ства­ра­ју се усло­ви за бр­жи раз­вој гра­да кроз ве­ћи при­лив стра­них ин­ве­сти­ци­ја.

Код нас су још са­мо две оп­шти­не, од­но­сно гра­да еми­то­ва­ли ове об­ве­зни­це: Но­ви Сад и Ста­ра Па­зо­ва. Но­ви Сад је, на при­мер, па­ре од еми­то­ва­них об­ве­зни­ца упо­тре­био за за­вр­ше­так из­град­ње Бу­ле­ва­ра Евро­пе и из­град­њу 100 ки­ло­ме­та­ра ка­на­ли­за­ци­о­не мре­же.

Са­ша Па­у­но­вић, пред­сед­ник оп­шти­не Па­ра­ћин и пре­ђа­шњи пред­сед­ник Стал­не кон­фе­рен­ци­је гра­до­ва и оп­шти­на, на пи­та­ње за­што се ви­ше оп­шти­на ни­је од­лу­чи­ло за та­кав вид фи­нан­си­ра­ња ка­же: 

– У на­шим усло­ви­ма, тех­нич­ки је лак­ше узе­ти кре­дит, а усло­ви су ма­ње ви­ше исти или слич­ни, а огра­ни­че­ња за­ду­же­ња ва­же у оба слу­ча­ја. Па ако већ је по­треб­но за­ду­жи­ти се, он­да се би­ра ефи­ка­сни­ја про­це­ду­ра ко­ја до­во­ди до истог ре­зул­та­та. За раз­ли­ку од не­ких дру­гих зе­ма­ља не по­сто­ји по­себ­на пред­ност ова­квог ви­да за­ду­жи­ва­ња оп­шти­не – ка­же Па­у­но­вић.

Пре­ма ње­го­вом ми­шље­њу, да би об­ве­зни­це има­ле сми­сла, тре­ба их одво­ји­ти од обич­ног за­ду­же­ња. Њи­хо­ва уло­га би тре­ба­ло да бу­де јав­но-при­ват­но парт­нер­ство у фи­нан­сиј­ским услу­га­ма, да омо­гу­ће ак­ти­ви­ра­ње при­ват­них па­ра, да гра­ђа­ни­ма ко­ји ула­жу да­ју ве­ћу ка­ма­ту од оро­че­не штед­ње, а оп­шти­на­ма ма­ње ка­ма­те. То за са­да ни­је слу­чај. 

Бро­кер Не­над Гу­ја­ни­чић ка­же да је глав­ни про­блем са овим па­пи­ри­ма што је тр­жи­ште при­лич­но не­раз­ви­је­но, а да би бо­ље ста­ја­ло нео­п­ход­но је ви­ше усло­ва: јед­но­став­ни­је за­кон­ске про­це­ду­ре, фи­нан­сиј­ски, ка­дров­ски и тех­нич­ки оспо­со­бље­ни­је ло­кал­не упра­ве, обра­зо­ва­ње ста­нов­ни­штва. 

– При­но­си на ове об­ве­зни­це су ве­ћи не­го на др­жав­ним об­ве­зни­ца­ма, по­след­ње еми­си­је су но­си­ле за­ра­ду од шест од­сто, али ове вр­сте хар­ти­ја но­се зна­чај­но ве­ће ри­зи­ке. Нај­ве­ћи ри­зик је ге­не­рал­но фи­нан­сиј­ско ста­ње ло­кал­не са­мо­у­пра­ве у Ср­би­ји ко­је ни­је сјај­но, уз по­ве­ћа­ни по­ли­тич­ки ри­зик да сва­ка про­ме­на вла­сти но­си и ри­зик из­ми­ре­ња ра­ни­је пре­у­зе­тих оба­ве­за, ка­же Гу­ја­ни­чић.

Коментари1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

marko
Него шта, ваља се задуживати за те ствари које не доносе никакав профит, а оно што ствара лову то треба субвенционисати по 10 хиљада еура по раднику. Мислим да ће за једно 20 година ова наша ситуација бити проучавана у књигама о економији као врхунац једног бирократско-неспосбног-криминалног лудила. Овако нешто да ми је неко причао пре једно 10 година, ладно бих рекао да је и ова крађа и отимачина превише, а тако нешто чак и код нас апсолутно немогуће. Али, ево, миц по миц, направише од народа жешће будале које раде за 200 еура, и то још плаћају из соспственог џепа. И после неко пита како нам се дуг годишње попне за 3-4 милијарде еура, па ето како, све овакве будалаштине неко мора да плати, а ми увелико плаћамо нашом будућношћу.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.