Петак, 22.10.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

„Краљица” се враћа на мале стадионе

Наредно Европско првенство у атлетици одржаће се на Олимпијском стадиону у Берлину (капацитет 74.475 гледалаца), а 2020. у Паризу на стадиону за само 20.000 посматрача
Скок за злато Иване Шпановић у Амстердаму пред 22.288 гледалаца (Фото ЕА)

Као да је стални пораст гледалаца атлетских такмичења посредством телевизије, умногоме захваљујући и „буму” које је остварило београдско Првенство Европе у дворани, охрабрило челнике Европске атлетике да организацију континенталних шампионата све лакше додељују домаћинима који за организацију конкуришу и с малим стадионима.

Шампионат Старог континента почетком марта у „Комбанк арени” забележио је пораст од 16 одсто телевизијских гледалаца у односу на Праг 2015, а чак 46,1 одсто у односу на Гетеборг 2013.

„На конференцији за медије пред сам догађај у Београду, објавили смо да ће бити 25 европских емитера, а на крају било их је 29. рекли смо да ће бити 330 сати директног преноса, али коначна цифра је више од 390 сати. То је одлична вест, а укупни подаци нам показују да још постоји јака жеља за ’краљицом спортова’ у Европи. Бројке из Београда 2017. показују да идемо у правом смеру, сада морамо да наставимо на побољшању ТВ преноса јер не смемо овде да станемо” рекао је Свен Арне Хансен, председник ЕА, дан пре но што је Европска атлетика одлучила да се Европско првенство на отвореном одржи у Паризу и то на стадиону који може да прими само 20.000 гледалаца. Очигледно, приход од ТВ права важнији је Европској атлетици и њеним спонзорима него приход од продатих улазница.

У Паризу има и већих стадиона од оног који је понудио Атлетски савез Француске, поменимо само Стадион „Француска” у Сен Денију, који може да прими 81.000 гледалаца и на којем је 2003. одржано Светско првенство у атлетици , али организатори су за 2020. и сребрни јубилеј европских шампионата понудили Стадион „Себастијан Шарлети” на чијим је трибинама само 20.000 места.

То је најмањи атлетски стадион на ком је одржан европски шампионат још од 1978. године када је Праг био домаћин најбољим атлетичарима Европе на Стадиону „Евжен Рошицки” који је могао да прими само 19.032 гледаоца.

Тако ће Париз после 82 године бити домаћин Европског првенства у атлетици на стадиону који је данас тек нешто већи од Олимпијског стадиона „Коломб” саграђеног за Игре 1924. године. Међутим, на Олимпијским играма и на Другом првенству Европе у атлетици 1938. године „Коломб” је могао да прими чак 45.000 гледалаца (после неколико реконструкција прима само 14.000 заљубљеника у рагби и фудбал).

Тако је најмањи стадион на ком је одржано првенство Европе у aтлетици „Нојфелд” у Берну који је 1954. примао 14.000 гледалаца, а четири године касније (европски шампионати су тада одржавани у четворогодишњем циклусу) Олимпијски стадион у Стокхолму, саграђен за Игре 1912. избио је на друго место с 14.417 места на трибинама.

Неславни рекордер, кад је у питању новије време, бар до 2020. године, је Амстердам који је био домаћин прошлог шампионата Старог континента, такође на Олимпијском стадиону из 1928. године, дакако обновљеном... Његов капацитет је 22.288 места.

Због тога чуди чињеница да ће се наредни Европски шампионат, идуће године, одржати у Берлину на Олимпијском стадиону из 1936. године који данас прима 74.475 гледалаца – више него што укупно могу да приме стадиони на којима су одржана два претходна првенства Европе (Цирих 2014, „Лецигруд”, 30.000, већ поменути Амстердам с 22.288) и на ком ће бити одржано наредно 2020. године („Себастијан Шарлети”, 20.000).

Упркос томе председник ЕА Хансен је саопштавајући одлуку о „победи Париза” у трци у којој није имао ривале рекао: „Капацитет стадиона је савршен за европско атлетско првенство тако да ће, вероватно, привући велики број гледалаца, нарочито током вечерњих сесија”...

Вероватно се ово „неповерење” у љубав Парижана према „краљици спортова” заснива пре свега на календару такмичења за 2020. годину. До сада су, после увођења двогодишњег циклуса европски шампионати у олимпијским годинама одржавани у јуну, или почетком јуна као последња проба пред олимпијске игре. Шампионат у Паризу прекида ту праксу. Олимпијске игре у Токију одржаће се од од 24. јула до 9. августа, а јубиларно 25. европско првенство у атлетици од 26. до 30. августа, а сасвим је отворено питање да ли ће европски атлетичари освајачи олимпијских медаља бити заинтересовани за учешће на континенталном шампионату или ће радије отићи на превремени одмор...

Коментари2
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Душко Секулић
Atletika je kraljica u svakom smislu. Pa i oni koji je prate, treniraju i gledaju spadaju u "povlašten stalež" društva. Sport u kome je sudijska manipulacija svedena na minimum, u kome se čovjek, načešće, bori sam protiv sebe i svojih "fizičkih kapaciteta" zasluženo zaslužuje sve veću pažnju. Ono što nije dobro jeste sve veći upliv "dozvoljene" i "zabranjene" hemije, što jednostavno rečeno znači "uspjeh" takmičara sa najrazvijenijom farmaceutskom industrijom na svijetu... Ali i pored svega atletika je bila, jeste i biće-kraljica!
omnia mea mecum porto
Da to NIJE tako, evo govori i broj komentara na temu. Većina naroda je, na žalost, totalno nezainteresirana za bilo šta ukoliko to nije rialiti, politika ili fudbal. Atletiku, istinska kraljica sportova, treba promovirati prvenstveno u školama kroz obavezni fizički odgoj ili doponski, kroz bavljenje atlitikom na višem nivou prema sklonostima pojedinaca. Atletičari su zdravi i ljepi ljudi/žene i to je adut za promociju. Atletičari se druže, putuju, takmiče....

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.