Уторак, 28.09.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Шири се списак предузећа и радњи

У 2016. пословало је 2.703 малa и средњa предузећа више него у 2015.

Неколико претходних година имали смо између 105.000 и 110.000 привредних друштава и између 210.000 и 215.000 предузетника, што је укупно око 330.000 привредних субјеката, а у последње две тај број је око 360.000, изјавио је недавно директор Агенције за привредне регистре (АПР) Звонко Обрадовић.

У 2016. пословало је 2.703 малa и средњa предузећа више него у 2015, док је списак избрисаних из пословног регистра краћи за 10.338 предузећа.

Према подацима „бројача” АПР, последњих дана априла 2017. у Србији је пословало 127.276 привредних друштава и 232.258 предузетника. Овај позитиван тренд се наставља и у овој години.

– У прва три месеца 2017. основано је нешто више од 2.300 привредних друштава, што је за око 10 одсто више у односу на исти период прошле године, када је било око 2.000 новорегистрованих предузећа – казао је Обрадовић.

Пажљивији „читачи” табела АПР примећују да се у претходне две године повећавао број основаних предузећа, као и број предузетника који су започињали посао. На другој страни, број обрисаних из привредног регистра у 2016. знатно је смањен.

У АПР-у напомињу да ова пожељна статистика траје већ три године. Већи број основаних у односу на угашена предузећа бележи се од 2013, с изузетком 2015, док је код предузетничких радњи овај позитиван тренд видљив од 2014. године. Од 2013. годишње се, у просеку, оснивало око 8.400 предузећа, а гасило се око 2.450. Код предузетничких радњи је обрнуто – годишње се отвори око 30.000, али се много и затвара. Било је година, од 2009. наовамо, када је број затворених фирми био већи од броја отворених.

Представници економских власти нарочито истичу побољшање пословних и финансијских резултата привреде у протекле две године, што је допринело прошлогодишњем економском расту од 2,8 одсто, али и већем запошљавању у приватном сектору, као и знатном расту зарада запослених. У 2016. број запослених повећан је за 42.000, а од тог броја око 30.000 запослено је у малим и средњим предузећима.

– Српска привреда бележи раст у свим областима и она је данас невероватно боља него што је била у 2014. години – казао је Драган Стевановић, државни секретар у Министарству привреде, на недавном представљању годишњег Билтена финансијских извештаја за 2016. Агенције за привредне регистре.

Представници привредника, али и економски аналитичари, признају да је побољшање услова пословања прилично помогло благом расту броја отворених предузетничких радњи, а нарочито знатном смањеном броју затворених.

За Небојшу Атанацковића, председника Уније послодаваца Србије, тај повољан тренд не представља изненађење, јер је дошао као последица неколико повољних околности. За нека побољшања је заслужна Влада Србије, а неки повољни ветрови дошли су споља.

– Четврта је година како нема запошљавања у јавном сектору – каже Атанацковић. – Осим тога, много је људи остало без посла. Једни су морали да оду из „државне службе”, а други из фирми које су отишле у стечај. Подаци говоре да су неки од њих покренули сопствени посао.

У 2016, као првој „Години предузетништва”, држава је издвојила више од 16 милијарди динара за подстицање нових приватних послова. Одобравани су повољни кредити, а четвртина од поменуте суме нуђена је без обавезе да се врати. Подржано је око 8.000 привредника са више од 12,8 милијарди динара, 377 привредника је набавило опрему вредну 548 милиона динара, тако да ће у наредне две године отворити још 1.600 радних места. Кредитну подршку добило је и 160 почетника.

У 2017. као првој години „Деценије предузетништва”, за ту намену је обезбеђено 18,24 милијардe динара, од тога 7,67 милијарди динара без обавезе враћања, казао је недавно министар привреде Горан Кнежевић.

Да је у прошлих годину дана дошло „до извесног побољшања” услова пословања, сматра и економиста Милојко Арсић, уредних „Кварталног монитора” Фонда за развој економске науке (ФРЕН).

– Тај бољитак је последица промењене државне политике – каже Арсић. – Остаје да се види да ли ће ово побољшање бити трајно и да ли ће се убрзавати. Повећању броја отворених предузећа и предузетничких радњи у овој „Години предузетништва” доприносе и државни подстицаји парама из буџета. И банке су снизиле камате, тако да су кредити јефтинији.

Услове пословања побољшала је ниска инфлација и стабилан курс, као и Закон о раду, којим је олакшано запошљавање и отпуштање, али је изостао ефикаснији рад државних институција, нарочито судства, указује Арсић. И он сматра да је већа заинтересованост за самозапошљавање вероватно последица и забране запошљавања у јавном сектору, која је озакоњена крајем 2013, а потрајаће до краја 2017. године, али и заостајања плата у државној служби.

– Пословни људи су ово побољшање услова пословања приметили и исказали су га у анкети „Дуинг бизнис” Светске банке – подсећа Арсић. – Према критеријуму лакоће пословања на листи Светске банке, Србија се у 2016. нашла на 59. месту међу 189 рангираних земаља, што је скок од чак 32 места.

Он сматра да Србија мора још много да побољша пословни амбијент, што потврђује и њен скромни напредак за четири места на прошлогодишњој листи конкурентности Светског економског форума, на којој је заузела 90. месту међу 138 држава. Арсић указује да је ова листа обухватнија од листе Услова пословања Светске банке, јер она обухвата и ефикасност правосуђа и државне администрације, ниво корупције, квалитет инфраструктуре, образовања и друго.

Коментари3
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

milutin kovačević
Statistika naša dika, sve što želi to naslika, stara je izreka. Prava je istina da većina tih firmi je prava fikcija, i da ih APR vodi ka aktivna društva, a da u poslednjih pet godina nisu imala ni jedan jedini dinar prometa. NE ZNAM ZAŠTO JE TO POTREBNO APR-u!
Radoslav Jovanovic
Niste uracunali i sve one preduzetnike koji prodaju robu po ulicama i budzacima. Niste uracunali preduzimljive prodavacice ljubavi. Pa kad može Engleska što ne možete i vi?
Filip Jovic
Jos da na kazete u cijem su vlasnistvu te novootvorene firme ,mada i znamo ,to su firme dobrim delom mesetarske strane firme koje su dosle po premijerove ,ups predsednikove obecane finasijske stimulacije

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.