Нужан већи ангажман Европске уније у региону

Министарка задужена за европске интеграције Јадранка Јоксимовић и директор Канцеларије за Косово и Метохију Марко Ђурић поручили су на састанку са амбасадорима држава чланица Европске уније да очекују јаснију и активнију ЕУ у стабилизацији прилика у региону.

Преносећи на конференцији за новинаре, која је после тог састанка одржана у влади, да су упознали амбасадоре са актуелном ситуацијом у региону, као и са ставовима Београда поводом отворених претњи и негативних реакција према Србији које су усмерене против стабилности региона, као и са забринутошћу владе да ЕУ и њене чланице такве појаве прећуткују, они су навели и да је на састанку са амбасадорима разговарано и о стању у коме се налази дијалог Београда и Приштине.

„Очекујемо већи ангажман ЕУ и не ради се само о политичким изјавама, већ очекујемо план за превазилажење ове ситуације”, рекла је министарка Јоксимовић, наводећи да тај проблем претњи и негативних реакција према Србији, није само проблем Србије, већ да је много шири и да може да буде стратешки проблем.

Oна је нагласила да је „оваква реторика оних који претендују да буду кандидат или да се у некој фази придруже ЕУ апсолутно неприхватљива за Србију, а требало би да буде и за ЕУ”. Та реторика, посебно она која се односи на територијалне претензије и она која се чак односи на личне претње и увреде, према њеним речима, не припада ни 2017. години, ни 21. веку.

„Не ради се само о недостатку експлицитних изјава и осуда. Имали смо изјаву комесара Јоханеса Хана, али и после његове изјаве настављено је са проблематичним и узнемирујућим изјавама и на то смо указали нашим партнерима”, пренела је Јоксимовићева.

На питање које се односило на Македонију и Србију, она је навела да наша влада није давала „предоцену” могуће будуће македонске владе, већ да је оцена дошла са друге стране и да је Влада Србије декларисана у негативном смислу од стране Зорана Заева.

Директор Канцеларије за КиМ Марко Ђурић рекао је да је јасна порука Србије са састанка са представницима држава ЕУ да је доста ћутања и одсуства реакције. „Доста је угњетавања Срба на КиМ и доста ћутања пред паљењем фитиља на балканском ’бурету барута’ које сви заједно треба да се трудимо да спречимо да прерасте у ону врсту недаћа и трагедија које смо гледали у деценијама за нама”, рекао је Ђурић,

Уз нагласак да је јасно опредељење Србије да проблеме решава кроз разговор, он је рекао да је испружена рука премијера Александар Вучића у име целог народа – рука сарадње. „Али то није рука која ће дозволити да гледа како се на наше очи регион поново претвара у кошмарни пакао сукоба, рата и конфликата. Србија жели стабилност, сарадњу и изградњу бољих односа, али не тако што ћемо ћутати и гурати главу под тепих када се најстрашније ствари дешавају”, рекао је он.

Ђурић је, такође, пренео да су саговорнике упознали и са низом потеза албанских политичких странака, предузетих у претходних неколико месеци, попут усвајања уредбе о присвајању имовине, резолуције о прекиду бриселског дијалога док се не реши питање изручења Рамуша Харадинаја онако како њима одговара. „И гле чуда, решено је како њима одговара. Неприхватљиво је да претње дају позитивне политичке резултате за оне који прете”, рекао је Ђурић.

На питање о заплени оружја упућеног у Македонију, о чему су пренели медији, Ђурић је рекао да криминалне структуре контролишу паравојне групе на подручју Косова и неких земаља у региону.

Одговарајући на питања новинара, Ђурић је рекао да је саговорнике из ЕУ подсетио да је последња рунда експертског, техничког дијалога одржана још крајем новембра прошле године, и то не зато што је Београд тако хтео, већ је Приштина пуних шест месеци одбијала да седне за сто. „Замислите само обрнуту ситуацију, да је Београд, не шест месеци, него шест недеља одбијао да седи за столом и разговара. У Београд би дошли сви најважнији представници ЕУ и држава које су укључене у тај процес и вршили би огроман притисак”, рекао је Ђурић.

На питање да ли очекује да Рамуш Харадинај одговара пред Специјалним судом за ОВК, одговорио је да ратни злочин не застарева и да одговорни морају кад-тад да одговарају „пред овим или оним судом”. „Њихова кривична и морална одговорност никад неће престати. Никада неће престати потреба да друштво на КиМ мора да буде оздрављено кроз процес истраживања ратних злочина”, рекао је Ђурић.

Састанку са представницима Владе Србије су, према РТС-у, присуствовали амбасадори Аустрије, Мађарске, Шпаније, Италије, Словачке, Велике Британије, Данске, Португалије, Белгије, Хрватске, Француске, Кипра, Румуније, Немачке, Бугарске, Грчке, Шведске, Чешке, Финске и Словеније.