Субота, 10.12.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Анализом остатака костију до узрока смрти

Како се у Лабораторији за антропологију Института за анатомију стручњаци на основу скелета утврђује ког је пола била особа, колико је имала година, болести од којих је боловала... имаће прилику да виде посетиоци „Ноћи музеја”
Скелет из 1920. који је професор Нико Миљанић донео са брачног путовања (Фото Д. Давидов Кесар)

Заљубљенике у серију „Боунс” вероватно ће одушевити податак да и у Србији постоје екипе стручњака које на основу остатака костију могу да утврде узрок смрти, али и да сазнају које су се медицинске интервенције радиле пре више стотина година.

Наши стручњаци посао обављају у Лабораторији за антропологију у старој згради Института за анатомију Медицинског факултета. Основана је пре више од 20 година, а сада се највише раде испитивања структуре коштаног ткива, односно због чега се кости старијих људи лакше ломе јер налажење узорака доприноси превенцији и лечењу.

Свој рад, како објашњава професорка анатомије др Марија Ђурић, почели су испитујући скелетне остатке са археолошких налазишта, а последњих 15 година баве се и форензичном антропологијом. Управо ови стручњаци су учествовали у испитивању скелетних остатака жртава из готово свих масовних гробница на овом поднебљу, од Другог светског рата до данас.

– Када се на археолошком локалитету нађу скелети, можемо да утврдимо да ли је реч о људима, колико је њих ту сахрањено, колико је особа имала година, ког је пола била и које висине. Можемо да видимо и од којих је болести боловала и које је трауме имала – појаснила је др Ђурић.

У ормарима ове лабораторије бројне су лобање, иза којих се „крију” разне приче. Једна од њих потиче из маја 2011. године када су приликом реновирања породичне куће у околини Београда у дворишту пронађени скелетни остаци. Тада се појавио старији човек са тврдњом да је присуствовао егзекуцији тих људи, односно да је једна партизанка у октобру 1944. стрељала неколико заробљених Немаца. Стоматолог др Ксенија Зелић наглашава да су анализама утврдили да већина лобања има неколико пломби и других врста стоматолошких интервенција, па су најпре помислили да је реч о новијим скелетним остацима јер нису веровали да је у Другом светском рату рађено толико пломбирања зуба. Међутим, хемијска анализа у Винчи показала је да су у питању пломбе које се не користе већ 50 година, а стварно су се користиле у Другом светском рату.

– Испоставило се да то, највероватније, јесу кости немачких војника јер је у то време у Немачкој радило 10.000 стоматолога, а на почетку рата је око 6.000 њих пришло војсци. На основу историјских и хемијских анализа са мало већом вероватноћом смо потврдили причу сведока – додала је др Зелић.

На основу тога која је кост поломљена др Петар Миловановић каже да може да се утврди начин на који је повреда настала и како је та особа живела, којим се активностима бавила и у каквим је сукобима учествовала.

– Процењујемо да ли је прелом настао пре, за време смрти или после. Некада су такве повреде настајале у двобојима, приликом земљорадничких радова, на јахању… – каже др Миловановић.

Све ово и низ других занимљивости моћи ће да чују и виде посетиоци 14. „Ноћи музеја” 20. маја на изложби „Ноћна смена у древном ургентном центру”, где ће бити представљене повреде  на лобањама нанете сечивима или тупим предметима, као и на костима руку и ногу који су последица најчешће пада.

– Приказаћемо и повреде нанете пројектилима чији скелетни остаци углавном датирају из периода око Другог светског рата и показаћемо неке хируршке интервенције за које поуздано знамо да су се радиле у праисторијском периоду, а које су оставиле трага на скелетним остацима – нагласила је археолог др Ксенија Ђукић.

Биће изложени и медицински инструменти из античког периода, које чува Музеј града Београда, на основу којих ће моћи да се види и како су људи оперисани у прошлости. Посетиоци ће моћи да виде и лобање код којих је направљен неправилан овални отвор, како би се уклонила кост и спровела операција ткива. То је једна од најстаријих операција, која је на нашем поднебљу била актуелна у праисторијској некрополи Мокрин, у Виминацијуму, Гамзиграду, Кривој реци… Људи су се некад одлучивали за тај болан захват како би решили проблем са епилепсијом, мигренама или менталним болестима, а постојала је и ритуална трепанација која је подразумевала отварање лобање да би се тело ослободило од злих духова.

Мата Харин модел од гипса

У оквиру Института за анатомију функционише и Музеј анатомије човека. Међу 19 оригиналних мулажа (анатомски модели у гипсу), који потичу из 1920. године, налази се и један који показује дисекцију (пресек) главе и врата, а особа која је послужила као модел је чувена играчица и шпијунка Мата Хари. Према француским изворима, појашњава професор анатомије др Милан Милисављевић, Мата Харин леш је стварно био део колекције Института за анатомију у Паризу, а касније је нестао. Глава са карактеристичном црвеном косом и врат су одвојени од трупа и послужили су за израду препарата површинске и дубоке дисекције ових предела.

Збирка цртежа за 220.000 франака

Значајну колекцију Музеја анатомије чини збирка од 36 цртежа на папиру које је сакупио професор Нико Миљанић, оснивач Института за анатомију. Он их је за потребе наставе купио по одобрењу владе за 220.000 франака. За тај новац се тада могло купити готово 25 килограма злата, што би данас коштало 834.000 евра. Цртежи су сада у лошем стању, а институту је потребан новац за њихову комплетну рестаурацију.

– Имамо и орман са вредним плочицама са именима препарата који вреди око 100.000 евра. Ту је и најстарији скелет из 1920. године који је проф. Миљанић купио на брачном путовању у Паризу. Од шест скелета један је „преживео”.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.