Ковач: Жао ми је што нисам компоновао класичну музику

Спремите се да чујете моје поп композиције које су постале мала класика, поручио је један од најзначајнијих југословенских композитора Корнелије Бата Ковач пред концерт „У инат 75” који ће бити одржан 8. маја на сцени Народног позоришта у Београду.

Концерт је насловљен по броју година живота у које славни композитор, пијаниста и аранжер уткао неке од најлепших песама кроз различите периоде његове изузетно богате и креативне каријере.

Ковача смо затекли у сред припрема за концерт у његовом стану у елитном делу Београда где нам је открио како му је посебна част што ће његове песме интерпретирати и певачи са којима никада није сарађивао и за које никада није стварао.

„Биће интересантно како ће Никола Роквић, млади певач који је почео као класичан народњак, отпевати легендарну композицију „Април у Београду”. Биће таквих изненађења за публику на сцени Народног позоришта. Живот за мене није само џез, није ни само рокенрол или класика...Живот је све и тога сам се држао у својој каријери, а богами биће тако и после 75.” казао је Корнелије Бата Ковач.

На специфичној прослави Ковачевог рођендана Жарко Данчуо ће да пева „Маестро и виолина”, коју је певао Драган Стојнић, Бисера Велетанлић „Златни дан” и „Мило моје”. Биће ту и Саша Васић, Дејан Цукић, Ђорђе Давид, Жељко Јоксимовић...а у плану концерта су и два дуета: Бранислава Подрумац из Позоришта на Теразијама наступиће на сцени заједно са Зораном Шандоровим из Новог Сада. Други дует изводе Душан Свилар и млада певачица и корепетиторка опере Народног позоришта у Сарајеву, Аида Мушановић.

Славни композитор каже да је било периода када је само компоновао веселе песме о неким једноставним и помало инфантилним темама.

„Зум-рам, цигу-лигу...прошао сам кроз ту фазу и то је део мог живота баш као и када сам стварао најзначајније песме за највеће звезде. Било је многих који су ме критиковали због те моје фазе, али шта ћу им ја . Нисам могао да компонујем само песме као што је „Пут за исток"“ казао је Ковач.

Цењени композитор је током стваралачког опуса прошао кроз различите жанрове, од синфо-рока, класичног рокенрола, па све до шансоне и соул и поп музике.

За сарадњу је увек бирао људе који разумеју и воле музику.

„Мој критеријум је увек подразумевао да људи са којима радим перфектан слух. Дакле, да смо у прилици да се разумемо око композиције. Морали су да имају одличну интонацију, раскошан опсег гласа, да умеју да се понашају на сцени...Није било лако ни мени ни њима, али смо створили неке важне песме. Све певаче који су певали моје песем научио сам да не могу да гледају у ципеле док су на сцени већ да понуде срце публици. Да отворе душу и певају из страсти. Другог пута за успех једноставно није било „ казао је Ковач.

Кроз успех велииких звезда југословенске музичке сцене, Корнелије Бата Ковач мерио је и свој композиторски дар.

„Бисера Велетанлић и Здравко Чолић су несумњиво најзначајнији интерпретатори поп музике који су певали моје песме. Уживао сам док су их моје песме чине славним. Било је и песама које сам направио, а да нисам веровао да ће постати важне. „Ти си ми у крви” је класичан пример за то. Никада нисам говорио људима да ће нека моја песам бити хит јер сам уживао у самом процесу настајања. Баладе су увек добро пролазиле код женског дела публике, а са друге стране неке легендарне песме које је отпевала Бисера велентанлић постале су омиљене код мушких.” казао је Ковач.

Према његовим речима постоји једна велика празнина везана за музику у његовој каријери.

„Када бих могао да вратим „филм” сопственог живота сигурно бих више учио и усавршавао се у класичној музици. Оркестрација класичне музике и пиосање класичних дела за мене остаје недосањани сан. Када сам радио песме дуже од четири минута увек ме је имагинација и креација вукла у класику. Није било оркестрације н Музичкој академији у Сарајеву и то једноставно није био мог живота, за чим свакако жалим.„ казао је Ковач.

У мору невероватно лоше музике која се данас пласира са телевизије и из радија, млади људи тешко проналазе квалитет.

Ковач напомиње да данас није лако бити млади музичар и композитор у Србији.

„Наслушали су се клинци свега, јер им је све доступно и не улази им се у нешто што личи на нешто што су чули. Да би ушли у авангарду треба им знање које они немају. Онда немају стрпљења да стекну знање и прођу све жанрове, да би постигли неки аутентични израз. Мора да се крене од нуле...од блуза на Мисисипију, па све до џеза да би у неком моменту таленат одредио нечији израз.„ казао је Ковач.

О Такмичењу за песму Евровизију славни композитор нема неко нарочито мишљење јер се како каже све претворило у циркус.

„Важнија је маска, кореографија, хаљина...од песме и гласа. Не може тако, нема смисла...Ако је фазон да неко уђе у хаљину са брадом на лицу и то постане платформа за победу на музичком такмичењу, онда нема потреба да анализирамо шта се ту дешава.” казао је Ковач.

О плановима за будућност после 75. Ковач прича са осмехом јер управо спрема мјузикл који се у његовом креативном пољу слаже од 1978. године

„ Написао сам први чин и то не по либрету или сценарију неког нашег драматурга, већ сам. До краја године ћу тачно знати када ће тај мјузикл бити изведен у Српксом народном позоришту у Новом Саду. Мјузикл ће говорити о животу руског песника Сергеја Јесењина. Либрето ће се одвијати само по стиховима великог песника.„ казао је Ковач. (Танјуг)