Понедељак, 02.08.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Честит родољуб на челу СПЦ у најтежем времену

Митрополит Јосиф Цвијовић (Фотодокументација „Политике”)

Ужице – Навршило се шест деценија од упокојења митрополита Јосифа Цвијовића (1878–1957), па је тим поводом у ужичком Историјском архиву отворена изложба архивских докумената о животу и делу овог знаменитог првосвештеника. Поставку је отворио епископ жички Јустин, рекавши да се овим сећамо митрополита Јосифа, духовника и ратника, изданка те истините, праве цркве.

– Увек је на овим нашим просторима потребно бити не само духовник, него и ратник, јер ми овде често не ратујемо с непријатељима видљивим, него и невидљивим – казао је у Архиву Јустин, па затим одржао и помен митрополиту у оближњем Дрежнику, где је Цвијовићев спомен-дом.

Изложба у ужичком архиву речито говори о посебности Јосифовој. „Његово честито родољубље и архијерејско искуство прожето карактерним особинама ’ерског варијетета српско-динарског типа’ извукло је лађу Српске православне цркве из бурних и метежних година Другог светског рата. Он је увек био достојанствен пред окупатором, одбивши у неколико наврата да доноси одлуке на штету српских црквених и националних интереса”, написао је о митрополиту Радован Пилиповић, директор Архива Српске православне цркве.

Цвијовић је замонашен 1913. године у манастиру Раковица, а у ратовима за ослобођење учествовао је у четничком одреду војводе Вука. После окупације Србије био је у дипломатској мисији у Бизерти и Русији, а 1917. ректор Српске православне богословије у Енглеској. По завршетку Великог рата вратио се у своју земљу, 1920. изабран је за епископа битољског, а 1932. постао митрополит скопски. Радио је на реорганизацији црквеног живота у Скопској епархији, окупио је научне раднике и покренуо „Хришћанско дело”. У то време у родном Дрежнику Јосиф је као задужбинар подигао школу и цркву.

Његов плодни рад у Скопској епархији прекинули су 1941. Бугари, прогнавши га у Београд. Ту је Цвијовић прво посетио заточеног патријарха српског Гаврила, а на његову молбу да помогне у збрињавању избеглих свештеника, митрополит је преузео бригу о Српској православној цркви, стајући на њено чело. Чинио је да се дозволи рад Синода и преузео место председавајућег.

Убрзо су, Јосифовим залагањем, црквене канцеларије постале седиште духовних и политичких збивања нашег поробљеног народа, ту су долазили сви који су тражили утеху и помоћ. Збринуто је све избегло свештенство, а свештеницима на окупираним подручјима давана је подршка и уз највећи ризик слат новац на Космет, у Македонију, БиХ, Далмацију. Овде су стизале и прве вести о усташким злочинима. Из те куће потекла је иницијатива да се подигне глас против нечувених злочина и о њима обавести светска јавност. Прва конференција истакнутих српских јавних радника о томе одржана је под председавањем митрополита Јосифа, с ње је упућен протестни меморандум немачком команданту и протурен у иностранство до владе у избеглиштву. То је била прва вест која је продрла у свет о нечувеним патњама српског народа.

После Другог светског рата, како је говорио митрополит Јосиф, српска црква је доведена до просјачког штапа, јер је први пут у историји остала без своје имовине и обезбеђених прихода за издржавање централних тела и просветних установа. „На опште изненађење, чак и негодовање, сналажљиви митрополит у репрезентативној згради Патријаршије 1946. године отвара Завод за израду свећа, који је остваривао приходе на које се црква у послератном периоду ослањала”, пише у каталогу за ову изложбу.

После рата митрополиту Јосифу није био дозвољен повратак у његову епархију, а у другој половини 1950. ухапшен је у Београду и без суђења држан у затвору, да би касније био притворен у манастиру Жича. После пуштања на слободу администрирао је Жичком епархијом, а већ оболео настанио се у манастиру Ваведење у Београду, где се упокојио 3. јула 1957. године.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.