Уторак, 03.08.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Достижемо удео од 27 одсто из обновљивих извора енергије

(Фото А. Васиљевић)

Србија ће успети да испуни обавезу према ЕУ да до 2020. достигне удео од 27 одсто обновљивих извора енергије у укупној потрошњи струје, с обзиром да смо тренутно између 23 и 24 одсто, изјавио је данас министар енергетике Александар Антић.

Министар је истакао да ће посебан акценат у наредном периоду бити стављен на коришћење биомасе.

„Апсолутно сам уверен да ћемо до 2020. успети дођемо до предвиђених 27 одсто”, рекао је Антић на конференцији „Нова српска енергетска стратегија”.

Он је казао да су у току и пројекти који ће обезбедити додатних око 500 мегавата из обновљивих извора и поручио да посебну пажњу треба посветити коришћењу биомасе, где је наш највећи потенцијал.

„Србија више 'фенси' гледа на ветро и соларне паркове, пошто то виђамо када путујемо, али пренебрегавамо да је највећи потенцијал у биомаси”, нагласио је Антић.

Према његовим речима, ако је око 5,6 милиона тона еквивалента нафте нас укупни потенција из обновљивих извора енергије, око 3,3 милона је из биомасе.

„Биомаса мора бити далеко више у фокусу и ми као министарство смо радили на промоцији и наставићемо и кроз изградњу малих постројења и инвестиција на биомасу и биогас, али пре свега кроз стални притисак према системима даљинског грејања”, рекао је Антић додајући да топлане све више прелазе на коришћење биомасе.

Антић је рекао да је енергетски скетор од кључног значаја за даљи привредни раст Србије, а посебно индустријски развој.

Он је подсетио да је последњи велики објекат енергетски објекат у Србији отворен 1991. године и да после тога није било великих пројеката за будући индустријски развој.

Како је рекао, стратешки најважнији елементи енергетског сектора су: сигурно снабдевање, транзиција ка одрживом енегетском систему и развој тржишта енергетике.

„Србија мора бити енергетски сигурна, да обезбеди снабдевање грађана и првиреде, али и да има агресивну инвестициону политику, што сје приоитет владе и министарства”, нагласио је Антић.

Он је подсетио да је почео пројекат за Костолац Б3 и проширења копа Дрмно, што је веома важно за будуцност нашег енергетског система.

Антић је рекао да смо протеклих година добили на мрежи око 80 мегавата из обновљивих извора, од чега највише од хидро и ветро потенцијала.

„У овом тренутку се налазимо у различитим фазама изградње готово 500 мегава из обновљивих извора, од чега за око 483 мегавата из енергије ветра и значајан број капациета из биомасе и био гаса, као и хидроенергије. Ако томе додамо и озбиљне пројекте које радимо на преносу односу трансмисије енергије, на изградњи унутрашњих и паневропских коридора кроз пројекат трансбалканског коридора, тиме добијамо далеко бољу слику у електроенергетском сектору”, навео је он.

Министар Антић (Фото Фонет)

Министар је, ипак, рекао да Србија добија око 70 одсто струје из угља и да ће улагање у копове бити један од приоритета и подсетио да ће ове године ЕПС уложити 31 милијарду динара у РБ Колубара, од чега ће 22 милијарде бити у нове инвестиције, а девет за одржавање.

Он је рекао да ће бити отворена три нова копа - поље Е, Г и Радљево које ће заменити најважнији коп Тамнава-Западно поље.

Антић је рекао да ће покушати нађу партнере и за нове пројекте за термоелектране ТЕНТ Б3 и Колубару Б.

Министарство ће развијати и хидропотенцијале - Моравске електране за додатних око 150 мегавата у пет каскадних хидроелектрана, као и потенцијале Ибру, Дрини и Бистрици, рекао је Антић и додао да предстоји и пројекат Ђердап 3.

Директор Сектора за стратегију ЕПС-а Александар Јаковљевић је рекао да ЕПС инвестира у модернизацију капацитета уз примену све оштријих мера који се односе на животну средину.

Нагласио је да има земаља у ЕУ које више од Србије користе угаљ.

„Инвестирали смо више од 200 милиона евра у ревитализацију и модернизацију термоелектрана и добили нових 220 мегавата снаге, али то није довољно. Планирамо да инвестирамо још око 600 милиона евра, а што се тиче боље заштите животне средине око 400 милиона евра. Свесни смо обавеза које Србија прихвата према ЕУ и на томе радимо”, рекао је он.

Јаковљевић је казао да је ЕПС у хидросектору био усредсређен на модернизацију хидрокапацитета и истакао да је до сада уложено око 200 милиона евра, а планира се улагање од још 600 милиона евра.

„До сада смо ревитализиацијом добили око 150 нових мегавата, што значи да је повећан капацитет за производњу електричне енергије. То омогућава када је највећа потрошња, боље управљате системом”, рекао је он.

Јаковљевић је додао да са тих 800 милиона евра инвестиција у хидроелектране бити обезбеђено стабилна производња и сигурно снабдевање у дужем периоду, па ће се покрити око трећине производње на овај начин у Србији.

Државни секретар у Министарству рударства и енергетике Мирјана Филиповић рекла је да је поглавље 15 у прикључењу ЕУ један од главних изазова што се тиче енергетике.

„Изазов је стварање регионалног тржишта гаса и електричне енергије, као и реструктурирање јавних предузећа. Јако нам је битно и да се испоштује регулативе о заштити животне средине, у шта се доста мора улагати у наредном периоду”, рекла је она.

Филиповићева је додала да закон омогућава да поред ЕПС-а свако други може да производи струју у Србији, а да се отвара само питање тржишне исплативости.

„То значи да ако се вама исплати да градите, можете доћи и није никакав проблем. Није све везано да мора радити ЕПС, мада су они највећи. Стратегија је документ који је списак жеља, а нама је најважније да се види шта смо ми то урадили”, рекла је она.

Члан Савета Агенције за енергетику Србије Љиљана Хаџибабић је рекла да је цена струје у Србији нижа од оне која би за ЕПС била економски оправдана и додала да да нико неће хтети да гради нове електране у Србији ако није фер цена.

Она је објаснила ситуацију да када би ЕПС имао тржишну цену струје, приход би био много већи него што је потребно новца да се обезбеди помоћ најсиромашнијим слојевима, додавши да је Србија почела то да даје, али да још увек нема довољно новца у буџету.

(Танјуг)

Коментари3
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Радојко
Њузвик конференција? Па ово је конференција за штампу Министарства за енергетику на коме Министар и његово јато рецитују Бриселске мантре, немајући при томе појма о правом стању у ЕПС. ЕПС је у губицима, увозимо струју, блокови А1 и А6 Обреновца не раде, помодни и "фенси" ветрогенератори и сунчане електране отераше ЕПС у финансијску пропаст, а не јевтина цена струје. Биомасе? Да није страшно било би смешно.
knez
A sto cekati 2020.Primenite oprobane metode , prepisite metodu smanjenja penzija sa revolucionalnim povecanjem budjeta.Povecajte cene struje za 400 procenata ili I vise ako je potrebno , smanjice se potrosnja I evo vise od 50 procenata . A I sta ce nam struja,svi imaju internet I sijalice ,kasno lezu , smanjuje se natalitet.
goran
потпуни бесмисао и бацање пара...наставља се еу-пљачка Србије....сада се поново помиње "економска цена" струје и тражи да се подигне, да би странци "инвестирали"....2011. је на силу, без захтева и уз противљење Телекома Србије, поскупела фиксна телефонија, из истог разлога, да би странци "инвестирали" ....када се присетим како су нас разни западњачки плаћеници - Ђинђићи, Динкићи и Ђелићи лагали да "када дође конкуренција, цене ће падати", а сведоци смо сасвим супротних тенденција....криминалних, усуђујем се да кажем....

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.