Недеља, 29.05.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Најава нове политичке експлозије између Турске и Немачке

Берлин дао политички азил турским официрима. – Ангела Меркел неће дозволити да Турци у Немачкој организују гласање за увођење смртне казне
„Не тенковима за Ердогана”: демонстранти у Берлину су протестовали против извоза немачког оружја Турској (Фото: Ројтерс/Фабрицио Беншч)

Од нашег дописника
Франкфурт, Хајделберг – Неколико турских војника и њихових породица, који имају дипломатске пасоше а после јулског покушаја пуча нису желели да се врате у Турску, добили су политички азил у Немачкој, сазнао је истраживачки тим минхенског дневника „Зидојче цајтунг” и два регионална јавна сервиса – НДР и ВДР.

Будући да је турски председник Реџеп Тајип Ердоган раније оптуживао Немачку да наводно штити пучисте и следбенике проповедника Фетулаха Гулена, које он оптужује за покушај насилне промене власти, давање давање азила турским војницима представља најаву нове политичке експлозије у односима Анкаре и Берлина.

Од неуспелог пуча у јулу 2016. када је 240 грађана погинуло а 2.200 повређено, у Турској не престају масовне чистке и прогони грађана који су осумњичени да су били следбеници Гулена, некадашњег блиског Ердогановог пријатеља којег сада први човек Турске оптужује да је организовао пуч против њега. Званична Анкара је од тада из западноевропских земаља опозвала више од 400 дипломата и официра, који су имали дипломатске пасоше јер су радили у базама НАТО-а. Неки од њих су одбили да се врате у земљу јер се плаше прогона, будући да су поједине њихове колеге по повратку у Турску изгубиле посао и одмах притворене под сумњом да су гуленисти.

Према подацима немачког министарства унутрашњих послова, досад је 414 турских војника, дипломата, судија, јавних тужилаца, високих државних званичника, али и чланови њихових породица, затражило политички азил у Немачкој. Магазин „Шпигл” наводи податак да је немачкој Савезној служби за миграције и избеглице (БАМФ) чак 7.700 турских држављана предало захтев за азил.

Турске власти су протеклих месеци захтевале од осталих држава чланица НАТО-а да турским официрима одбију захтеве за добијање азила. Посебан притисак је био на Белгију и Немачку, а овај потез БАМФ-а прва је позитивна одлука на захтеве турских официра, међу којима има и оних који имају чин пуковника.

Ова одлука ће изазвати нови земљотрес у односима Берлина и Анкаре, упркос томе што је пре само неколико дана немачка канцеларка Ангела Меркел инсистирала да, без обзира на забринутост због проширених овлашћења турског председника, Европа не би требало да одбацује Турску, те да је Турска „важан партнер у борби против исламистичког тероризма”, као и да је у интересу ЕУ и НАТО-а да буду у добрим односима са Анкаром.

„Не би требало да одгуркујете од себе таквог партнера, чак ни у светлу негативног развоја догађаја којим се морамо позабавити”, рекла је тада за „Берлинер цајтунг” канцеларка, док је на питање о преговорима о чланству Турске у ЕУ истакла да би Турска „прешла црвену линију кад је реч о ЕУ” ако би увела смртну казну.

Управо могуће расписивање референдума о поновном увођењу смртне казне у Турској прети да додатно затегне немачко-турске односе, будући да је Меркелова јуче јавно истакла да би Берлин у том случају онемогућио да око милион и по турских бирача, који живе у Немачкој, у Немачкој и гласа на овом референдуму.

„Нећемо дати дозволу за нешто за шта немамо обавезу и чији садржај нам је апсолутно неприхватљив, као што је на пример, смртна казна”, рекла је за ВДР канцеларка, додајући да неће бити дозвољена ни референдумска кампања за увођења смртне казне.

Овим је она поновила став немачке владе који је пре неколико дана изнео њен портпарол Штефен Зајберт истакавши да је „политички незамисливо да у Немачкој одобримо одржавање таквог гласања о мери која јасно противречи нашем уставу и европским законима”.

И лидер социјалдемократа Мартин Шулц, који се бори да на изборима победи Меркелову и постане канцелар, сматра да не би требало допустити да Турска у својим конзулатима у Немачкој организује гласање на спорном референдуму. Сагласни су и остали немачки политичари, при чему део њих сматра да је већ одржани референдум о уставним реформама турског политичког система довољно споран и довољан разлог за прекид турског пута ка чланству у ЕУ.

Уколико заиста Ердоган врати смртну казну, коју је Турска укинула 2004. када је он био премијер, то би заправо онемогућило немачке политичаре који се залажу за мекши однос са Анкари, попут канцеларке Меркел и шефа дипломатије Зигмара Габријела, да и даље упорно инсистирају на сарадњи са Ердоганом.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.