Уторак, 28.09.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Трећи пут продужен рок за концесију

За­ин­те­ре­со­ва­ни по­ну­ђа­чи мо­ћи ће да до 30. ма­ја до­ста­ве нео­ба­ве­зу­ју­ће по­ну­де за Аеро­дром „Ни­ко­ла Те­сла”
Аеродром „Никола Тесла” чека нову управу (Фото Д. Ћирков)

Упркос чињеници да се на претквалификациони конкурс за Аеродром „Никола Тесла” јавило 27 заинтересованих компанија и да су државни званичници истицали како влада велико интересовање за београдску ваздушну луку, држава већ трећи пут продужава рок за достављање необавезујућих понуда.

Како може да се види у огласу који је данас објављен у „Политици”, као нови рок постављен је 30. мај. 

Приликом претходног продужетка рокова као крајњи датум за достављање необавезујућих понуда био је дефинисан 15. мај. Претходно је рок био 24. април. Званично, и први и други и трећи пут оправдање за ово пролонгирање било је исто.

То је учињено „на захтев великог броја квалификационих учесника”, као по правилу се наводи у огласима које аеродром објављује. Заинтересовани понуђачи су, кажу надлежни, поставили велики број питања око неопходне конкурсне документације. Раније је било речи да су заинтересовани немачки „Фрапорт”, „Инчион интернешенел ерпорт” из Јужне Кореје, „Манчестер ерпорт” из Енглеске, „Мицубиши” из Јапана, „Цирих ерпорт интернешенел” из Швајцарске, „Венси” из Француске...

Притом, треба нагласити и то да је овде реч тек о првој фази поступка у којој се достављају понуде које ни по чему не обавезују заинтересоване потенцијалне концесионаре. У најновијем огласу се наводи и да се рокови продужавају како би заинтересовани понуђачи могли да искористе право да „формирају конзорцијуме са трећим лицима”. Реч је о такозваним придруженим члановима конзорцијума. У огласу се истиче и то да је баш тим поводом стигло много питања. Зато је Влада Републике Србије 28. априла објавила инструкције за заинтересоване понуђаче, што је, правдају се надлежни, такође било једно од оправдања за нови продужетак рокова.

Права трка за избор концесионара почиње 1. јуна, када би, требало да почну да стижу обавезујуће понуде. Наравно, ако држава не одлучи да још једном продужи прву фазу поступка. Поступак је тако креиран да држава затим у року од 10 календарских дана мора да донесе одлуку ко квалификовао за учешће у другој фази поступка. Тек кад надлежни објаве имена оних који су прошли квалификације почиње друга фаза поступка која ће трајати два и по месеца (75 календарских дана). Што значи да бисмо негде крајем августа требали да сазнамо коме ће држава поверити аеродром на управљање у наредних 25 година.

Иницијално, јавни позив је објављен 10. фебруара, што практично значи да необавезујући део поступка траје три и по месеца.

Концесија се даје „за финансирање, развој кроз изградњу и реконструкцију, одржавање и управљање инфраструктуром аеродрома и обављање делатности оператера”.

Концесију неће моћи да добију компаније које управљају аеродромима у радијусу од 450 километара од Београда, наводи се у јавном позиву још од 10. фебруара. Поступак избора најповољнијег концесионара одвијаће се у две фазе.

Истовремено, ових дана истиче рок за достављање понуда за концесионара за аеродром у Софији. Бугарска је, такође неколико пута пролонгирала овај поступак, а као крајњи датум последњи пут поставили су 22. мај. Рок је продужаван четири пута. Бугарски медији овај поступак већ називају „сагом која предуго траје”. Иницијално, као крајњи рок био је постављен септембар 2016. године. Од тада до данас рок је четири пута продужаван.

Примера ради тендер за аеродром у Загребу расписан је у фебруару 2011. године а први уговор потписан је у априлу 2012. године. После неколико анекса коначни уговор био је у децембру 2013. године. План је био да се све заврши до септембра 2011.

Консултант за страна улагања Милан Ковачевић нада се да држава то ради јер у влади сазрева мишљење да концесија можда и није добро решење.

– Реч је о профитабилној фирми, која добро послује и где нису неопходне велике инвестиције – сматра Ковачевић.

Други разлог може да буде то што је поступак лоше испланиран. Крупни приватизациони пројекти су увек нервозно урађени и недовољно испланирани.

Искуства из региона нису сјајна, трајање тих поступака зависи од разних фактора, закључује Ковачевић.

Коментари2
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

slobodan 2
Koliko se zainteresovanih javilo? Tj. da li se javio neko i dao obavzujuću ponudu? Ili su samo informativno pokupili podatke i sada konkurencija može da analizira?
slobodan
Najverovatnije se nije javio jos uvek onaj koga cekamo

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.