Понедељак, 23.05.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа
Четири деценије „Сава центра”

Изграђен на брзину, али за сва времена

У здању на левој обали Саве одржано је око 35.000 културних манифестација са око 15 милиона посетилаца – Уприличено је око 10.000 конгресних скупова са око два милиона учесника
"Сава центар" данас (Фото Д. Јевремовић)
Конгресни центар је 14. маја 1977. године свечано отворио Јосип Броз Тито (Фото Милутин Рајковић Кактус)

Зубин Мехта, Стинг, Пласидо Доминго, Хозе Карерас, Монсерат Кабаље, Реј Чарлс… само су нека од имена која су наступала под сводовима новобеоградског здања. Угостило је Краљевску филхармонију из Лондона, Њујоршку и Дрезденску, Симфонијски оркестар Миланске скале, велике балетске ансамбле Бољшог театра... На његовој сцени извођене су „Аида”, „Трубадур”, „Набуко”, „Кармен”…

Наш највећи културни, пословни и конгресни центар „Сава центар” у данима када слави 40. рођендан може се похвалити блиставом статистиком.

– Око 35. 000 културних манифестација са око 15 милиона посетилаца одржано је у нашој установи. Уприличено је око 10.000 међународних и домаћих конгресних скупова са око два милиона учесника – пребраја досадашње госте Ђорђе Мазињанин, директор „Сава центра”, који је, како нам је открио, био и на свечаном отварању ове установе пре четири деценије, али тада у улози младог фолклористе.

А како се родио наш највећи конгресни центар?

Када је Тито преузео обавезу да се Конференција о европској безбедности и сарадњи одржи у нашој земљи, поставило се питање где би тај скуп могао да се уприличи. За разлику од већих градова у Европи, Београд тада није имао довољно велики објекат који би служио као конгресни центар, па је већ 1976. године донета одлука о његовој изградњи. Од одлуке до реализације требало је нешто више од годину дана, па је „Сава центар” (односно његов А објекат) отворен већ 14. маја 1977. Док се, новобеоградска, знатно млађа комшиница „Арена”, градила пуних 16 година, први конгресни центар у нашој земљи, на укупној површини од око 120.000 квадрата, у потпуности је био завршен за три године – до 1979, када су подигнута и друга два блока.

Највећи део терета у остваривању овог подухвата пао је на тадашњег градоначелника Живорада Ковачевића, а пројектант здања био је архитекта Стојан Максимовић. Њему је тада припао изузетно тежак задатак да за само месец дана преда концептуално решење зграда.

– Тај месец провео сам у изолацији, у кући за госте у Скупштини града, у авионима између Париза, Копенхагена и Хелсинкија које сам посетио да видим како су они тај посао савладали, у бесаним ноћима са првим сарадником Радомиром Михајловићем, главним инжењером конструкције – присетио се сада осамдесетчетворогодишњи Максимовић у интервјуу који је 2015. године дао ексклузивно за наш лист.
У којој мери је његов „брзински” пројекат био успешан најбоље показује податак да је „Сава центар” 1979. године номинован за највише признање у архитектури – Прицкерову награду, установљену исте године.

– Док су они најупорнији гунђали на високе трошкове изградње, неки су у новинама почели да називају ново здање „васионским бродом”, „стакленим вртом”, „лепотицом на Сави”, „бетонским бродом мира”, „кућом добре воље”… И једни и други су, сигурно, у понечему претеривали. Али резон оних који су у подизању овог здања гледали један велики замајац развоју Београда и наше земље био је исправнији – каже Милоје Поповић Каваја, први директор конгресног центра од 1978. до 1986, писац монографије „Сава центар – храброст и авантура” и вишедеценијски новинар „Политике”.

„Сава центар” сада, међутим, проживљава своје најтеже дане.

– У великим финансијским проблемима је јер се у овај објекат од изузетног значаја последње четири деценије није улагало. Трошкови су све већи, а финансијска моћ наших грађана је мала па не можемо повећавати цене карата и закупа – објашњава директор Мазињанин.

Све наде око 200 људи који су на платном списку ове установе и целе наше културне јавности усмерене су на тендер о јавно-приватном партнерству.

За 49 одсто власништва и „ортаклук” са градом који газдује над преосталих 51 одсто акција за сада постоје две понуде – из „Делте” и из конзорцијума Аеродром „Никола Тесла” – „Београдски сајам” – „Енергопројект”. Рок за подношење бизнис планова је 25. мај, а онда би требало да се одлучи шта је најбоље решење за будућност „Сава центра”.

Један од услова које понуђачи морају да испуне је да неопходну реконструкцију овог објекта изведу тако да се сви заказани догађаји ипак одрже, односно да установа не трпи због грађевинских радова.

Први директор ове куће Каваја у називу монографије употребио је две речи – храброст и авантура. Упитан да своје управниковање опише истим бројем речи, садашњи челни човек одговорио је – „Велики проблем и част”.

Коментари1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Pedja
E tako se to radilo u doba tih preloših komunista a sada nam je najzad dobro odnosno mnogo bolje!

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.