Тапавица добија спомен-обележје

Први Србин, учесник олимпијских игара и први освајач олимпијске медаље, добиће прво спомен-обележје у Србији, одлучио је Савет за културу Новог Сада прихватајући иницијативу Матице српске.

Момчило Тапавица је био стипендиста Матице српске, а „својим делом и успесима задужио је не само Матицу српску него и Нови Сад” наводи се у иницијативи Матице српске која се од 1928. године налази у згради која је саграђена 1912. према пројекту архитекте Момчила Тапавице као „Завод Марије Трандафил за српску православну сирочад у Новом Саду”.

Момчило Тапавица (1872-1949) је рођен у Новом Саду (умро је у Пули), гимназију је завршио у Новом Саду, а 1891. отпутовао је као стипендиста Матице српске у Будимпешту и дипломирао архитектуру и грађевинарство на Високој техничкој школи.

„Овај кршни момак, на чијим су прсима пуцала дугмад и шавови гардијске униформе под притиском набујалих мишића, био је велики друг, али и велики страх за другове у касарни. Знао је да носи под мишком по два питомца и са њима да оптрчи два-три круга око полигона за гађање. Нико му није био раван у рвању, а још мање у дизању терета и бацању камена с рамена. Бавио се разним гранама спорта и био је умно и физички изнад својих вршњака, а као дипломирани архитект надвисио је интелектуално нешколоване у гарди” написао је о њему у својим мемоарима др Ференц Кемењ, Зрењанинац, лични пријатељ Пјера де Кубертена и један од оснивача и првих  чланова Међународног олимпијског комитета објашњавајући чињеницу да је Тапавица изабран да као један од 13 спортиста представља Мађарску на Првим олимпијским играма модерног доба у Атини 1896.

Тапавица је био пријављен за више спортова, али се повредио дижући тег за две руке с једном, па ни у дизању тегова ни у рвању није успео да освоји одличје. Због повреде у атлетици није ни наступио, али у тенису је стигао до полуфинала и поделио треће место и донео Мађарској бронзану медаљу.

У саопштењу Савета за културу Новог Сада наводи се да је у иницијативи предложено да се спомен-обележје постави код Факултета за спорт и физичку културу, као и да ће Савет затражити додатно мишљење надлежних служби о локацији за постављање овог обележја.

То ће, ипак, бити друго спомен-обележје овом свестраном спортисти и плодном градитељу пошто је прво добио на 100-годишњицу Првих олимпијских игара 1996. када је у Херцег Новом постављена спомен-плоча на зграду коју је пројектовао и која се налазила преко пута Хотела „Бока”, здања које је такође подигнуто по Тапавичином пројекту и које је срушено пошто је тешко оштећено у земљотресу 1979. године.