Шири се вирус нетолеранције

Сваке године обележава се Дан сећања на јеврејске жртве Другог светског рата, у јерусалимском меморијалу Јад Вашем читају се имена милиона убијених, прошло је 70 година откако је погубљен командант Аушвица Рудолф Хес, али антисемитизам ни после деценија од Холокауста не попушта.

Нетолеранција и предрасуде поново се све дубље укопавају у друштва демократских слобода и неслобода. Напади на синагоге, кошер ресторане, јеврејске центре и гробља, нетрпељивост по школама и универзитетима... Вирус антисемитизма инфицирао је милионе људи.

Физичко насиље над Јеврејима по свету је смањено, кажу истраживачи са Универзитета у Тел Авиву, пре свега због појачаних мера безбедности по европским земљама, али антисемитизам се увећава. Пронашао је нове софистициране технолошке форме: анонимни блогери скривени тајнама сајбер-простора шаљу претеће поруке СМС-ом, хакују.

Четири највеће америчке интернет компаније – „Фејсбук”, „Јутјуб”, „Твитер” и „Мајкрософт” – договориле су се прошле године да „илегални онлајн језик мржње” на својим сервисима по Европи блокирају за 24 часа, али показује се да то није лако.

Омраз се шири кроз кодирани језик антијеврејских симбола: „моћи новца”, „финансијских лобија”, „повезаних елита”, „глобалне контроле медија”, „космополитизма”...

Ноторни „Протокол сионских мудраца”, у царској Русији фабрикован памфлет, актуелна је Библија савременог антисемитизма коју користи крајња левица, мада га највише има у историјској кући расизма – на десници.

Економска и мигрантска криза дале су ветар у леђа десничарским партијама и покретима који у својим агендама баштине антисемитизам, СС и свастику, а исламофобију користе да би маскирали антисемитизам.

Очито је да теорије глобалне јеврејске завере, опасније од социјалних предрасуда, не умиру. Јевреји се из антисемитске сенке оптужују као директни кривци мигрантског таласа, за изазивања ратова на Блиском истоку како би уништили европски идентитет, за хушкање на сукоб хришћана и муслимана... Резултат је да већина Јевреја у јавности избегава симболе које би их идентификовали, попут кипе-јармулке на глави.

Трампова реторика „ми” и „они”

Антисемитизам је у успону по САД.  Иако га Трамп назива „ужасним”, он је током кампање разгорео осећање „беле супремације”. Његова реторика „ми” и „они” односи се превасходно на муслимане, али има последица и по друге групације.

Бела кућа је у јануару, на Дан сећања на жртве Холокауста, испустила да уопште помене јеврејски народ који добро памти коликом броју његових припадника је ускраћено бекство за Америку пред нацистичким прогоном.

Према статистикама број антисемитских инцидената током 2016. увећан је за трећину, а у прва три месеца ове године чак за 86 процената. Забележене су десетине бомбашких претњи јеврејским центрима у најмање 27 савезних држава. Свастике су освануле на улицама Њујорка, оскрнављена су јеврејска гробља.

По антисемитизму предњачи западна Европа. Не случајно је председник Светског јеврејског конгреса Роналд Лодер објавио писмо симптоматичног наслова: „Да ли је време да Јевреји напусте Европу?”

Испитивање Јеврејске европске асоцијације с краја 2016. показује да је 19 одсто јеврејских заједница – махом из Белгије, Француске, Холандије, Немачке, Северне Ирске и Швајцарске – пријавило раст антисемитских инцидената.

На истоку континента, тамо где су Јевреји било изложени првим погромима, ситуација је повољнија па је међу заједницама које говоре о смањивању инцидената највише оних из источне Европе.

Марин ле Пен, дојучерашња кандидаткиња за председницу Француске, изазвала је бучне протесте контроверзном изјавом о Холокаусту, али њен Национални фронт је – упркос ублажавању ултраконзервативних ставова откако је 2011. преузела странку од оца, несумњиво допринео расту антисемитизма. Близу 7.000 Јевреја иселило се 2015. из Француске за Израел.

У Британији, где живи око 260.000 Јевреја, број инцидената константно се увећава на таласу растућег отпора према „различитима”: Јеврејима, муслиманима, мигрантима из источне Европе – што је све кулминирало брегзитом. По једном истраживању из 2015, већина британских Јевреја сматра да нема будућност у Европи, посебно не у Уједињеном Краљевству где се близу половине испитаника слаже са најмање једним од антисемитских осећања.

У Немачкој, где живи око 100.00 Јевреја, званични подаци указују да припадници крајње десничарских група стоје иза огромне већине антисемитских злочина, мада су се инциденти увећали и током налета миграната који су непријатељски усмерени према Израелу.

Шпанија предњачи док се и Скандинавија претворила у један од бастиона мржње према Израелу. У Грчкој, која је у самом врху листа антисемитизма, недавно је митрополит из Пиреја тужен због снажне антијеврејске реторике.

Антисемитизам у Русији је „успаван”

Дискриминације Јевреја била је незванични део државне идеологије Совјетског Савеза, али не и Путинове Русије. Експерти тврде да је последњих година антисемитизам у опадању, да је сведен на појединачне инциденте, иако упозоравају да није нестао већ је „успаван” и лако може да буде активиран растом руског национализма.

Како се смањио омраз према Јеврејима на простору првих масовних погрома, тамо где су у царска времена измишљене жуте траке које ће касније прихватити Адолф Хитлер? Тренд се објашњава чињеницом да се број Јевреја у Русији драматично смањио од пада „гвоздене завесе”: од 570.000 током 1989. на не више од 150.000 данас. Овоме је допринело и што су се разни ултрадесничари од Јевреја окренули према другим мањинским групама, према свега муслиманима са Кавказа.

И док истраживања Руског јеврејског конгреса указују да су антисемитска расположења у Русији међу најнижим на свету, нетолеранција се поново шири истоком Европе. Регион је, после Блиског истока, други на светској листи региона по антисемитизму.

Једно време предњачила је Бугарска, а данас је угрожава Мађарска, која је током владавине премијера Виктора Орбана показала своје расистичко лице. Крајње десна странка Јобик заступа отворено антисемитске ставове. Мађарска гарда, паравојна милиција коју је Јобик основао, говорила је пре него што је забрањена о Јеврејима као „ционистичким пацовима” и „скакавцима”, а за мађарске Јевреје тврдила да „уништавају нацију”. Као у временима фашисте Миклоша Хортија – који је рехабилитован.

Студија Центра за истраживање предрасуда варшавског универзитета потврђује да све више људи прихвата језик мржње и да 56 одсто Пољака не би прихватило јеврејску особу у својој породици.

Хрватска је дуго успевала да потре период усташије и представи се као историјски пријатељ Јевреја, али док год у Јасеновцу стоји спомен-плоча страдалима са уклесаним усташким поздравом „За дом спремни” даваће допринос антисемитизму. Ништа необично да представници Јевреја у Хрватској бојкотују званичне комеморације.

Србија се увек поносила односом према Јеврејима, али традиција се угрожава. Не толико појединачним инцидентима, каквих свуда има, већ намером да се рехабилитују Милан Недић и његова квислиншка влада која има директну одговорност за погроме и депортацију Јевреја која је у оквиру „коначног решења” спроведен на почетку Другог рата.

Парастос и покушаји рехабилитације Димитрија Љотића или глорификација учења владике Николаја Велимировића не само да фалсификују историју већ бацају сенку на српски народ.

Можда је и зато на источноевропској листи њујоршке Антиклеветничке лиге, једне од најутицајнијих јеврејских организација у САД, Србија неславно трећа са 42 одсто оних који имају нека антијеврејска осећања. Само иза Пољске (45) и Бугарске (44). За једно место испред Мађарске.

Очигледно је да меморијалне церемоније и венци на Јом Ха Шоа, како Јевреји памте Дан сећања на Холокауст, нису довољне. Треба заштитити будућност.