Петак, 19.08.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Несложни Арапи

Једне забављао, друге шокирао: Моамер Гадафи (Фото АФП)

Од нашег сталног дописника

Каиро, 1. априла – Још један самит Арапске лиге завршен је низом резолуција које највероватније неће бити спровођене, општи је закључак посматрача после скупа 22-члане организације у Дамаску прошлог викенда. Половина арапских земаља није послала шефове држава. Египат није послао ни свог министра спољних послова, већ је, као и Саудијска Арабија и Јордан, био заступљен на нижем нивоу. 

Није постигнут договор о Либану, што је и био један од најважнијих разлога за окупљање у Дамаску. Из протеста због мешања Сирије и немогућности да већ више од пет месеци изабере председника, због, како се сматра у многим арапским престоницама, подршке коју Дамаск и Иран пружају радикалној исламској групи Хезболах, Бејрут уопште није имао представника на скупу.

И како то обично бива, домаћини су исход самита прогласили успешним. Председник Башир Асад је, додуше, признао да је било размирица иза затворених врата, али да то ипак говори о прогресу. „Говорило се отворено и то је најважнија ствар, јер је искреност била прихваћена упркос неслагањима”, објаснио је он.

Овај 20. самит Арапске лиге од њеног оснивања 1945. године, као и многи претходни, углавном карактеришу локално ривалство, често и лична нетрпељивост појединих лидера.

Самити се тек од 2000. године одржавају једном годишње, у нади да би чешћа окупљања довела до међусобних приближавања. Током деведесетихгодина арапске вође састале су се само два пута.

И ове године је либијски председник Моамер Гадафи, својим запаљивим речником и оштрим примедбама, једне забављао, друге шокирао и чак разљутио. Он се ругао арапској браћи због нејединства и неспособности предузимања заједничких акција, помињући инвазију на Ирак 2003. године.

„Како можемо да прихватимо да страна сила дође и сруши једног арапског вођу, док ми посматрамо са стране. Садам Хусеин је некада био савезник Вашингтона, а онда су га продали. Запамтите, ви сте следећи”, узвикнуо је Гадафи, обучен у јаркољубичасту галабеју са традиционалном капом на глави.

Овакви запаљиви наступи су карактеристични за Гадафија на свим самитима на којима је наступао. Либија је иначе знатно поправила своје односе са САД последњих година, нарочито на економском плану. Гадафија то, наравно није спречило да и овога пута оспе паљбу по Западу и арапском нејединству. На мети се нашао и план Арапске лиге о сарадњи на заједничком нуклеарном програму. „Како ми то можемо да урадимо? Ми се мрзимо и желимо једни другима зло. Наше обавештајне службе се међусобно шпијунирају. Ми смо себи највећи непријатељи”, узвикивао је театрално либијски вођа.

Скоро на свим самитима било је размирица, неслоге, неучествовања свих чланица. Тако је 2002. године палестинска делегација напустила скуп у Бејруту, јер домаћини нису дозволили тадашњем палестинском лидеру Јасеру Арафату да се телевизијским линком обрати из Рамале, где је био окружен израелским трупама. Годину дана касније Гадафи је разменио оштре речи са саудијским краљем Абдулахом, што је довело до либијског бојкота следећег самита у Ријаду. На прошлогодишњем скупу у Судану закачили су се египатски председник Хосни Мубарак и сиријски шеф државе Асад.

Јединство постоји само око подршке палестинском питању. Једини самит који је произвео значајну резолуцију, на коју се још увек сви позивају, јесте онај из 2002. године у Бејруту. Тада је покренута арапска мировна иницијатива која је понудила свеарапско признање Израела у замену за повратак свих окупираних територија у рату 1967. године. Тај предлог арапске државе још увек сматрају најбољим решењем за вишедеценијски палестинско-израелски сукоб.

Из Дамаска је Израелу поручено да арапска понуда за мир зависи од понашања јеврејске државе. „Понуда арапске стране повезана је са тим да Израел изврши све обавезе из међународних резолуција да би се постигао мир у региону”, каже се у завршном документу. Такође је одбачен позив за признање Израела као јеврејске државе. То би значило да се поништава право палестинским избеглицама да се врате кућама и да добију компензацију за „етничко чишћење Палестинаца које се десило 1948. године”, цитира египатска штампа делове завршне резолуције.

Учесници су изразили зебњу и због све веће исламофобије на Западу. „Пораст напада на ислам и пораст исламофобије разлози су за дубоку забринутост, посебно имајући у виду да су напади на муслимане појачани у земљама које су познате по плурализму и прихватању различитости”, стоји у резолуцији из Дамаска.

Филм „Фитна” холандског режисера Герта Вилдерса, који се недавно појавио на Интернету, изазива протесте и бес у муслиманском свету. Посебно зато што се ислам доводи у везу са тероризмом, па чак и са фашизмом.

Посматрачи се слажу да има много скептицизма у арапској јавности у погледу самита Арапске лиге. Појавила се бојазан да би цео процес могао да скрене са колосека. Па ипак, договорено је да се арапски лидери догодине поново сретну у Катару. Остаје да се види хоће ли следећи скуп бити обележен већим јединством и збијањем редова пред огромним проблемима са којима је суочен арапски свет.

Коментари2
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.