Србија једина земља у Европи која нема закон о архиву

Да ли је научна критика довољно заступљена у српској историографији, како модерне технологије утичу на прикупљање историјске грађе, колики је утицај политичких и друштвених елита на писање историје, само су неке од тема о којима су расправљали истраживачи историјске науке на јучерашњем скупу који је организовао Институт за новију историју Србије, у Привредној комори Србије.

Др Мирослав Перишић упозорио је да је Србија једина земља у Европи која нема закон о архиву што, како је рекао, истраживачима значајно отежава посао.

Нацрт овог закона радна група је припремила пре девет година, јавна расправа је одавно завршена, али Скупштина још није усвојила овај правни акт.

– Творце актуелних закона одликују неспремност и незнање, а то се одражава на наш посао и истраживаче ставља пред велике изазове. Рецимо, наши стручни сарадници у обавези су да поштују Закон о заштити података о личности. Тако испада да морају да заштите личне податке Милоша Обреновића или Карађорђа. Наравно да се не придржавамо таквих апсурдних захтева, али на тај начин кршимо важеће прописе – објаснио је јуче др Перишић додајући да још један изазов представља појава нових извора електронске историјске грађе која захтева нове методолошке оквире.

Перишић је упозорио да смо сви ми сведоци савремене историје која иза себе не оставља писане трагове. Одржавају се електронске седнице владе, са којих нема записника, министри склапају договоре комуницирајући мобилним телефонима или електронском поштом. Чување историјске грађе постаје све теже.

Историчарка др Латинка Перовић је напоменула да идеолошка острашћеност наноси највећу штету историјској науци и води ка њеној дехуманизацији.

Идеологија, како је нагласила, доводи и до прећуткивања резултата рада целе једне генерације историчара, која не би смела да буде гурнута у запећак.

Научна критика, како се чуло, све је мање присутна на страницама стручних часописа, а то не би смело да се дешава јер су критика и рецензија услов за напредак једне научне дисциплине.

Филозоф и теолог др Богољуб Шијаковић, некадашњи министар у влади Мирка Цветковића, нагласио је да данашњој науци недостаје критичко мишљење. Историографија, како је нагласио, све више почива на фактографији, тачније набрајању пуких чињеница без интерпретације или стављања у контекст.

– Хуманистичке и друштвене науке боре се да постану сервис за идеолошке потребе. Све се то дешава у сврху преузимања контроле над људским мишљењем. Живимо у доба презира према знању, образованости, па чак и историји – упозорио је Шијаковић.

Јучерашњи скуп представља један у низу разговора, округлих столова и конференција, које ће у наредних неколико година организовати Институт за новију историју Србије на тему „Српска историографија данас”.

На овим скуповима биће речи о резултатима српске историјске науке у свету и региону, о начину суочавања са недавном прошлошћу, узроцима и току распада Југославије, негирању баштине српске историографије, белим мрљама у српској и југословенској прошлости, сарадњи наших институција…