Непоткупљиви Бакић

 У тексту Ђорђа Мартића „Георгина са Филозофског” (12. мај), чијег се потписника читаоци сећају као уредника „Политике експрес” из деведесетих година, а и као оснивача нижеразредне „Правде”, изнето је много неистина о колеги Јови Бакићу, јер изгледа да аутор не схвата да чак и у ово суморно време постоје аутономне личности, спремне да се успротиве лажним ауторитетима. Овај погромашки текст нимало не пристаје „Политици”, јер (већ од самог наслова) обилује погрдама, подмуклим инсинуацијама, па чак и фалсификатима, какви пре доликују аутору и булеварским гласилима у којима је радио него нашем најстаријем листу. Самопроглашени новинар (на туђем задатку) потпуно неосновано клевеће правог доцента, не знајући чак ни да је напомена о занимању редакцијска опрема, све до призивања прогона с факултета на којем ради. Чак му замера и то што – за разлику од строго научног вокабулара, који употребљава у својим стручним радовима – у колумнама Бакић користи журналистички функционални стил, прошаран врцавим обртима, што управо сведочи о његовој спретности да се прилагоди медију и публици којој се обраћа (у најмању руку, није у свом напису, насупрот необузданом опоненту, користио тешке вулгаризме као што су „заскочити”, „каљуга” или чак „клозетски”).

Доцент универзитета

ЦЕО ТЕКСТ САМО У ШТАМПАНОМ И ДИГИТАЛНОМ ИЗДАЊУ