Оптужница повучена, Асанж остаје затворен

Шведска је одбацила оптужницу против оснивача „Викиликса”, али је он остао у еквадорској амбасади у Лондону јер Британци и даље могу да га ухапсе и испоруче Америци.

Стокхолм је саопштио да одустаје од тужбе против Џулијана Асанжа за силовање јер не види да би он у блиској будућности могао бити ухапшен, због чега је случај доспео у ћорсокак.

Шведски тужиоци су покренули процес против Асанжа пре седам година након што је „Викиликс” објавио америчке војне и дипломатске тајне.

Аустралијски новинар и активиста је тврдио да су Швеђани подигли оптужницу само зато да би га испоручили Америци која би му онда судила за шпијунажу и објављивање државних тајни.

После вести из Стокхолма, он се обратио новинарима тврдећи да правна битка још није готова и да „прави рат тек почиње”. „Ово је важна победа за мене”, поручио је Асанж са терасе амбасаде, захваливши Еквадору што му је пружио уточиште и поред „огромних притисака” и приметивши да је у ЕУ постало нормално да „људе притварају и испоручују без оптужнице”. Открио је и да је његов тим ступио у везу са британским властима да би разговарали о следећим корацима.

Асанж се у време покретања истраге налазио у Лондону. Полиција га је ухапсила на основу шведске потернице, али је пуштен уз кауцију док је чекао одлуку о изручењу. Две године касније уточиште је пронашао у амбасади Еквадора где је, због неповредивости страних дипломатских представништава, остао ван домашаја британске полиције.

И поред тога што је повучена европска потерница, Метрополитен је саопштио да ће ухапсити Асанжа ако напусти амбасаду јер је прекршио договор о условном пуштању на слободу када је пронашао заштиту код страних дипломата. На питање да ли ће га Британија испоручити Америци, премијерка Тереза Меј је, како је пренео „Гардијан”, изјавила да је то питање за полицију.

„Викиликс” је истакао да Британци „нису ни потврдили ни  демантовали да су примили екстрадициони налог од САД”, као и да је сада пажња са Шведске померена на Уједињено Краљевство. Правници који заступају ову организацију су и за време Барака Обаме говорили да америчка влада припрема оптужницу, што је Вашингтон негирао тврдећи да га занимају само узбуњивачи попут Челси Менинг. Бивша војна аналитичарка Пентагона осуђена је на 35 година затвора јер је доставила 700.000 докумената „Викиликсу”.

Изашла је из затвора ове недеље, после седам година иза решетака, захваљујући помиловању бившег председника. Асанж је у обраћању новинарима истакао да је од његове, још важнија победа Челси Менинг која је изашла из затвора.

Иако су Обамини правници тврдили да је немогуће судити Асанжу за објављивање тајних докумената а да се не створи преседан на основу којег би се судило и америчким новинарима који раде исту ствар, Аустралијанац је веровао да му се у САД спрема суђење за шпијунажу и крађу државних тајни. Нова влада је донела нове разлоге за страх јер је Трампов министар правде Џеф Сешонс прошлог месеца истакао да је Асанжово хапшење приоритет Трампове владе.

Директор ЦИА Мајк Помпео нешто раније је изјавио да у „Викиликсу” види „невладину непријатељску обавештајну агенцију коју хушкају државни актери попут Русије”. Према сазнањима Си-Ен-Ена, америчко министарство правде увелико пише оптужницу против Асанжа. У случају његовог изласка из амбасаде, један од сценарија би био да га Британци хапсе и испоручују Вашингтону који већ има припремљен случај против њега. Узбуњивачки сајт се прошле године замерио Американцима и због тога што је објавио пресретнуте мејлове Демократске странке и компромитујући материјал о Хилари Клинтон, да би недавно обелоданио и алат који ЦИА користи да би упадала у телефоне и рачунаре.

Асанж је твитовао да „не заборавља и не опрашта” што пет година не може да изађе напоље, док је жена која га је оптужила за силовање поручила да је одлука шведских власти скандалозна. Према процени једног тела УН из фебруара ове године, принудни боравак оснивача „Викиликса” у неколико квадратних метара пословног простора може се сматрати за „незаконито притварање и лишавање слободе на самовољан и неприхватљив начин”. Еквадорска влада је саопштила да ће сада пробати да се договори са Лондоном да њен штићеник напусти земљу и отпутује у Кито где би му био одобрен политички азил.

Ако би био изведен пред суд, Асанж би постао први новинар коме САД суде за објављивање информација на основу материјала узбуњивача. Амерички листови редовно штампају поверљиве материјале које им шаљу владини службеници попут Едварда Сноудена и Челси Менинг. Документација због које Вашингтон жели да затвори оснивача „Викиликса” завршила је и на страницама најугледнијих америчких медија, али њихови новинари нису суочени са хапшењем јер се верује да су заштићени правом на слободу говора загарантовану првим амандманом.

Ипак, садашња администрација је неколико пута истакла да сматра да би на мети требало да буду не само они који износе државне тајне већ и они који их преносе. Према недавном открићу „Њујорк тајмса”, председник Доналд Трамп је од директора ФБИ (кога је касније отпустио) тражио управо да процесуира медије који износе класификоване информације.