Понедељак, 06.02.2023. ✝ Верски календар € Курсна листа

Србија сада није зависна од увоза струје, али ће бити

Наша земља ће у наредним годинама постајати све више увозно зависна и од струје, јер су залихе угља на измаку
(Фото Танјуг / М. Јелесијевић)

Швајцарска, која је потпуно енергетски зависна од увоза енергената из Либије, Русије, Казахстана, Нигерије и Азербејџана, планира да до 2050. године постане независна. Швајцарци су се тим поводом ових дана на референдуму изјашњавали о контрoверзном закону о енергији, према којем би ова земља могла да напусти нуклеарну енергију и почне да промовише обновљиве изворе.

Тако би смањила потрошњу енергије по становнику за 43 одсто до 2035. године, а основни разлог за то је, како преносе медији, да новац остане у Швајцарској.

Може ли Србија да буде енергетски независна, бар када је реч о електричној енергији? Било да је реч о струји произведеној из термо и хидро електрана, или пак обновљивих извора енергије, за које грађани Србије последњих година плаћају посебну надокнаду уз сваки рачун за струју.

Ако се погледа Стратегија развоја енергетике од 2017. до 2023, коју је усвојило Министарство енергетике, може се видети да је предвиђено да се укупна производња електричне енергије из ветропаркова, термоелектране-топлане „Панчево” и новог блока Бе3 у Термоелектрани „Костолац Бе” повећа за 4.675 милијарди киловат-часова. То би покрило потрошњу за око 175.000 домаћинстава у Србији, која месечно троше око 450 киловата струје. ЕПС је прошле године произвео 36 милијарди киловата струје. Овим повећањем, како је наведено у стратегији, успешно би се заменила струја из производних капацитета који се повлаче из погона због завршетка њиховог експлоатационог века.

Међу пројектима који би требало дугорочно да обезбеде сигурно снабдевање струјом јесте и изградња новог блока у ТЕ „Костолац Бе3”, снаге 350 мегавата, који ће допринети унапређењу енергетске стабилности у земљи.

Пројекат обухвата и проширење површинског копа „Дрмно”, односно повећање производње угља са девет на 12 милиона тона годишње.

Очекује се и повећање производње у ТЕ „Никола Тесла”, упркос томе што блокови А1 и А2 долазе до краја експлоатационог века. Прве анализе показују да би најекономичније решење било обнова ова два блока.

Стратегија предвиђа и улагање у хидроелектране „Велика Морава” и „Западна Морава”, „Средња Дрина” и „Ђердап 3”.

Др Слободан Ружић, бивши помоћник министра енергетике, каже да смо ми тренутно, кад је реч о струји, скоро увозно независни.

– Баланс између увозa и извоза је успостављен. ЕПС је зими увозио струју, али је зато лети извозио, па можемо рећи да дисбаланса нема. Међутим, мале су шансе да тако остане и у будућности, уз све планове и стратегије развоја енергетике – каже он.

– Од свих наведених пројеката известан је ТЕНТ Бе3. Тамо је неопходно бар заменити старе агрегате новим. И он за производњу струје користи домаћи угаљ, кога у перспективи има за 20 до 30 година. Али шта после? – пита Ружић. Тим пре, додаје, што се две трећине укупне српске производње струје заснивају управо на угљу.

Када је реч о хидропотенцијалу, Србија нема могућности да постане енергетски независна, јер су сви већи капацитети већ искоришћени. Исто је и кад је реч о Дрини и Дунаву.

– На Дрини смо већ искористили највећи део потенцијала, тако да ће у следећој подели карата на потенцијал Дрине у већој мери моћи да рачунају Република Српска и БиХ – каже Ружић.

Када је реч о потенцијалима Мораве, тај пројекат има сврхе само уз још неки енергетски пројекат.

На питање шта је с „Ђердапом 3”, о којем се говорило деведесетих, Ружићу није јасно зашто тада нико није рекао да је реч о реверзибилној електрани и да ту нема производње струје. „Ђердапом” бисмо само покривали мањак струје. Ако већ неко прави дугорочне планове развоја енергетике, вредније би било решити проблем „Бистрице”, која би такође била реверзибилна, али много исплативија од „Ђердапа”.

– Што време буде више пролазило, енергетски ћемо све више постајати зависни и од увоза струје, јер се угаљ троши. Због тога се много озбиљније мора приступити улагању у обновљиве изворе енергије. Добро је што се изградња великог броја ветропаркова нашла на листи приоритета нове стратегије развоја енергетике у наредних шест година – закључује наш саговорник.

Коментари7
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Drba
Sve dok jednog dana ne prodaju eps a posle toga za srpski narod svejedno jel uvozi ili se proizvodi u srbiju jer tu nista nece biti nase dobit ce ici na zapad kao sto sada pljackaju srbiju kompanije koje su dosle ss zapada
Dimitar Vlahov
" West Coast Corporation", Monrovia,Liberija, u vlasništvu građanina Srbije, već dve godine nudi izvor biomase ( drvene pelete i iverke) Srbiji sa svog šumskog kompleksa, koji može da zameni sav ugalj, koji se sada troši. Pisano je svim nadležnima:Svim pministarstvima privredne orijentacije i Privrednoj komori Srbije, ali nikad nije dobijen bilo kakav odgovor, makar negativan da je. Očigledno ima previše zastupnika uglja, kao jedinog energenta, jer niko ne želi energiju iz biomase. Nemačka vlada u Srbiji priprema naše šume za proizvodnju peleta i otkupljuje dobar deo domaće porizvodnje, a domaće energane ne haju za pelete. U Engleskoj, elektrane veće proizvodn snage su već prešli na pelete ili prelaze postepeno, jer su uverili i uvideli prednosti peleta. Pozdrav, ako se nađe u interesent, može naći kontsakt sa "WCC" preko lista " Politika".
Боривоје Банковић
Знам човека који је хтео да донесе ветрењачу из Данске. Одустао је након много изгубљеног времена, јер није могао да добије дозволу да је постави на свом земљишту за своје потребе. А није ни имао потврду да тетка која му је хеклала шустиклу у дневној соби није осуђивана.
Боривоје Банковић
@ Драгољуб Марковић: Да, ја ову причу знам из друге руке, али сам веома добро упућен у њу и био сам у току како се развијала у периоду од неколико година. Не знам како је данас, али тада, пре око седам - осам година, нисте могли да сазнате ни шта вам је све од услова и докумената потребно, нити су надлежни органи прихватали захтеве за издавање грађевинске дозволе за ветрењачу. Ја мислим да и треба да звучи забрињавајуће што ова држава није регулисала начин изградње нечега што је већ вековима сасвим нормална ствар.
Боривоје Банковић
@ Драгољуб Марковић: Имате право, ја причу знам из друге руке, али оно што сам чуо и треба да звучи забрињавајуће. Колико сам упућен, до безбедности се није ни стигло. Проблем је био што није могло уопште да се дође до тачног поступка за изградњу. Као рецимо кад градите кућу, па вам требају (рецимо) урбанистички услови, пројекат, грађевинска дозвола и тако даље. Нико није знао да каже шта је све потребно прибавити за добијање дозволе, али су многи рекли да то није могуће.
Прикажи још одговора
Marko
Treba uciti od boljih.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.