Уторак, 09.08.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Раст неједнакости кочи развој

Петина становништва у Србији са највећим дохотком зарађује девет пута више од петине најсиромашнијих, и тај распон је највећи у Европи

Велики раст неједнакости има негативне последице по економски раст и стабилност друштва, порука је са недавног представљања нове интернет платформе за мониторинг социјалне ситуације у Србији (МОНС). У Србији 20 одсто становништва са највишим дохотком зарађује чак девет пута више од 20 одсто најсиромашнијих, и тај распон је највећи у Европи.

Анкета о приходима и условима живота показује да наша земља има највећу неједнакост у расподели дохотка у Европи у последње три године, мерену такозваним Џини коефицијентом.

Према речима Марије Бабовић, директорке програма Secons и професорке Филозофског факултета у Београду, ФРЕН и Secons су ову нову интернет платформу покренули како би омогућили доносиоцима одлука да на једном месту прате актуелне глобалне друштвене трендове и њихов утицај на Србију.

На сајту европске статистичке мреже Еуростат приказано је кретање коефицијента неједнакости за више европских земаља од 2002. до 2013. године. Коефицијент неједнакости за Србију у 2009. био је 28, а у 2013. је скочио на 38, што је, уз Македонију, сврставало у земље са највећим порастом економске неједнакости у Европи, каже економиста Драгован Милићевић.

Џини коефицијент је мера неједнакости прихода, односно расподеле богатства. Његове вредности крећу се између нуле и јединице. Кад је низак, представља једнаку расподелу прихода или богатства, а кад је висок – неједнаку расподелу.

– Неједнакост, као и холестерол, може бити добра и лоша – указује Јелена Жарковић-Ракић, директорка Фондације за развој економске науке (ФРЕН). – Кад у друштву има „добре” неједнакости, значи да је разлика у висини дохотка између појединаца последица њиховог различитог труда, рада и залагања. „Лоша” неједнакост ствара неједнакост у дохотку која је последица непостојања једнаких шанси за све у друштву да остваре свој пун потенцијал, што умањује могућност за стварање високог националног дохотка.

Да је висока неједнакост лоша за економски раст и његову одрживост, показују и истраживања Међународног монетарног фонда и ОЕЦД-а. Упућени тврде да висока неједнакост, односно сиромаштво, обесмишљава све напоре и иновације које се спроводе у друштву, зато што напредак не припада подједнако свим члановима.

Републички завод за статистику у периоду од маја до јула 2016. четврти пут је спровео анкету о приходима и условима живота. Стопа ризика од сиромаштва прошле године била је 25,5 одсто, 2013. је износила 24,5, а 2014. и 2015. била је 25,4 одсто. Овe особе нису нужно сиромашне, указују статистичари, већ само имају већи ризик да то постану. Притом, стопа ризика од сиромаштва или социјалне искључености у 2016. износила је 38,7 процената.

За Наду Новаковић, социолога, научну сарадницу Института друштвених наука у Београду, узрок пораста неједнакости код нас је такозвана првобитна акумулација капитала. Њен резултат је настајање нове капиталистичке класе, раслојавање средњих слојева, масовно сиромашење и маргинализовање радничке класе и већине сељаштва.

– Раст друштвених, а пре свега економских неједнакости у Србији је системски, односно класно условљен – сматра Новаковићева. – У друштву пре транзиције неједнакости су постојале, али нису биле изразите. Џини коефицијент у расподели дохотка није прелазио 0,26. Уласком у период стварања новог капиталистичког друштва драстично су се увећале неједнакости у расподели дохотка, у приступу и квалитету услуга здравства, образовања и социјалне заштите.

Наша саговорница подсећа да је Србија по другом мерилу, Окуновом индексу беде (стопа незапослености плус стопа инфлације), годинама била прва у Европи, а пета у свету. Данас су ти показатељи нешто блажи, па је Србија на петом месту у Европи, а на седмом у свету.

Тешко је поверовати, примећује Новаковићева, да смо толико напредовали, „а не посумњати у допринос званичне статистике, посебно на њено често мењање методологије мерења незапослености”.

И поред високе неједнакости у расподели дохотка у Србији, ова тема није била приоритетна за доносиоце одлука, став је стручне јавности. Како показује МОНС платформа, основни узроци високе доходне неједнакости код нас су низак обим и квалитет запослености, образовни систем који не успева да поништи ефекте социоекономских неједнакости, или их негде и продубљује, али и неадекватна пореска и социјална политика.

На питање како смањити јаз између богатих и сиромашних који кочи развој земље, аутори МОНС-а предлажу унапређење политика које доприносе већој запошљивости, попут политике образовања, целоживотног учења, као и активне политике запошљавања. Поред тога, прогресивније опорезивање дохотка и боља подршка сиромашним грађанима требало би да смање јаз у дохотку између најбогатијих и најсиромашнијих.

Задовољство животом

Занимљиво је да висина неједнакости у некој земљи утиче и на задовољство животом њених становника.

У земљама које имају најмање изражене неједнакости, попут Норвешке, Исланда, Шведске, Данске и Холандије, људи исказују и највеће задовољство својим животом.

Брегзит и Трамп

Социолози и економисти који прате неједнакост као друштвену појаву упозоравају да, ако она расте у дужем периоду, као што се то дешава у последње три деценије у Сједињеним Америчким Државама и Великој Британији, то доводи до социјалних и политичких проблема и промена.

У таквом расту неједнакости они виде узрок недавних дешавања која су изненадила свет, као што је победа брегзита, али, ништа мање, и победа Доналда Трампа на председничким изборима у САД.

Коментари7
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Gabrijela S.
Zanimljivo je da uisija nije ubrojana u evropske zemlje....
Bojan
Zato se u unutrašnjosti govori da Beograd nije u Srbiji...
Zoran
Da pomenem jos jedne zasluznike to su ovi lazni sindikati koji su se uporno borili za direktorske plate cuvajuci i svoja visoka primanja oko200000mesecno.
Ilic Momcilo
Da ponovim jos jednom,mozda neko i zapamti. Na bivsoj BK TV u emisiji Olivere Kovacevic, "Zamka",tadasnji visoki drzavni funkcioner Zoran Zivkovic je rekao da je nas zadatak da stvorimo bogatu klasu. Na zalost uspeli su i to preterano.A koliko se zna on je redak politicar koji je "osiromasio". I sada mesetari po politici,djavo mu ne da mira i ko zna kakav nam je sada zadatak spremio,posto je ovaj, zahvaljujuci njegovim nadljudskim naporima da nam ulepsa zivot, uspesno izvrsen.
Zoran
Hvala Bogu da neko progovori o ovom svojevrsnom ratu prema sopstvenom narodu. Ekonomisti ocigledno imaju mnogo precih stvari. Tu nehumanu ali i nepatriotsku praksu koju je utemeljio Dinkic i G17 zajedno sa Piticem i Vlahovicem treba pod hitno prekinuti. Imamo najvece razlike u Evropi i najvaca zahvatanja iz minimalca i nizih plata. Po americkim analizama velike razlike su pored drugih stvari i direktan podsticaj kriminalu.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.