Судови дугују вештацима пола милиона евра

Судови у Србији дужни су вештацима чак пола милиона евра. И, не само да им дугују новац, него стручњаци различитих профила које суд ангажује за изношење стручног мишљења у парничним и кривичним поступцима, на исплату дуговања чекају месецима, па и годинама.

Само на име трошкова и награда из ове године, према подацима Високог савета судства, вештацима се дугује 18.738.574,98 динара или готово 150.000 евра, док дуг из претходних година износи 43.446.497,98 динара (347.571 евро). Највећи дужници су судови у Крагујевцу, Београду и Новом Саду.

– Разлог оволиких дуговања је, поред недостатка новца, и што судови, адвокати и вештаци, у већој мери, своја потраживања од судова наплаћују путем принудног извршења, што знатно увећава основни дуг. У оваквим случајевима, осим основног дуга према вештацима, са рачуна судова исплаћује се трошак извршног поступка и извршитеља, камата, тарифа Народне банке Србије за извршење принудне наплате... Зато се новац који је обезбеђен за ове намене, троши у већој мери него када би се поменутим повериоцима потраживања плаћала редовним путем – наводе за „Политику” у ВСС.

У највишем судском телу кажу да би проблем око дуговања могао да буде превазиђен када би се у Закон о роковима измирења новчаних обавеза у комерцијалним трансакцијама унела одредба да за све уговорене уплате и исплате између јавног сектора и било ког субјекта рок за измирење новчаних обавеза не може да буде дужи од 60 дана. Оваква одредба, напомињу у ВСС-у, имала би позитиван ефекат не само за судове, већ и за све кориснике јавних средстава.

– У садашњој одредби обухваћене су уговорне обавезе између јавног сектора и привредних субјеката, између самих привредних субјеката или између субјеката јавног сектора. Међутим, вештаци и адвокати не убрајају се ни у јавни сектор, ни у привредне субјекте, што они користе да своја потраживања одмах наплаћују путем принудног извршења – пише у одговорима ВСС-а достављеним „Политици”.

Никола Драговић, председник Синдиката судских вештака Србије (ССВС), не спори тврдњу ВСС-а да велики број вештака своја потраживања наплаћује путем принудног извршења, али каже да су на то приморани.

– Велики број вештака је у последње време отворио своје фирме чији је једини приход онај од вештачења које наложи суд. Вештаци имају и друге, материјалне трошкове: штампање налаза, излазак на суд, нарезивање це-деа, израду фотографија... Дешава се и да вештак из Београда за месец дана, на позив суда, рецимо два пута оде за Суботицу, Ниш, Шабац и да има путне трошкове који су и по неколико десетина хиљада. Ти трошкови, вештацима се уплаћују истовремено са наградама. Замислите да човек на исплату накнада трошкова и награда чека месецима, па чак и годинама. С обзиром на то да се трошкови не исплаћују на време, дуговања се константно увећавају – наводи Драговић за „Политику”.

Оно што посебно чуди, према речима председника ССВС, јесте да се вештацима не исплаћује ни депозит, то јест новац који је странка у парничном поступку дужна да уплати на име вештачења.

– Тај новац који, према сазнањима које имам, не би смео да се „дира”, односно да буде коришћен за друге намене. Дешава се да трошкови вештака и вредност вештачења (награде) буду исте као и депозит који је уплатила странка. Чак ни у тим случајевима, вештацима се не исплаћује новац – објашњава председник ССВС.

Драговић признаје да су у последњих неколико година дуговања према судским вештацима, ипак, знатно умањена. Пре три-четири године, према његовим речима, дуг према судским вештацима прелазио је 50 милиона евра.

Колико кошта рад вештака

„Зараде” судских вештака регулисане су Правилником о накнади трошкова у судским поступцима. Правилник прописује да се вештаку нaгрaдa одређује тaкo штo сe oснoвицa зa oбрaчун нaгрaдe дeли са брojeм рaдних чaсoвa у мeсeцу кojи je прeтхoдиo вeштaчeњу, а тaкo дoбиjeн изнoс мнoжи се са брojeм чaсoвa кojи су били нeoпхoдни зa вeштaчeњe.

Oснoвицa зa oбрaчун нaгрaдe jeстe двоструки износ просечне месечне зараде по запосленом у Србији, без пореза и доприноса, исплаћене за мeсeц који је претходио вештачењу.

Зa вeштaчeњe које је неопходно обавити у oтeжaним услoвимa (нoћу, у изузeтнo нeпoвoљним врeмeнским приликaмa и сл.) и зa вeштaчeњe које је неопходно обавити нeдeљoм и прaзникoм, нaгрaдa се увeћaвa до сто одсто.