Делио тиквице да их не би поклонио трговцу

Пољопривредни произвођач Владимир Јаковљевић из тамнавског села Совљака ненадано је доспео у ударне вести. Због тога што му је купац, трговински ланац „Делез“, најпре наручио, а онда и отказао поруџбину од 1,5 тона тиквица.

После тога је одлучио да робу подели својим суграђанима, а преостали део поклони дечјим болницама. Слика на којој дели тиквице брзо је обишла Србију, а он баш и није задовољан што је на овај начин стигао у јавност.

– Није ово први пут. Годинама имамо исте проблеме. Али српски произвођачи не воле о томе да причају, јер лако могу да изгубе купце. И ја тако могу да прођем, јер већ за два дана беремо нову тону и по тиквица које ћу, ако не нађу купца, такође бацити.

Пре два дана Јаковљевић је преко добављача, како каже, примио наруџбину за „Делез“, а договорена цена била је десет динара по килограму, у гајбама. Када је све спаковано, стигла је информација да купац одустаје, а убрзо је уследила и нова понуда да препакује робу у друге гајбе и прода је по седам динара по килограму.

– Много је уложено у производњу. Наследио сам овај посао од деде и оца и на два хектара имам 76 пластеника тиквица, купуса, паприка, краставаца и празилука. Под тиквицама у пластеницима имам пола хектара. Само сечење наручене робе сам платио осам хиљада динара. На понуђену цену од седам динара, за тону и по тиквица, ја бих имао зараду од две хиљаде динара. Е, за те паре боље да је дам џабе! Нека бар неко има користи кад ја немам”, каже он.

Ништа ново, ово је, додаје, уобичајена прича домаћег пољопривредног произвођача. Повртарство, један од најтежих и најзахтевнијих послова у пољопривреди, доведено је на најниже гране, а наш саговорник за то, каже, не криви ни трговце, ни добављаче.

Он је, наставља, крив што уопште производи. И други произвођачи су криви такође.

– Нека трговци увозе из Албаније, Грчке и Македоније, а ми ћемо нашу робу да бацамо јер немамо коме да је продамо. Или да је делимо. Купус смо такође бацали. Коштао је од пет до седам динара, али га нисам делио због транспорта. Нема више рачунице – каже овај произвођач.

Чињеница да је килограм тиквица јуче у „Максију“ (према подацима са њиховог сајта) коштао 59,99 динара, а да га произвођач не може продати ни за десет јасно говори о томе како ствари стоје у Србији.

Агроекономски аналитичар Војислав Станковић каже за „Политику” да све ово јасно води ка томе да ћемо на крају произвођаче одбити од производње и да ћемо постати увозно зависна земља, чак и за храну за чију производњу имамо све услове.

– Постоји сезонска царина на увоз поврћа у периоду када наш род пристиже. Проблем је, међутим, што ми немамо дистрибутивне центре у које би произвођачи могли да продају робу и да буду сигурни у пласман. Овако су препуштени сами себи. Произвођач не може бити и предузетник, јер нема знања – објашњава Станковић и каже да је прошле године била слична ситуација са парадајзом, када је због топлог времена нагло сазрео, па је га много пропало или је продат у бесцење.

Наши саговорници кажу и да се не може све препустити тржишту. Требало би штитити произвођаче, увезати их са прерађивачима. Овако су препуштени на милост и немилост трговаца.

– Још је горе у производњи меса, где су трошкови много већи. Ако не гаје стоку за познатог купца, произвођачи пролазе слично на тржишту, уцењују их, само су у још већем губитку. Пољопривреда има од 9 до 11 одсто удела у БДП-у, међутим она ангажује велике капацитете и има могућности за запошљавање. Имамо земљу и све неопходно да будемо успешни, па је срамота да произвођачи доживљавају овакву судбину – каже Станковић.

„Делез”: Јаковљевић није наш директни добављач

– Пољопривредни произвођач Владимир Јаковљевић није наш директни добављач, те наша компанија нема контакт са овим произвођачем и није договорила конкретне услове испоруке – кажу у „Делезу” за „Политику”.

Како наглашавају, услови испоруке које тренутно имају договорене са директним добављачима знатно се разликују од оних које је произвођач навео.

– Сарађујемо са добављачима који задовољавају наше строге критеријуме квалитета и са којима градимо партнерске односе на обострано задовољство – кажу у „Делезу”