Понедељак, 23.05.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

У среду почиње пета рунда разговора о Степинцу

На састанку у Подгорици чланови Мешовите православно-католичке комисије разматраће улогу хрватског кардинала после Другог светског рата
Алојзије Степинац је осуђен у новембру 1946. на 16 година затвора (Фото Принтскрин)

Пето у низу заседања Мешовите православно-католичке комисије, која разматра историјску улогу кардинала Алојзија Степинца, биће одржано 7. и 8. јуна у Подгорици.

Оквирна тема је однос поратне, комунистичке власти према Степинцу и судски процес који је против њега вођен.

Домаћин подгоричке сесије биће митрополит црногорско-приморски Амфилохије, један од сталних чланова комисије.

Осим њега, СПЦ у мешовитој комисији представљају: митрополит загребачко-љубљански Порфирије, епископ бачки Иринеј, епископ славонски Јован. Један од редовни чланова је и професор Дарко Танасковић, амбасадор и стални изасланик Србије при Унеску, а у Подгорици ће аргументе српске стране заступати историчари Љубодраг Димић, Милан Кољанин и Радмила Радић.

Очекује се да овај састанак буде мање полемичан од четири до сада одржана, сазнаје „Политика” из извора блиских српском делу комисије, будући да постоји начелна сагласност да Степинац није имао праведно суђење и да је процес био политички и идеолошки мотивисан.

Степинцу је суђено октобра и новембра 1946, чему су претходиле сложене политичке игре у вези са будућим устројством католичке цркве у Хрватској, у којима се овај кардинал није показао „кооперативним” по мери нове власти. Оптужница га је теретила за геноцид над Србима и осталима, као и за покатоличење православних Срба у време НДХ. Осуђен је на 16 година затвора и присилног рада, уз губитак грађанских права. Током процеса бранио се ћутањем.

У пресуди је, између осталог, наведено да је крив што је 28. априла 1941. по успостављању Независне државе Хрватске позвао свештенство на сарадњу са НДХ, као и да је ову творевину и њеног поглавника Анту Павелића здушно подржавао и помагао. У том смислу, наведено је држање свечаних миса за НДХ сваког 10. априла, као и чињеница да је од почетка 1942. био викар Павелићеве војске и да је био на челу Одбора за превођење у католицизам.

Алојзије Степинац је робијао у Лепоглави до 1951, када је пребачен у кућни притвор у родном Кршићу крај Задра, где је и преминуо 1960. године. Пресуда из 1946. у Хрватској је поништена прошле године, с јасном намером да се широм отворе врата за проглашење Степинца за свеца. Рехабилитација Степинца поклопила се са почетком рада Мешовите православно-католичке комисије о историјској улози Алојзија Степинца, коју је иницирао папа Фрања, у жељи да сагледа и њене закључке пре доношења коначне одлуке о проглашењу новог свеца. Рад комисије требало би да се оконча закључцима на последњој седници, крајем године у Риму.

Међутим, представници СПЦ ће највероватније ускоро званично затражити да разговори о Степинцу буду настављени. Један од разлога је што Ватикански архив није дао српским истражитељима документа која су тражена. Према мишљењу једног броја историчара и публициста, чак и у Хрватској, Ватикан не жели да отвори архив јер би „испливали” и документи који би бацили ново светло на улогу папе Пија Дванаестог у Другом светском рату.

Коментари5
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

MilosNS
Након Калабића, нека рехабилитују и овог. Чему дијалог овај дијалог ако не ценимо себе?
Slavko Stanisavljevic
Ova zasedanja mesovite pravoslavno-katolicke komisije izgleda potrajace dugo,bas kao i pregovori u Briselu izmedju Srbije i " Privremenih organa iz Pristine ".Mene zaista cudi cemu sluzi rasprava o " Odnosu Komunisticke vlasti prema Stepincu"i rasprava o sudskom procesu koji je protiv njega vodjen.Ako je cilj da se ovaj zlocinac rehabilituje odnosno opravda u tom slucaju postovani mitropolite Amfilohije ne dangubite,neka ga Katolicka crkva proglasi SVETIM,ali ce konacan sud za sve nas dati jedini pravedni sudija Isus Hristos.
Илија Лукић
Да би сте некоме били узор морате својим делима, својом спремношћу за пожртвовање, љубаву према човеку, нарочито невољнику, свакога дана и на сваком месту показивати то личним примером. Не спорим да наша СПЦ не треба да има део* конфора примерeн 21. веку али са свих страна пљуште критике о непримерној раскоши наших Владика о чему је својевремено говорио и Свети Владика Николј Велимировић. Данас је потребно, као никад у нашој историји, пастирски рад са народом проводити и кроз лични пример врха наше Цркве и то ставити, у овим смутним временима, у први план када противприродна блуд узима маха! Св. Владика Николај као и наши страдал. Патријарси Варнава и Гаврило Дожић су својим мартиријумом заслужили велико поштовање у народу држањем пред Нацистима а ви би то требали својим држањем пред "Натистима". Степинца оставити Хрватима јер ће они, са или без вашег учешћа, канонизовати овог усташког викара.
Radomir
Hrvati, nadjite bre nekog manje kompromitovanog! ... 'Ajde sto vam je Jasenovac Nacionalni Park, Pavelic nacionalni heroj a Tompson nacionalni pevac, ali zar ne mozete da nadjete neki manji skart za svog nacionalnog Sveca? Pa ovom coveku je jedina 'duhovna' zasluga sto se pravio blesav na ustaski genocid protiv Srba i nije izlazio Pavelicu iz 'hlaca', pa su ga zbog toga crveni 'dohvatili'!? Mozete vi bolje, Hrvati ...
Gojko
Možemo i mi, recimo Dražin spomenik na Kalemegdanu, a može i neka ulica u krugu dvojke, Nedićeva. Lepo zvuči. Tek toliko da Hrvati ne budu bolji od nas.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.