У среду почиње пета рунда разговора о Степинцу

Пето у низу заседања Мешовите православно-католичке комисије, која разматра историјску улогу кардинала Алојзија Степинца, биће одржано 7. и 8. јуна у Подгорици.

Оквирна тема је однос поратне, комунистичке власти према Степинцу и судски процес који је против њега вођен.

Домаћин подгоричке сесије биће митрополит црногорско-приморски Амфилохије, један од сталних чланова комисије.

Осим њега, СПЦ у мешовитој комисији представљају: митрополит загребачко-љубљански Порфирије, епископ бачки Иринеј, епископ славонски Јован. Један од редовни чланова је и професор Дарко Танасковић, амбасадор и стални изасланик Србије при Унеску, а у Подгорици ће аргументе српске стране заступати историчари Љубодраг Димић, Милан Кољанин и Радмила Радић.

Очекује се да овај састанак буде мање полемичан од четири до сада одржана, сазнаје „Политика” из извора блиских српском делу комисије, будући да постоји начелна сагласност да Степинац није имао праведно суђење и да је процес био политички и идеолошки мотивисан.

Степинцу је суђено октобра и новембра 1946, чему су претходиле сложене политичке игре у вези са будућим устројством католичке цркве у Хрватској, у којима се овај кардинал није показао „кооперативним” по мери нове власти. Оптужница га је теретила за геноцид над Србима и осталима, као и за покатоличење православних Срба у време НДХ. Осуђен је на 16 година затвора и присилног рада, уз губитак грађанских права. Током процеса бранио се ћутањем.

У пресуди је, између осталог, наведено да је крив што је 28. априла 1941. по успостављању Независне државе Хрватске позвао свештенство на сарадњу са НДХ, као и да је ову творевину и њеног поглавника Анту Павелића здушно подржавао и помагао. У том смислу, наведено је држање свечаних миса за НДХ сваког 10. априла, као и чињеница да је од почетка 1942. био викар Павелићеве војске и да је био на челу Одбора за превођење у католицизам.

Алојзије Степинац је робијао у Лепоглави до 1951, када је пребачен у кућни притвор у родном Кршићу крај Задра, где је и преминуо 1960. године. Пресуда из 1946. у Хрватској је поништена прошле године, с јасном намером да се широм отворе врата за проглашење Степинца за свеца. Рехабилитација Степинца поклопила се са почетком рада Мешовите православно-католичке комисије о историјској улози Алојзија Степинца, коју је иницирао папа Фрања, у жељи да сагледа и њене закључке пре доношења коначне одлуке о проглашењу новог свеца. Рад комисије требало би да се оконча закључцима на последњој седници, крајем године у Риму.

Међутим, представници СПЦ ће највероватније ускоро званично затражити да разговори о Степинцу буду настављени. Један од разлога је што Ватикански архив није дао српским истражитељима документа која су тражена. Према мишљењу једног броја историчара и публициста, чак и у Хрватској, Ватикан не жели да отвори архив јер би „испливали” и документи који би бацили ново светло на улогу папе Пија Дванаестог у Другом светском рату.