Уторак, 30.11.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

СПЦ тражи закон о сектама

У Србији има око 150 организација које се могу назвати сектама, а с њима је на различите начине повезано готово пола милиона људи
(Фото Пиксабеј)

На недавно завршеном заседању Сабора Српске православне цркве донета је званична одлука да се при Светом Синоду оснује „Одељење за праћење разбијачке делатности јеретичких организација, секти и неканонских групација”.

„Политика” од врха СПЦ сазнаје да је разлог за овакву одлуку све већи деструктивни утицај ових група у српском друштву. Едукација, праћење и указивање на растуће проблеме и негативне последице, сматрају у СПЦ-у, најбољи су начини да се сузбије ова пошаст. Тражиће се и да се донесе закон о овој области.

О деловању и утицају секти у Србији говори се последњих година само кад се деси самоубиство или убиство са сумњивим ритуалним поводом, кад се оскрнаве гробнице или испишу графити на видном месту. Да ли је за убиство певачице из Борче Јелене Марјановић одговорна Гуруистичка секта? Или иза самоубиства младића из Вишњичке Бање стоји утицај секте Црна ружа? Све се најчешће заврши на нивоу нагађања, јер се држава не бави овом појавом.

Колико нам секте утичу на живот а да тога нисмо сасвим свесни?

Према Александру Сенићу и Слађану Мијаљевићу, познатим сектолозима, у Србији тренутно има око 150 организација које се могу назвати сектама, а с њима је на различите начине повезано готово пола милиона људи. Процењује се да имају око 300.000 сталних чланова који чине тврдо језгро, док су 200.000 повремени следбеници. Сваке године 10 до 20 одсто напусти, а исто толико нових чланова уђе у разне секте. Оне, наравно, нису регистроване као секте, већ као мале верске заједнице, групе грађана или хуманитарне организације, удружења грађана, па тако група од десет људи може себе да прогласи за верску организацију и добије дозволу за рад.

Из теолошког угла, секте имају негативне конотације. Оне верске заједнице које ми овде ниподаштавајуће гледамо као секте, попут Хришћанске баптистичке цркве, Хришћанске адвентистичке цркве или разних пентакосталних праваца протестантизма, у матичним земљама на Западу представљају званичне цркве. Зато се код нас сада, највише из незнања, мешају мале верске заједнице са оним полуверским групама које делују илегално, полутајно, уз обреде нецивилизацијског садржаја. Такве групе означавају се као култови и проблем и код нас и у другим земљама постоји управо у вези с таквим групама. Управо ту СПЦ види своју улогу – у демаскирању и препознавању оваквих група.

Најчешћа мета напада тих тврдих секташа су такозване осетљиве групе – адолесценти, болесни, људи с материјалним, али и психичким проблемима... Водеће секте продиру на перфидне начине. Тинејџере као по правилу нападају испред школа, и то на тротоару изван школског дворишта, јер им тако ни директори ни полиција не могу ништа, кажу сектолози. Постоји пример када је једна секта врбовала тинејџере под окриљем измишљене организације која бесплатно држи часове енглеског језика. Намамљују будуће „ученике” дељењем бесплатних флајера, други обилазе станове, звоне, деле литературу, а ту су и друштвене мреже на интернету, где се све више, на разне начине, маме „клијенти”. Најпре се жртва заинтересује за учење и одушеви идејама новог покрета, затим почне да се бави мисионарским радом, да би, као по правилу, након извесног времена почела да осећа нервозу и депресију. После тога може да уследи трагичан крај – самоубиство.

Добит секташа најчешће зависи од жртве. Од некога узму „оно што има у глави”, од другога новац, стан или било које материјално добро, од трећих – везе и утицај у друштву. Најмлађа жртва секташа у Србији имала је 14 година. Та девојчица је извршила самоубиство, док је најстарија имала 70 година и такође је насилно завршила живот – убивши се хицем из пушке.

Карактеристично за скоро све секте јесте да користе чланове како би гомилале богатство.

– Ако желиш да зарадиш милион долара, оснуј цркву – изрекао је својевремено Роналд Хабард, писац научне фантастике и оснивач сајентолога, признатих као религија у САД, Шведској, Шпанији, Португалији, Словенији, Хрватској... У Немачкој је сајентологија на граници да буде забрањена. У Србији се сврстава у секте. Чланови који су напустили ову секту оптуживали су вође за психофизичко малтретирање и трговину људима.

Најбројније организације сектног типа, које се по нашем закону сада зову верске заједнице, јесу Јеховини сведоци, суботари, пентакосталци, баптисти, методисти, адвентисти и следбеници трансценденталне медитације. Оне имају легални оквир рада и деловања.

Међу „тврдим сектама” најпознатији су сатанисти, који теже да наведу жртве да се понашају што приближније сатанистичком идеалу, дакле супротно од свих уврежених вредности и морала. За најопаснију илегалну секту стручњаци сматрају „црну ружу”. Чланови ове секте одузимају себи живот по принципу „бацања коцкице”, на обредима пију људску и животињску крв, врбују малолетне особе...

Сасвим је логично да секташи и њихови гуруи немају стално место боравка. Стална места на којима секте делују немогуће је пронаћи. Обично се окупљају у забаченим кућама, становима, на периферији градова, по гробљима или у шумарцима. Чим осете да их је неко „провалио”, они се селе како би несметано могли да наставе своје деловање.

У неколико државних установа „Политика” је проверавала и тражила саговорнике које се баве проучавањем улоге секти, као и њиховим жртвама, али безуспешно. Једине две адресе којима родитељи треба да се обрате када примете да се њихова деца чудно понашају јесу – школски психолози и центри за социјални рад. И у СПЦ-у планирају да ускоро отворе саветовалишта за жртве секташког рада, каквих је раније било при појединим парохијама.

Коментари47
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Petar
Зашто онда не идете у православну Русију и Бугарску него своју децу шаљете у западне протестанске земље које сматрате сектама? Како то да су протестанти у Србији секташи а на западу добри људи који неће никоме наудити? Па тамо их има много више.
jana
hoce li dati neki kontakt ako primetimo nesto da javimo tesko ce biti odrediti sta je predmet ali je istina da su puno I da se uguravaju na bitna mesta I funkcije kako bi imali sto veci ucinak sta ako se zaposle u preduzeca koja prave hranu I tamo deluju dajte neki kontakt
коста д
Чланак је теолошки поглед једне верске заједнице,СПЦ на постојање других верских заједница на простору који СПЦ сматра искључиво својим те га "брани" од конкуренције, називајући друге верске заједнице сектама. Тиме се одступање од догми СПЦ квалификује као секташтво. Спрам чега?. Стога клир СПЦ тражи од државе да догму СПЦ учини монополом и заштити законом! Трагање за истином подразумева и различите путеве до бога. Бити против другачијег пута к богу је ширење религиозног непријатељства. Религиозни непријатељ СПЦ, према жељама њеног клир, није само њен непријатељ већ и непријатељ државе, непријатељ бога. Историјска је чињеница да се много срба "иселило" из своје националне заједниц јер СПЦ не прихвата могућност да србин буде друге вероисповести сем српске православне, стога су срби друге вере "прелазили" у друге нације. Сад би СПЦ наново у борбу за православље, траживши од државе репресивне мере као испомоћ свештенству у њеном послу! Не могу се законом другачије мисли учини својим.
Mihailo
SPC prvo da se pozabavi zilotima u svojim redovima sto se u tekstu nigde ne pominje nego se drzi kao najstrozije cuvana tajna, a za to vreme sve vise manastira i crkava zatvara vrata za patrijarha i SPC. Btw, crna ruza je izmisljena i ne postoji, ostale sektice su redak i minoran problem, ako uopste, izmisljaju ljudi sami sebi posao, a to da li ce neko da ostavi stan jehovinim svedocima ili crkvi, to je licni izbor i na isto se svodi.
Perica
Vatikan je krenuo na Vladiku Artemija.Samo su zaboravili ekumenisti Irineju da napomenu onu poznatu...Tesko Ti Je Protiv Bodila Pracati Se....Cuva Bog Artemija Svog!!!!!

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.