Уторак, 21.09.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
ЕВЕРГРИН

Песма о рату, без рата

У стиховима композиције „Отпутовао је у Париз” Џимија Бафета осликан је трагичан живот Американца који се у Европи борио против фашизма
Џими Бафет (Фото М. В. Пандерграс/CC BY-SA 3.0)

Рад у Чикагу био је кључан за моје потврђивање као уметника.

Наступи које сам имао у клубу „Квајет најт” били су само увод у представе значајних извођача: од Боба Марлија до Нил Седаке.

Када год би ме ухватила трема због присуства толико људи у публици, сигурност ми је давао један од чистача у локалу, једноруки човек звани Еди који се стално кретао у пратњи огромног немачког овчара.

Дуго ми је требало да проникнем у то да он није био тек обичан запосленик. Испоставило се да је веома талентован сликар, и сјајан клавириста, иако је имао само леву руку. После радног времена остајали бисмо у локалу до дубоко у ноћ, а он ми је певао песме из времена Шпанског грађанског рата у којем се са другарима из бригаде „Абрахам Линколн” борио против фашиста. Еди Балковски је био истинска инспирација. Био је већи од самог живота. Песма „Отпутовао је у Париз” је одавање почасти његовом духу.

Цитираним речима је амерички композитор и извођач Џими Бафет објаснио идеју која га је 1973. године водила у стварању композиције „Отпутовао је у Париз”. Једне од оних које нам стално указују на то у каквом свету заиста живимо, по којим правилима, за чији рачун… И какав свет ћемо предати наследницима, несвесни да нисмо урадили ни делић онога што смо били дужни, пре но што дође час да мирно склопимо очи. Такође, показује нам да, и поред свега што су нас учили, „зло” често надвладава „добро”, а ми и несвесно (или немоћни) тонемо све дубље. До коначног бесмисла и без жеље да се том злу одупремо.

„Отпутовао је у Париз у потрази за одговорима на питања која су га толико мучила. Његова лета и зиме, расути попут крхотина. Четири или пет година је проћердано. Потом се вратио у Енглеску. Свирао је клавир, оженио се глумицом званом Ким. Водили су пристојан живот, она је била узорна супруга и подарила му момчића којег су назвали Џим. И још двадесет година је прохујало. Рат му је однео сина бомбе су му убиле жену, а он је остао са само једним оком. Тело му је било истрошено, а цео његов свет се срушио. Једино што му је преостало било је – да плаче.”

У Бафетовим стиховима као да је заокружен сав трагичан живот човека који се као двадесетогодишњак отиснуо у далеку Европу не би ли се тамо борио против фашизма, највећег зла у 20. веку, а које је претило да свет претвори у јединствени концентрациони логор из којег је одлазак био могућ само „у коначној варијанти” и у пластичној мртвачкој врећи.

Ипак, истински кошмар сачекао је Едија тек по повратку у домовину. Жиг војевања на страни комуниста пратио га је целога живота. У Америци такав „грех” био је – неопростив. Поготово зато што су САД шпански грађански рат званично игнорисале, истовремено обилато оружјем подржавајући фашистички режим Франсиска Франка. За хиљаде оних који су, вођени универзалном идејом правде и слободе, покушавали да успоре наступајућу трагедију, у сопственој домовини, једноставно, више није било места.

Казати тек тако да је живот непредвидив и да нас често доводи у ситуације којима нисмо дорасли или које нам, као у случају Едија Балковског, задају питања на која нисмо у стању да дамо прави и правовремени одговор, не би било ништа више од пуког сагињања главе. Судбина једноруког клавиристе, нажалост, није ретка у свету у којем, као што смо већ напоменули – „зло” пречесто надвладава „добро”. Борба кроз коју је он пролазио само је делић великог непрестаног рата који се дешава у људској заједници, некада видљивије, некад мање приметно.

Без престанка…

Отпутовао је у Париз

Отпутовао је у Париз

У потрази за одговорима

На питања која су га толико мучила

Био је наочит

Млад и продоран

Спасилац света, на свој начин

Али топли летњи поветарци

Француска вина и сиреви

Пореметили су његову амбицију

Његова лета и зиме

Расути попут крхотина

Четири или пет година је проћердано

Потом се вратио у Енглеску

Свирао је клавир

Оженио се глумицом званом Ким

Водили су пристојан живот, она је била узорна супруга

И подарила му момчића којег су назвали Џим

И све одговоре, једнако као и сва питања

Закључао је једнога дана на тавану

Јер, заволео је тишину

Здрав живот на селу

И још двадесет година је прохујало

Рат му је однео сина

Бомбе су му убиле жену

А он је остао са само једним оком

Тело му је било истрошено

А цео његов свет се срушио

Једино што му је преостало било је – да плаче

Док су сузе текле, присећао се

Одговора које никада није пронашао

Укрцао се на брод, запловио океаном

И напустио Енглеску, без речи

Сада живи негде на острвима

Лови рибу

И свакодневно пијући „џони вокер”

Пише мемоаре

Изгубио је слух

И не мари превише за људе

Након осамдесет шест година сељакања

Ако му се допаднеш, насмешиће се и рећи:

„Џими, уз сву ту магију и све трагедије,

Све у свему, водио сам добар живот”

А онда је отпутовао у Париз

У потрази за одговорима

На питања која су га толико мучила

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.