Недеља, 19.09.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Руси блокирали продају „Фрикома” и „Дијаманта”

Привредни судови у Београду и Зрењанину донели решења којима се „Агрокору” забрањује отуђење и оптерећење ове две фирме, сазнаје „Политика”
Руски кредитори, за сада надиграли хрватску државу (Фото Агрокор.хр)

У игри око нове кредитне линије за „Агрокор”, Руси су, бар за сада надиграли хрватску државу. Како сазнаје „Политика” од извора упућених у преговоре, руска Сбербанка је Привредном суду у Београду и Привредном суду у Зрењанину поднела захтев за забрану располагања имовином „Фрикома” и „Дијаманта”.

Анте Рамљак, привремени управник „Агрокора”, има забрану „отуђења и оптерећења” у овим компанијама.

Другим речима, руска Сбербанка онемогућила је хрватској држави да приликом узимања новог кредита као залог стави ове две српске фирме. Управник Анте Рамљак не само да неће моћи, без српске државе и руске банке, да заложи ове две компаније као колатерал за кровни кредит „Агрокора”, већ неће моћи самостално ни да одлучује о њиховој продаји.

Како сазнајемо, Привредни суд у Београду је, на предлог руске Сбербанке, 7. јуна донео решење за одређивање привремене мере обезбеђења. Овим документом надлежни суд забрањује хрватској компанији „Ледо”, која послује у оквиру „Агрокора”, отуђење и оптерећење 100 одсто удела у компанији „Фриком”. Сбербанка је на овај начин осигурала да ће им хрватски концерн вратити кредит у износу од 100 милиона евра, уз камату од 1,32 милиона евра. „Ледо” је био солидарни дужник за овај зајам, а уговор о кредиту потписан је 21. фебруара ове године. Дакле, пре него што је ступио на снагу „лекс Агрокор”. Агенција за привредне регистре (АПР) јуче је већ уписала ову меру привременог оптерећења.

Драма на релацији руски кредитори и привремена управа почела је још пре недељу дана када су у четвртак поподне пропали преговори о новом кредиту који је руска Сбербанка требало да позајми „Агрокору”.

Руси, који су овом хрватском концерну позајмили више од милијарду евра, уз релативно лоша средства обезбеђења, покушали су да се што боље осигурају па су даљу кредитну подршку условили тешким условима. Наиме, по „лекс Агрокору”, кредити одобрени после увођења привремене управе третирају се као приоритетни. Односно, први долазе на наплату. Руси су инсистирали да сваким, новим доларом кредита осигурају да ће им „Агрокор” вратити два долара старог зајма. Рамљак на то није пристао. Наши извори упућени у преговоре кажу да је Рамљак у једном тренутку Русима заиста запретио да ће, уколико не одобре позајмицу, под хипотеку ставити „Фриком” и „Дијамант”, који су најздравији део концерна.

Да ће имовина „Агрокора” у Србији бити понуђена као јемство за даље финансирање концерна у Загребу, објавио је у понедељак „Јутарњи лист” позивајући се на пословни недељник „Лидер”. „Агрокор” је ову вест одмах демантовао. И према Закону о девизном пословању фирме које послују у нашој земљи не могу да буду колатерал за кровне кредите „Агрокора”. На ту чињеницу подсетила је и Народна банка Србије пре неколико дана.

Занимљиво је да је Рамљак приликом недавне посете Београду истакао да је најздравији део овог хрватског концерна у Србији.

Потпредседник банке Максим Полетаев јавно је за америчку агенцију „Блумберг” рекао да сматра непоштеним услове које им је Рамљак понудио. Привременог управника описао је као нестручног.

„Влада Републике Хрватске нуди исте услове за учешће у новом кредиту за највећи трговачки ланац у земљи и банкама и шпекулантским фондовима”, рекао је Полетаев недавно.

„Када смо питали да подигнемо статус на првенство наплате нашег последњег кредита од 100 милиона евра, били смо одбијени, а објашњено нам је да је то у супротности са ’лекс Агрокором’. Но, сада се ти услови нуде свима”, рекао је Максим Полетаев.

Процена руских кредитора била је да је Рамљаку потребно најмање 300 милиона евра, а највише 700 милиона евра нових кредита да би систем функционисао. Рамљак је, са друге стране, проценио да ће и 200 милиона евра бити довољно.

Од како је 10. априла именован за привременог управника „Агрокора”, договорен је само кредит са домаћим банкама у износу од 80 милиона евра. Притом, је Загребачка банка позајмила концерну 40 милиона евра, Привредна банка Загреб 10 милиона, Ерсте банка 20 милиона, а Рајфајзен банка 10 милиона евра.

У оквиру овог хрватског концерна у нашој земљи послују: „Меркатор С”, „МГ мивела”, „Фриком”, „Дијамант”, „Кикиндски млин” и „Нова слога”. У њима је запослено нешто више од 11.000 радника.

Коментари13
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

nikola andric
Cudno stanje stvari. Stecajni upravnik zastupa sve potrazivaoce i ''vlada'' imovinom preduzeca u stecaju. Banke kao i drugi potrazivaoci kod njega polazu ( i dokazuju) svoja potrazivanja. Direkcija preduzeca koja zastupa ''pravno lice'' naravno ne moze da raspolaze sa imovinom preduzeca inace bi stecaj preduzeca bio besmislen. (sva) Imovina duznika sluzi kao sigurnost za njegove potrazivaoce. To je bazicna pretpostavka imovinskog prava. To ce reci da je to smisao takozvane ''imovinske odgovornosti''. To je isto tako i razlika sa krivicnim pravom u kome lice odgovara dok u imovinsko-pravnim odnosima ''imovina odgovara''.
Урош
добро је да је привредни суд на основу приложених доказа о власништву и потраживањима од стране банке која је дала кредит, покренуо спор којим је заустављено слободно располагање имовином. Сбербанка на чијем је челу, управног одбора за овај регион, М.Динкић помагала је издашно хрватски Агрокор, тако је рецимо дала кредит за куповину словеначког Меркатора па кредит за стабилизацију дугова Агр. итд. како кредити нису уредно враћани и како сада креће цунами захтева за наплатом потраживања од стране стотина добављача банкари покушавају да што је могуће више заштите свој капитал.
Ljubisa
Drugim recima Dinkic je u obe poslovne situacije pomagao Agrokoru; prvi put znamo da je G17 podsticao prodaju Frikoma a.d. ( jer su " kadrovi" G17 bili alfa i omega tranzicije srpske ekonomije i drugi put sa mesta u Sberbanci 'plasirao' novac duzniku "Agrokoru".
Mito
Dobro Marko, da li možeš da sabereš 2 i 2. Rusi mogu da stave zabranu u sudovima pošto su oni kreditori Agrokora i sami procenjuju kako sačuvati uloženi kapital. Kada bi to uradila VS postavilo bi se pitanje napada na privatnu imovinu, odnosno nesigurnost ulaganja u Srbiju.
marko
Добро Миле, да ли можеш да прочиташ и разумеш написано. Руси могу и руси ставили, али за тебе додатно објашњење управо иде, поента мог коментара је где је наша држава, а не математика? Јел си ти Мито био икад раније упућен у пословање Фрикома и Дијаманта? Ако ниси, има ко јесте, нпр моја маленкост, која није сабирала 2+2, него неке десетине мЕлеона еура. Према томе многи знају о чему се овде ради, и како је било у прошлости, а мој овакав коментар је негде непотребан, а по негде видим и несхватљив.
marko
И то руси блокирали, а наша Влада и министарство ништа. Велика је срамота шта се одиграва ових дана, као послали инспекцију у Фриком и Дијамант а овамо нас филују са обавештењима како су се све њихове фирме у Србији међусобно кредитирале и да никако нису износиле паре напоље. А о састанку са рамљаком где су договорили ову комплетну срамоту око новог задуживања нема ни речи. Дакле радници овде треба да се помире са мањим платама да би враћали кредите које ће за башкарење да користи ко зна ко. Па то нема нигде на свету. Не постоји политичар на свету који би договорио такву срамоту за људе које представља, осим наравно у некој афричкој банани, што смо изгледа и ми постали. Велика срамота.
Милош Ј. Косовац
Жалим Марко, али ја нисам постао председник Србија да би за свашта и свакога бринуо. Доста ми је што бринем за чланове своје странке, па баш зато сваким даном расте број учлањења. Па кад сви будете моја странка, е онда ћу морати да бринем и за вас. А до тада ко преживи моћи ће да се учлани у СНС.
Боривоје Банковић
Шта је срамота? Што поверилац штити своју инвестицију? Нема то везе са Русима, већ са капитализмом. Требало је да кукате када је сумњиви хрватски капитал ушао у земљу и запослио преко фиктивних фирми десетине хиљада радника на лизинг. Сад је касно. Ако вам се чини да је ово са Сбербанком лоше, потражите вести из јануара из смедеревског краја, о томе како је Идеа иселила све објекте које је држала у закупу, а власнику продавница и магацина оставила дугове за комуналије и неизмирене плате за запослене. Капиталисти Срби, Хрвати, Руси... све су то рођена браћа без скрупула и савести. Нико од њих не би био то што јесте да није баш такав какав јесте.
Aleksandar
Jesu li nam sada Rusi prijatelji ili mozda imate drugi izgovor?
Miroslav
Štite bre svoje već uložene pare i traže načina kako da ih vrate ... baš ih briga za nas ... To je čocveče Biznis, tu prijateljstva NEMA !!!

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.