Петак, 20.05.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Може ли култура да спасе свет

„Београдски контрапункт” – први сусрет најзначајнијих писаца – треба између осталог да одговори на питање шта књижевност може данас
(Фото Танјуг / Р. Прелић)

Дводневна манифестација „Београдски контрапункт”, у организацији Министарства културе и информисања, отворена је у Југословенској кинотеци. Домаћини разговора били су министар културе и информисања Владан Вукосављевић, који је и идејни творац овог сусрета, и Емир Кустурица, а њихови гости Милован Данојлић, кинески писац Ју Хуа, Петер Хандке и Виктор Прилепин. Сусрет је по речима министра Вукосављевића осмишљен тако да, као у својеврсном музичком контрапункту, буду сучељени ствараоци различитих култура и поднебља, али чији је заједнички и универзални језик–култура. Познати аутори отворили су живу расправу поводом питања: „Шта може књижевност у данашњем времену?”, а одговори су се најпре тицали пренаглашеног популизма у култури, хиперпродукције књига, безидејности савременог света који диктира униформност, а поништава сваку идеологију, и улоге и сналажења писаца у таквом свету.

Редитељ Емир Кустурица истакао је телевизијски „prime time”– ударни термин  гледаности, како би показао да уметници више не заокупљају пажњу друштва: „Нисмо ми више `ударно време`”, казао је. 

Петер Хандке истакао је да праве књиге увек проналазе читаоце, и да „више вреди један добар читалац него мноштва псеудочиталаца”, да писац без обзира на кризу вредности треба да ради као да се око њега то не дешава. Захар Прилепин приметио је, такође оптимистично, да ће књига победити упркос политици и лажним вредностима: „Иза мене стоје Толстој и Достојевски, постоји Бог и постоји народ. Књига ће победити”, закључио је. Милован Данојлић сматра да и поред тога што у свету влада лаж, књижевност има додатни изазов да се бори за људску истину. Кинески писац Ју Хуа напоменуо је да није важно колико човек књига прочита у животу, већ шта у њима пронађе и задржи у свести. Данашњем разговору придружиће се и француски писац Фредерик Бегбеде.

***

Министар Вукосављевић наводи да су главна питања да ли култура може да спасе овај свет који се „прилично дрма и који је изложен многим кризама”, да ли је култура кохезиони фактор, да ли култура има снаге и потенцијала да буде везивно ткиво и нешто што повезује нације и цивилизације или се користи понекад као фактор за раздвајање, јавља Танјуг.

Једно од питања о коме ће бити речи на скупу је и могу ли национални културни изрази опстати у налету глобалне културе, а Вукосављевић каже да је тешко дати прецизан одговор на то питање, те да је намера да се до делова или назнака тог одговора дође и током скупа.

Прослављени режисер Кустурица каже да је уметност данас доведена у тржишну трку у којој се умножава број артефаката који све мање значе. „Кад човек уђе у књижару нема ко не пише, а највише они који не читају. Онда се питамо – ко чита? Има људи који читају, има оних који су стекли ту навику. Нажалост, књижевност утиче, она темељна књижевност, романи који се појављују као што су Френзенови и Прилепинови, они заправо не могу да промене свет јер су у мањини”, каже Кустурица.

Додаје да када су се некада давно појављивали велики романи они су одређивали век, а данас када се појаве такви романи, а срећа је да их има, они једноставно долазе до малог броја људи. „Романи који не вреде су преплавили свет и толико је та позиција безнадежна, али треба се надати да ће некако квантификовани свет једног дана да дође на тачку на којој ће ипак млађи људи са том прегледношћу прошлости, садашњости и онога што следи бирати и говорити ’вау” тамо где треба, а не где не треба”, наводи Кустурица.

Упитан да ли национални културни изрази могу опстати у налету глобалне културе, Кустурица наводи да могу да опстану, ако Евроазија буде довољно јака да се „одбрани глобализације која нажалост крши све више испред себе и под фирмом мултиетничког друштва она у ствари уништава културу”. 

„Стваралаштво не трпи наметнуте истине”

Дошли смо овде, у град на старој, симболичној граници светова, на место честих судара, али и културних укрштаја, у тежњи да наш разговор буде садржајна размена и прожимање. Потреба за сусретима уважава појединачне разлике и различита наслеђа што их носимо као властиту основу.

Велики српски писац који је живео у овоме граду, нобеловац Иво Андрић, указао је, у једној важној прилици, да је у послу којем је посветио живот садржана права историја човечанства. Култура зна да истина о човеку и о времену нема само једну страну. Култура не осуђује, нарочито не срачунато и наслепо, него настоји да разуме.

Данас, вртлог високо технологизоване епохе потискује на маргину некада неспорне културне тежње.Заоштравају се односи међу народима а поравнава културно обиље света. Разарања су и физичка и духовна, а носиоци моћи своје интересе потурају као неупитне вредности. 

Ако се у нечему можемо свакако сложити, то је да стваралаштво не трпи наметнуте, октроисане истине и ограничења, ма одакле они долазили.  Глобални неуротични и површни стил живота, који се намеће као једини могућ и једини прихватљив, претвара античку или просветитељску визију потпуног човека у једнодимензионално биће, а људску заједницу у био-масу, погодну за брзу менталну обраду и прераду.

Светска индустрија забаве и антикултуре упослена је у описаном смеру и настоји да потпуно превлада и завлада. Мимо других подела и разлика које су неизбежне, култура мора да допринесе вишедимензионалности света.Треба да помогнеосвешћењу појединца клонулог под епохалним притиском.

Култура је израз запитаности и одговорности. Култура је свест да свет не почиње од јуче, нити ће трајати само за нашег трајања.Култура од разлика прави богатство контрапункта – а не метеж сукоба. Сваки разумевајући разговор чини корак у смерутаквог освешћења. Ми тај мали корак овде чинимо, каже се у изјави око које су се сагласили: Ју Хуа, Петер Хандке, Виктор Прилепин, Фредерик Бегбеде, Милован Данојлић, Емир Кустурица и Владан Вукосављевић.

Коментари5
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Zorka Papadopolos
Moj prvi komentar sa pitanjem zasto `Beogradski kontrapunkt' nije najavljen u medijima, nije objavljen. U medjuvremenu sam razumela da je skup ZATVOREN, dakle nije za publiku! Da li to Kusturica zamislja da je `Bilderberg'?
Janko
Ovakva ne, sve same sede glave i potroseni umetnici.
Popić Milenko
Lijepo bi bilo u poplavi praznoslovlja i svakojakih opštih mjesta /kao da javni wc nije najopštije od svih/,čuti, ponovo, razgovor sa, u zavičaj odmetnutim i povučenim, a čestitim,britkim i kao dinamit razornim Milovanom Danojlićem.
Дејан Павлица
Одличан чланак пун вредних и веома исправних мисли! Свака част Данојловићу и, наравно, Кусти
Иван Белић
Жута култура је наследник Брозове црвене културе. Од ње је наследила једноумље, уображење да се налази на правој страни историје и спремност да елиминише сваког неистомишљеника. Леволиберална олигархија доминира Србијом тачно 70 година. Старо сајмиште је логор смрти у којем су и Срби страдали у геноциду. Чак ни на том светом месту либерали не помињу српске жртве већ искључиво "српске злочине". Постоји ли суровија орвеловска манипулација против сопственог народа? Србима је 70 година забрањено да чувају своје наслеђе. Сретен Угричић је као управник Народне библиотеке масовно уништавао књиге – на основу случајног узорка из евиденције недостаје око 200.000 књига – од којих су многе заштићене законом* као културно добро од изузетног значаја. Књиге је уништавао и нови управник, као и Латинка Перовић*.Чак су и хомосексуалци изашли из ормана и парадирају "понос", само Србе и даље гурају у орман. Србима је 70 година забрањено да се поносе својим пореклом!? СТОП болесном аутошовинизму!

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.