Среда, 18.05.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Завршени разговори о Алојзију Степинцу

Дводневна седница мешовите православно-католичке комисије у Подгорици била је последња у низу договорених тематских састанака. – На завршном сусрету у Риму, 12. и 13. јула, очекује се да наша делегација затражи продужетак рада комисије
Учесници састанка у Подгорици, одржаног у Саборном храму Христовог васкрсења (Фото СПЦ)

Завршетком дводневног састанка у Подгорици стављена је тачка на радна заседања мешовите комисије СПЦ и Хрватске бискупске конференције која разматра улогу надбискупа Алојзија Степинца пре, за време и после Другог светског рата.

Чланови комисије састаће се још једном у Риму, 12. и 13. јула, када ће сумирати досадашњи рад. Усаглашени закључци, ако их буде било, послужиће папи Фрањи у доношењу одлуке о проглашењу Алојзија Степинца за свеца.

Очекује се да ће представници СПЦ том приликом затражити да разговори о Степинцу буду настављени, пре свега јер нашим истраживачима и даље нису отворена врата ватиканског архива, упркос обећању папе Фрање да ће то бити омогућено.

Наши историчари су, између осталог, затражили увид у преписку папе Пије Дванаестог и Степинца за време НДХ-а. Такође, значајна су и писма која је у Ватикан слао папски изасланик Марконе. Упућени тврде да је без ових документа веома тешко стећи праву слику о улози кардинала Степинца у усташким злочинима у НДХ-а.    

На састанку у Подгорици, одржаном у Саборном храму Христовог васкрсења, чланови комисије су разговарали на тему: „Надбискуп и кардинал Степинац и комунистички прогон од 1945. до 1960“. Иако је најављено да ће овај сусрет бити један од најмирнијих, за представнике Хрватске бискупске конференције овај део Степинчевог живота веома је важан јер на њему граде причу о наводном мучеништву овог надбискупа, који је 1946. осуђен на 16 година затвора и присилног рада, као и на губитак грађанских права. Степинац се током процеса углавном бранио ћутањем.

Као и на претходним састанцима модератор састанка у Подгорици био је отац Бернард Ардура, председник Папског одбора за историјске науке. СПЦ су представљали: митрополит загребачко-љубљански Порфирије, митрополит црногорско-приморски Амфилохије, епископ бачки Иринеј, епископ славонски Јован и амбасадор Дарко Танасковић, стални представник Републике Србије при Унеску. Сви они су стални чланови комисије, а осим њих аргументе наше делегације износили су историчари: Љубодраг Димић, Милан Кољанин и Радмила Радић. Хрватску бискупску конференцију су представљали: загребачки надбискуп кардинал Јосип Бозанић, бискуп мостарско-дувањски монсињор Ратко Перић, као и Јуре Кришто и Марио Јареб, научни саветници са Хрватског института за повијест, док је бискуп пожешки др Антун Шкорчевић био оправдано одсутан.

Коментари4
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

ataševac
zlo,koje treba zaboraviti.dno,dna fasizma
Нецен Ћулибрк магистар књижевности
Пресипање из шупљег у празно. Шта би наше доконе владике друго и радиле. Ништа наравно. Ово је само још једна велика бламажа. Шта нас брига кога ће католичка црква урадити и ко су њени свеци. На крају ће га прогласити 100 посто свецем а ми се само понижавамо исто као и са хапшењем Харадинаја и Муслија.
Trifun
Proglasenje Stepinca za sveca je vise politicko pitanje nego pitanje crkve i vere.. Ukoliko bi Vatkan Stepinca proglasio za sveca to bi bio veliki doprinos u rehabilitaciji ustaske NDH i ustaskih zlocina,kao i doprinos negiranju pocinjenog genocida nad Srbima,a na cemu uveliko rade politicki i katolicki krugovi u kako u Hrvatskoj,tako i u samom Vatikanu..Odluka pape Franja i patrijarha Irineja da 2 hriscanske crke rasprave ovu temu je hrabra!Uloga Vatikana i kolaboracija sa nacistima i fasistima tokom 2.sv rata,kao i u spasavanju ustaskih,fasistickih i nacistickih zlocinaca("pacovski kanali") i sakrivanje istine o pocinjenim zlocinima i genocidu je velika i do kraja nerazjasnjena..Kao sto je,do kraja nerazjasnjena kolaboracija i saradnja Brozovog rezima sa Vatikanom(uspostavljena krajem rata,kad je ishod bio poznat) u spasavanju ustaskih zlocinaca i sakrivanja pune istine o zlocinima i pocinjenom genocidu nad Srbima(Broz nikad nije posetio Jasenovac i odao pocast senima nevinih zrtava)
Божидар Митровић, доктор правних наука
У Саборном храму сабраше се око питања око којег нема разговора. Ватикан је јерес, те је небитно шта јеретици одлучују. Позиција српских преговарача је губитничка јер немају јасан захтев у двостраним преговорима. Ватикан је клерикална форма и наследник Римске империје који системски потискује СлоВене и покорава их не војним логорима него освањем њихових умова и наметањем писма Латина/латинице. "Србе" одаје олтар иза њихових леђа јер није урађен према канонима и традицији Српске православне цркве односно до врха олтарног дела храма. Екуменисти овакве олтаре правдају "традицијом" која је постојала пре раскола две цркве!! Ето индиције да ће Амфилохије као студент из Ватикана да се нађе на пола пута са Ватиканом. Срби треба да формулишу јасне захтеве: 1. захтев да Ватикан плати Србима надокнаду за геноцид који је организовао Ватикан а Степинац био извршилац, 2. Да се Ватикан покаје за геноцид над Србима у II светском рату јер је Ватикан био организатор погрома и покрштавања Срба тад и сад.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.