Уторак, 26.10.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Српска платформа за сајбер-безбедност

Већа повезаност води већем привредном расту, али само ако су инфраструктура и уређаји безбедни – каже Мелиса Хатавеј, некадашња саветница Обаме и Буша
На интернету ништа није 100 посто сигурно (Фото Ројтерс/К. Рампел)

Србију је заобишао вирус који је прошлог месеца заробио рачунарске системе у више од 100 земаља, али нећемо чекати нови сајбер-армагедон да бисмо развили свест о потреби заштите информационих система. Јуче је на конференцији, коју је са партнерима организовала мисија ОЕБС-а, представљена српска „Нексус” платформа као оквир за сајбер-безбедност путем јавно-приватног партнерства. Она треба да омогући сарадњу између државних институција, компанија и друштва у целини с циљем размене знања, изградње капацитета државних институција и осталих актера и подизања свести и културе о информационој безбедности.

– Ово питање није везано за државне границе и не могу га ефикасно решавати појединачне државе. Ми можемо да поредимо 57 пракси и нађемо шта је најбоље за неку земљу – оценио је шеф мисије ОЕБС-а у Београду, амбасадор Андреа Орицио.

Директор „Мајкрософта” Жељко Вујиновић нагласио је да наши животи и те како зависе од дигиталних сервиса и њихове доступности.

Малвер указује на „потпис” државе
Лаура Галанте, директорка америчке компаније „Фајерај”, која је открила кинеску шпијунажу америчких фирми, недавно је објавила да су руски хакери нападали Црну Гору пред учлањење у НАТО. Она је потврдила да је тешко открити ко стоји за сајбер-напада.– Ипак, последњих десетак година истраживачи су доста напредовали. Софистицираност малвера је добар показатељ: да ли је купљен на интернету за 20 долара или је у развој уложено 10 година и много труда да прође неопажено. Направили смо много независних истраживања алата групе АТП 28, која се повезује с руском владом и увек смо долазили до закључка да иза њихове кампање стоји држава. То је алат за који је потребна деценија развоја, мете које нападају поклапају се са руским интересима, а начин на који информације доспевају на интернет и како се користе у складу је са оним што руска влада годинама покушава да оствари – објашњава Галанте.

– Прети опасност од злоупотребе информација као једног од данас најбитнијих ресурса, али и недоступност сервиса такође има високу цену. Најбитнија је подршка државе овој теми, да будемо спремни на превентивне мере. На интернету ништа није 100 посто сигурно, али ми наше системе умемо да заштитимо и размена информација између свих учесника у ИТ свету је битна – рекао је Вујиновић.

Мелиса Хатавеј, бивша координаторка за сајбер-питања у две претходне америчке администрације (Буш и Обама), изнела је став да ниједна земља није спремна за сајбер-изазове и да морамо проактивно да реагујемо јер економска будућност света зависи од интернета којем се може веровати. Већа повезаност води већем привредном расту (пораст БДП од четири до 10 одсто), али само ако су инфраструктура и уређаји безбедни тако да сајбер-безбедност треба схватити као „порез на раст”.

Кармен Гонсалвес, из холандског одељења за сајбер-политику, рекла је да је њихова економија у великој мери зависна од интернета и због тога веома рањива. Велики напад из 2011. био је позив на буђење и опомена да морају да ојачају међународну сарадњу, јер је напад дошао споља.

– Сајбер-безбедност нису само техничка питања. Морамо да утичемо и на понашање лоших актера, да их одвратимо од активности које нам угрожавају економску и политичку стабилност. Међународни закон би требало да регулише и сајбер-домен – додала је Гонсалверс.

За Мелису Хатавеј, која данас саветује владе разних земаља у домену сајбер-безбедности, кључно је образовање.

– Обами сам саветовала широку кампању. Да се ја питам, унајмила бих „Дизни” да је спроведе. Сваки њихов успешан филм је видело више од 100 земаља, а песме и поруке памте и родитељи и деца – рекла је јуче на скупу.

Као успешне примере приватно-јавног партнерства у САД она је навела финансијски сектор, који активно размењују информације у циљу веће безбедности. У Израелу је веома снажно партнерство у области иновација. Влада помаже иновативним компанијама да се пробију на тржишту и да улажу у друге земље.

На кога би Србија могла да се угледа и да ли вреди копирати туђа искуства?

– Од сваке треба узети оно најбоље. Област иновација од Израела. Неке друге земље јачају капацитете судства и полиције, док Јапан обучава 50.000 људи на техничким универзитетима – рекла је гошћа из САД.

Платформа је резултат заједничких активности ОЕБС-а, „Дипло фондације”, Женевског центра за демократску контролу оружаних снага и Истраживачке станице „Петница”

На питање да ли је у области сајбер-безбедности, која све више постаје геополитичко питање, нужно заузети страну, Мелиса Хатавеј је одговорила:

– Мислим да треба да станемо на страну оних земаља које помажу да имамо безбедан и отпоран интернет и инфраструктуру. Не Америка против Русије, него како да заједно допринесемо већој безбедности нечега што сви користимо. Тренутно нема поверења међу земљама. „Хуавеј” је кинески, „Касперски” руски, а „Мајкрософт” и „Гугл” амерички. То је проблем за сајбер-безбедност. Мањак поверења је увек проблем – рекла је за „Политику”.

Коментари2
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Dejan R. Popovic, dipl. inz.
U Zakonu o informacionoj bezbednosti je izostavljeno celo Poglavlje V - "Bezbednost mreze i informacionih sistema pruzalaca digitalnih usluga" iz Direktive (EU) 2016/1148, o merama za visoki zajednički nivo bezbednosti mreže i informacionih ssistema širom Unije, verovatno zbog pokusaja uvodjenja na "mala vrata" (putem ove direktive) definicija termina "digitalna usluga" i "pruzalac digitalnih usluga". Ovom direktivom obuhvacene su, za sada, u Prilogu III. samo sledeca tri tipa digitalnih usluga: 1. online trziste, 2. veb-pretrazivac, i 3. usluga računarstva u oblaku. Uveren sam da ce prilikom prvih izmena i dopuna ovog zakona ovaj propust biti otklonjen, a da ce u medjuvremenu Evropska komisija svojim amandmanima prosiriti spisak "digitalnih usluga".
Milan Marjanovic
Stvar je u tome što sam lično sugerisao čoveku koji je to pisao, ali kao i sve ostalo u ovoj zemlji , samo je slegao ramenima i rekao da će to možda jednom biti rešeno. MOŽDA!

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.