Петак, 03.12.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

За „Градове у фокусу” 140 милиона динара

Са представљања резултата конкурса „Градови у фокусу 2017” (Фото Танјуг/ Д. Гол)

На конкурсу Министарства културе и информисања „Градови у фокусу 2017” подржано је 10 пројеката из исто толико градова и општина, у укупном износу од 140,2 милиона динара, саопштено је на конференцији за новинаре, јавља Танјуг.

Одлуком конкурсне комисије подржани су следећи пројекти: „Да куцнем у дрво” (Бачка Паланка) са 32.600.000 динара, „Дијалек(А)т” (Власотинце) – 26 милиона динара, „Светлости царског града” (Сремска Митровица) – 24 милиона динара, „Сачувајмо културу Шида” (Шид) – 19 милиона динара, „Врањском калдрмом” (Врање) – 9.900.000 динара, „Трг у фокусу” (Краљево) – 7.600.000 динара.

Међу пројектима су и „Култура као покретач локалног економског развоја у Белој Паланци” (Бела Паланка) – 6.700.000 динара, „Мионица – варош у духу метрополе” (Мионица) – 6.700.000 динара, „Морава у срцу Трстеника” (Трстеник) – 4.200.000 динара и „Златна долина Хомоља” (Кучево) – 3.500.000 динара.

На конкурсу је пријављено 58 пројеката, што је више него двоструко у односу на претходну годину када их је било 28.

Пројекти три локалне самоуправе – Крагујевца, Кикинде и Зрењанина нису разматрани јер су 2016. године већ подржани на истом конкурсу, а суфинансиране пројекте до сада нису завршили.

Од преосталих 55 пријава, 31 пријава није испуњавала правно-формалне услове конкурса и оне такође нису разматране.

У шири избор ушло је 13 пројеката, да би, након што су чланови комисије обишли јединице локалне самоуправе, утврдили стање на терену и обавили консултације са пројектним тимовима, у ужи избор ушло 12 пројеката.

Министар културе и информисања Владан Вукосављевић констатовао је да је конкурс ове године озбиљније схваћен, да комисија није имала лак задатак да одабере између веома квалитетних пројеката и посебно издвојио градове са југа Србије. „Из различитих разлога тај део наше земље је сиромашнији у односу на остале. То се односи и на културу и то је обесхрабрујућа чињеница. Знамо да постоје проблеми у Врању, Прокупљу, Нишу и пажљиво смо разматрали пројекте који су стигли из тог региона и средства су добили Власотинце, Врање, Бела Паланка и Кучево”, рекао је он подсетивши да су градови југа Србије родно место великих људи српске културе.

Министар је казао да је претходних месеци посетио градове југа Србије и да се уверио да тамо постоје велики број талентованих људи и неискоришћени потенцијал, првенствено због мањка финансијских средстава.

Он је рекао да су на корак до решења проблема у Прокупљу у вези са реконструкцијом Завичајног музеја и библиотеке и у завршној су фази преговора са фирмама и удружењима који су изразили спремност да помогну у Лебану и Бабушници. „У Стратегији културног развоја врло је наглашено опредељење Министарства културе за политику децентрализације културе. Култура не сме да има исходиште, квалитет, установе и манифестације само у Београду, Новом Саду и Нишу, већ мора да дође до сваког насељеног места у земљи”, нагласио је Вукосављевић.

Помоћник министра за културно наслеђе Александра Фулгоси рекла је да се значајан број пројеката, одабраних на конкурсу, односи на инфраструктуру и скренула пажњу на реконструкцију зграде Културног центра у Бачкој Паланци, у оквиру које се налазе музеј и галерија.

Фулгоси је такође истакла и пројекат Сремске Митровице – конзерваторски радови и презентација археолошког локалитета на Житном тргу, као и два пројекта са којим је конкурисало Врање – санација и конзерваторски радови на згради Пашиног конака у коме се налази Народни музеј и санација родне куће Боре Станковића.

Средства је добио и известан број библиотека попут Народне библиотеке „Стефан Првовенчани” у Краљеву, Народне библиотеке „Вук Караџић” у Белој Паланци, углавном за набавку опреме и осавремењавање библиотечко-информационе делатности.

Не зна да ли ће остати на месту министра културе

Министар културе и информисања Владан Вукосављевић рекао је да кадровска решења нису у његовој надлежности и да не жели да се бави спекулацијама у вези са тим да ли ће или не остати на месту министра, јавља Танјуг.

„Док сам са својим колегама у прилици да радим на месту на коме се сада налазим, ми ћемо то радити са свим могућим напором и трудом, а кадровска решења нису у мојој надлежности и немам шта да кажем о томе”, рекао је Вукосављевић, одговарајући на питања новинара приликом представљања резултата конкурса „Градови у фокусу”.

Он је нагласио да други процењују и одлучују. „Наше је да, када се нађемо у прилици да нешто радимо, урадимо то најбоље што можемо”, казао је Вукосављевић. „О резултатима тог рада и одлукама које се тичу кадровских решења, ми немамо шта да кажемо. То није наша тема. Наша тема је рад у овом сектору за који смо одговорни”, додао је министар културе и информисања.

О стратегији након формирања Владе

Министар културе и информисања Владан Вукосављевић најавио је да ће јавна расправа о Нацрту Стратегије културног развоја почети по формирању Владе Србије.

Вукосављевић је рекао да су планирали да јавна расправа о нацрту Стратегије културног развоја почне 15. јуна, али да им је речено да то не би било у складу са одређеним прописима док је техничка Влада, тако да ће кроз два до три дана по формирању Владе кренути са јавним расправама у најављеним градовима.

Министар је рекао да много очекују од те јавне расправе, приметивши да су се прве реакције већ појавиле и да су оне махом позитивне. „Ми смо дали озбиљан, утемељен, образложен и логичан нацрт, али с друге стране уколико јавна расправа покаже да смо нешто пропустили да запазимо, да нека решења нису можда идеална или одржива, ми смо спремни да сачинимо документ, да додамо, променимо, да би нацрт могао да се нађе пред члановима Одбора за културу, а потом и пред народним посланицима”, рекао је Вукосављевић.

Коментари2
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Aleksandar Dimitrijević
A za lečenje bolesne dece koliko dinara?
MarkoVidakovic
A Sabac, jedini opozicioni grad?

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.