Надам се да ће министар видети где студенти вежбају

Када је 1937. године основана Државна музичка академија Краљевине Југославије смештена је „привремено” у здање у ком се налази и данас – у парку Мањеж.

И док ова најстарија високошколска музичка установа у земљи обележава осам деценија постојања, у њој стиче знање 1.050 студента на 13 катедри, а наставу држи 200 професора у матичној згради која је тесна па се изнајмљују други градски простори за наставу.

Најављује се да ће исте проблеме Академије уметности у Нишу, Крагујевцу и Новом Саду, нижих по рангу, решити тако што ће им бити додељени на коришћење војни објекти. О ФМУ се ћути. 

Према важећој акредитацији, за адекватно обављање делатности ФМУ потребно је око 13.000 квадрата и неколико камерних сала, а факултет на располагању има само 2.500 квадрата, са једном салом која прима стотинак особа.

Постало је уобичајено да студенти вежбају на ходнику или у тоалетима који ће, на њихову срећу, овог лета бити реновирани и пријатнији као вежбаонице. Инструменти на којима се изводи настава су дотрајали, клавири су стари у просеку колико и сам факултет – осам деценија.

Двадесетак клавира потиче из периода од 1915. до 1940. године. Разговор са Љиљаном Несторовском, деканом ФМУ и нашом познатом харфисткињом, почињемо нешто лаганијим питањем – како ова установа обележава јубилеј.

„Прославу осам деценија постојања наше установе започели смо почетком године – имали смо свечану академију 31. марта у Народном позоришту, а симфонијски оркестар ФМУ је у априлу наступио у Коларцу. У припреми је монографија коју ради Ивана Перковић. Централни догађај ће бити одржан 21. новембра на Дан факултета када ће бити одржан гала концерт у Сава центру. Наш оркестар ће чинити професори ФМУ, а солисти ће бити бивши студенти попут Стефана Миленковића, Јована Колунџије, Романа Симовића. Стјепко Гут ће свирати са Биг бендом ФМУ. Промовисаћемо тада и виолину коју смо репарирали, реч је Гвадањинију из 18 века, власништву академије, која има статус националног добра. Виолина је дуго стајала у сефу, а Министарство културе нам је у њеној репарацији помогло 2009. одређеним средствима. Маестро Бојан Суђић ће објединити све учеснике на сцени.

Кога ћете, од оних који могу да вам помогну да решите проблем простора и инструмената, позвати да буде у публици у Сава центру? 

Ми увек позовемо све за које сматрамо да могу да нас разумеју и помогну, тако ће бити и сада. Позваћемо све од министара просвете, културе, градске власти.... Угостићемо и потенцијалне спонзоре. 

Ви сте мање од две сезоне на челу ФМУ, шта сте до сада предузели и која је адреса по вама права?

Покушали смо да дођемо до значајних људи у војсци јер знамо да су многе зграде напуштене које бисмо можда могли да користимо. Очекује нас до краја месеца разговор са министром културе који је предвиђен за почасног члана наше прославе у новембру.

Надам се да ће министар, када нас посети, видети где студенти вежбају. Закупљујемо простор за наставу, велику салу за мешовити хор и пет учионица за џез одсек, што су велики издаци. Ми имамо 53 просторије на факултету, али нису све учионице.

И подрум смо адаптирали за наставу. Користимо СКЦ за студентске концерте. Раније смо изнајмљивали простор на три локације, а сада смо на Учитељском факултету где имају дивну салу, са бољим концертним клавиром него што је наш. Тренутно нам је Војска изашла у сусрет па Симфонијски оркестар ФМУ пред наступ има пробе у Дому Војске бесплатно.

Које решење је по вашем мишљењу идеално кад је реч о простору?

За нас је идеално решење нова зграда са новим инструментима. Уколико је то немогуће, ми смо спремни да разговарамо о некој згради која се не користи а могла би да се адаптира. Данас свака основна школа има бољу и већу салу од наше.

Довољно је рећи да главни град наше државе има само једну концертну салу, у Коларчевој задужбини. И Дом синдиката би био сјајно решење ако се реновира.

Министарству просвете ћемо се обратити и зато што постоје многе средње и основне школе које су полупразне. Факултет у Загребу је, рецимо, добио зграду у центру града преко пута ХНК, али и 40 нових клавира у време мандата Иве Јосиповића иако тај факултет има дупло мање студената од нас и нема све нивое студија као ми. У Београдској филхармонији свирају готово сви наши ученици, зидаће се нова концертна дворана на Новом Београду где ће бити места за Београдску филхармонију, а нама би добро дошла и њихова садашња зграда док не добијемо неки наш простор.

Осим тога, у бројним квадратима који ће се зидати око велике концертне дворане у Новом Београду могло би поред Београдске филхармоније да се нађе место и за Факултет музичке уметности.