Недеља, 19.09.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Јавна предузећа у плусу око 21 милијарду динара

Међутим, билансе им и даље оптерећују кумулирани губици из ранијих година који су на крају 2016. достигли 466,5 милијарди динара
(Фото А. Васиљевић)

Јавна предузећа су, после дугогодишњег негативног пословања, већ другу годину заредом пословала профитабилно, показује Извештај о пословању привреде који је крајем прошле недеље објавила Агенција за привредне регистре (АПР).

Тако да су 2016. годину завршила у плусу од 21,15 милијарди. То је за 61 одсто бољи резултат у односу на претходну годину (13,14 милијарди). Крај 2014. године ове компаније дочекале су у минусу од 43,96 милијарди динара.

То, међутим, не значи да су предузећа у државном власништву решила све своје проблеме. Њихове билансе и даље оптерећују губици из ранијих година. Нагомилани минус јавних предузећа, на крају 2016, износиo je 466,5 милијарди динара.

У односу на претходну годину то представља значајно повећање кумулираних губитака (418 милијарди динара). При томе, повећан је и број јавних предузећа која су исказала те губитке. И то са 238 на 266 компанија.

Губици изнад висине капитала износе 110,8 милијарди динара и већи су 2,1 одсто, у поређењу са 2015. годином. То значи да су ове фирме практично појеле сопствени капитал. Прошле године је било 68 компанијa чији су кумулирани губици били већи од капитала.

Посматрано према секторима, губитке су у највећем износу кумулирала предузећа која су пословала у области снабдевања електричном енергијом, гасом, паром и климатизација (333,23 милијарде динара). Њихов губитак је 10,7 одсто већи у односу на прошлогодишњи. Сопствени капитал „јеле” су и компаније из сектора грађевинарство, чији су кумулирани губици повећани за трећину.

Током 2016. године јавна предузећа су се интензивније задуживала. Тако су њихове укупне обавезе достигле 961,82 милијарде динара, што је 7,3 одсто више него претходне године. Расту укупног дуга највише су допринеле краткорочне обавезе, које су повећане за петину и чине две трећине дуга, док су дугорочна резервисања и обавезе смањене за 10,7 одсто.

Према речима Ненада Гујаничића, из „Вајз брокера”, акционари корпорација које остварују овакве резултате одавно би сменили своје директоре.

Иако је прошлогодишњи крајњи резултат био значајно бољи од 2015. године па је добит порасла 61 одсто, поражавајућа је чињеница да ова предузећа доносе принос на капитал од 1,3 одсто и принос на активу од 0,9 одсто. Шта то значи?

– Те две категорије практично представљају процентуалну зараду у односу на капитал и имовину којима располажу. Тиме се мери успех бизниса. Рецимо, нека фирма оствари милион евра добити са 100 милиона евра капитала, а нека друга има исту зараду и са 10 милиона евра капитала – објашњава Гујаничић и додаје да слично важи и за имовину (активу).

Дакле, ови показатељи мере колико се ефикасно користи капитал и имовина предузећа. Истиче да је позитивно то што је забележен раст пословних прихода од 8,4 одсто, али и то што је оперативни резултат, односно пословна добит скочила 31,8 одсто у односу на претходну годину, додаје.

– Међутим, нето добитак је значајно окрњена негативним финансијским резултатом, а реч је о оптерећеношћу кредитима – каже Гујаничић и додаје да то може бити и последица разних других узрока, попут отписа потраживања или имовине…

АПР је извештај објавио на основу збирно обрађених података за статистичке и друге потребе за 2016. годину, као и збирно обрађених редовних годишњих финансијских извештаја које су привредна друштва, установе и предузетници доставили агенцији. Појединачни финансијски извештаји за највећа јавна предузећа, попут ЕПС-а или „Србијагаса”, на пример, још нису објављени на сајту АПР-а.

На папиру повећали број запослених

У 2016. години јавна предузећа су запошљавала укупно 120.000 радника, па је број запослених у односу на претходну годину повећан за 5.554 радника. Међутим, како је на пораст броја запослених у тим предузећима, пре свега, утицала статусна промена којом је једном јавном предузећу припојено велико друштво са ограниченом одговорношћу са изразито великим бројем запослених (6.038). Реч је о Електропривреди Србије, којој су припојене електродистрибуције, које су до прошле године биле посебна привредна друштва. Уколико се изузме ефекат тог припајања у јавним предузећима, онда је број запослених на годишњем нивоу смањен за 484 радника. 

Коментари5
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Nebojsa
Nema u javnom pteduzecima nikskve efikasnosti to su drzavna pteduzeca za zaposljavanje veza, i to tako prolazi decenijama a Eps je samo najeklatantniji primer tog privrednog socrealizma. Stara je to prica iz vremena komunizma..
Student
Sumnjam u pouzdanost podataka. Kada su naši profesori sa fakulteta radili sveobuhvatnu analizu poslovanja naših preduzeća i došli do rezultata potpuno različitih od onih nama plasiranih, odgovor je bio da ne valjaju finansijski izveštaji. Pa gospodo, kako vam sad valjaju, kad vam idu u prilog?
student je zapalio zito
Kada kupite kamion i maksimalno ga iskoristite bez dinara ulozenog u njega onda ste pozitivno poslovali a sad sto se kamion raspao posto nije imao redovno odrzavanje ,koga briga ,narod casti dok mu ne pukne pred ocima
Mita Bekrija
Ne verujem da su javna preduzeća profitirala, to je predstava za MMF koji je izričit da ih treba reformisati jer su teret gradjanima a plen političarima. Zaposlili su koga su mogli, izmišljaju radna mesta za stranačku vojsku, samo su na platnom spisku.
Marko
Onda uraditi reviziju i naci lopove u prethodnom periodu. Ili smo svi ludi i prividja nam se da su drzavn apreduzeca bila necije krave muzare na putu do zatvora?

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.