Договорено мора да се спроводи

После посланика Флоријана Хана и Ханса-Петера Фридриха (службовао и као министар унутрашњих послова), затим државног секретара у Министарству спољних послова Маркуса Едерера, у Београд у прилично кратком периоду стиже још један високо рангирани гост из Берлина.

Председник Бундестага проф. др Норберт Ламерт, који данас долази у Србију, налази се на месту првог човека немачког парламента од 2005. и важи за једног од најутицајнијих политичара из  редова демохришћана Ангеле Меркел.

Институција коју представља је нарочито важна за европске интерграције Србије будући да је управо Бундестаг адреса са које је Београду до сада најпрецизније предочавано шта се очекује од наше земље на путу ка Бриселу. Током дводневне посете Србији планирано је да се Ламерт сусретне са председником Александром Вучићем, што је иначе њихов први званични сусрет и да одржи говор у парламенту.

Појачана фреквенција посета високих немачких званичника, као и дешавања на глобалној политичкој сцени подстакла су говоркања у новинарској чаршији да много тога указује да САД због других приоритета одустају од лидерске позиције на Балкану, те да ће преосталу празнину највероватније попунити Немачка.

„САД су много учиниле за стабилизацију прилика на Балкану. Али се скоро подразумева да ЕУ и њене чланице као суседи имају водећу улогу како би подржале Србију и земље у окружењу у остваривању њиховог стратешког циља да испуне све критеријуме за приступање Европској унији. САД при томе јесу и остаће важан партнер”, одговара на овакве спекулације за „Политику” Норберт Ламерт.

По истој школи мишљења, немачка влада је спремна да да јак импулс Београду, вероватно последњи такве врсте у догледној будућности, за убрзавање уласка у Европску унију...

Подршка коју пружа влада Савезне Републике Немачке за процес приступања Србије Европској унији није ништа ново и потврђена је више пута. Јесмо и остаћемо поуздан партнер. Немачка је већ сада највећи билатерални донатор Србије. Од 2000. године је Немачка обезбедила 1,6 милијарди евра развојне помоћи. Тежиште рада јесте на инфраструктури и заштити животне средине, одрживом привредном развоју и добром управљању, у чијем је фокусу владавина права.

А ако су поменуте спекулације макар донекле тачне, каква су очекивања Берлина од Београда заузврат?

Бундестаг, а и Европска унија, јасно су истакли у заједничком преговорачком оквиру шта сматрају кључним изазовом за Србију, а то је реформа у области владавине права, нарочито у правосуђу, и јачање слободе медија као и нормализација односа са Косовом. Међутим, то Србија не чини за нас или за приступање Европској унији, већ је реформски пут неопходан за побољшање животних услова људи у Србији.

Ваша посета Србији организована је уочи самита лидера Западног Балкана у Трсту заказаног за 12. јул, у оквиру Берлинског процеса. Како оцењујете досадашња постигнућа ове иницијативе и чиме нисте задовољни?

Берлински процес који је 2014. покренула савезна канцеларка довео је до тога да се цео Балкан опет налази више у фокусу Европе. Још важније јесте да су у оквиру Берлинског процеса саме државе у региону преузеле више одговорности да интензивније сарађују и да се повезују. Регионална канцеларија за сарадњу младих из земаља Западног Балкана за чију изградњу су се заложиле Србија и Албанија почела је са радом и повезује младе људе из региона. Утврђени су главни инфраструктурни пројекти чије ће остварење довести до тога да људи и роба у региону брже стижу до своје дестинације. Циљ предстојећег самита у Трсту 12. јула јесте, по мом виђењу, да се даље ради на успостављању заједничког тржишта од 20 милиона становника које чине државе Западног Балкана. Још нисмо стигли до циља и сматрам да је добро што је министер спољних послова Зигмар Габријел дао нов импулс својом иницијативом „Berlin process reloaded” или, како се то овде каже, „Берлин плус”.

Колико су утемељени страхови дела овдашње јавности да би програм „Берлин плус”, који помињете, могао да буде крајњи домет европских интеграција Србије и да земља заувек остане у чекаоници ЕУ?

Берлински процес значајно доприноси томе да земље буду спремне за приступање Европској унији. Уколико успемо да повежемо Балкан на начин да привреда на заједничком унутрашњем тржишту доживи успон и уколико превазиђемо конфликте из прошлости, онда то служи остваривању циља – приступања Европској унији!

Какве су ваше прогнозе, који је реалан рок да Србија постане чланица европске породице народа?

Процес придруживања Србије Европској унији постигао је солидну динамику: отворено је осам поглавља, два су већ привремено затворена. Ускоро ће се отворити још два поглавља. Међутим, много важније од бројања отворених поглавља је, по мом убеђењу, шта се дешава у кључним областима, пре свега у области владавине права. Тек када буду испуњени критерији по тим питањима и кад буду затворена та поглавља, Србија ће бити спремна за приступање. Ми то подржавамо и кроз свој ангажман у области развојне помоћи. Одлуке, међутим, треба да донесе влада Србије и Народна скупштина. Од тога зависи и динамика процеса.

Како гледате на најновија трвења са Приштином и избегавање испуњавања обавеза из Бриселског дијалога? Најизгледнији кандидат за косовског премијера Рамуш Харадинај је поручио да нема ништа од оснивања Заједнице српских општина на Косову.

У Приштини и у Београду кажемо јасно: оно што је договорено мора да се спроведе. Оснивање Заједнице српских општина је значајан део тог договора. Европска унија на одличан начин подржава дијалог, али, напослетку, обе стране треба да седну за преговарачки сто са вољом да постигну компромис. Дијалог је већ донео прве плодове, на пример узајамно признавање личних карата, што је довело до знатног поједностављења путовања. Међутим, још увек постоје разне области у којима људи на Косову и у Србији управо трпе последице због чињенице што још није дошло до нормализације односа. Управо ту обе стране треба да почну, како би унапредиле дијалог.

Шта мислите о јачању руског и турског утицаја на Балкану? Има ли ЕУ стратегију да одговори на тај изазов?

Не сумњам у стратешки интерес Србије: Србија хоће да постане чланица Европске уније, то је њен циљ који ми подржавамо. Већ сада трговински односи са Европском унијом чине преко две трећине укупног обима трговинске размене Србије са иностранством. Познавање ових података је битно за све учеснике – исто тако је битно да се елите стално изнова јасно изјашњавају за циљ, а то је приступ Европској унији. Приступ је покретачка снага за позитивне промене у Србији и веома је важно створити ширу свест о томе.

Целокупна светска јавност била је изненађена изјавом канцеларке Ангеле Меркел, која је први пут веома јасно истакла своју бојазан да је европском ослањању на Вашингтон дошао крај, стављајући при томе знак питања на поузданост партнерства европских земаља са САД, али и са Великом Британијом... Како то коментаришете?

Савезна канцеларка је потврдила да Европска унија мора да узме судбину у своје руке и да реши своје проблеме. То би требало да буде наш захтев. Чврсто повезан трансатлантски савез остаје једна од главних константи наше политике. Европска унија, наравно, и убудуће жели блиске односе са Великом Британијом. Ови односи тренутно обилује темама за дискусије – а то се међу пријатељима дешава.