Посла нема ни за докторе наука

У Србији чак и доктори наука морају годинама да чекају на посао. Иако би било очекивано да се послодавци о њих отимају, у пракси није тако.

Према подацима Националне службе за запошљавање на посао чека –29 доктора економских наука, 10 доктора филологије, девет доктора медицине и осам доктора биолошких наука.

Исту муку око запошљавања муче и људи са завршеним факултетом и мастером. Најдуже на посао чекају професори одбране и друштвене заштите, политиколози, воћарски технолози, историчари уметности с положеним мастером...

На листи су још и новинари, дипломирани инжењери организације рада, инжењери за хемијску технологију, инжењери за фармацеутску технологију, дипломирани машински инжењери за производно машинство, као и мастер социолози.

Упркос чињеници да и најбољи тешко долаза до посла, у НСЗ истичу да је закључно са прошлим месецом незапосленост смањена за 11,1 одсто у односу на крај 2014. године, када је на евиденцији било регистровано 741.906 незапослених. Данас их је без посла 659.698.

На питање да ли се нешто мења у структури оних који чекају посао, бар када је реч о медицинском особљу, у НСЗ за „Политику”, кажу, да промена има.

Тако је у 2016. години запослено 948 медицинских техничара, да би само за првих пет месеци ове године с истом школом посао нашло 357. У току целе прошле године запослило се 3.035 медицинских сестара, а за првих пет месеци ове године 1.197.

Када је реч о запошљавању виших медицинских сестара, у току 2016. укупно је њих 83 нашло посао, док се до маја ове године у овој струци запослила 41 сестра.   

Од почетка ове године посао медицинског техничара нашло је 357, као

636 доктора медицине, ако и шест лекара опште медицине.

Најбрже до посла, долазе дипломирани инжењери информационих технологија, електротехнике, рачунарства, електронике, машинства и грађевине са одговарајућим лиценцама. У тој групи су и професори математике и физике, наставници и професори страних језика.

Срећу да у нешто краћем року нађу посао имају и лекари с одговарајућим специјализацијама (анестезиолози, кардиолози, педијатри, офталмолози и гинеколози...), дипломирани фармацеути, биохемичари, стручњаци за финансије – рачуновође.

Када је реч о запошљавању оних с нижим образовањем до посла најбрже долазе – заваривачи, ауто-електроничари, књиговође, рачуновође, занимања у области неге старих и здравствене неговатељице, медицинске сестре, кувари тесари, зидари, армирачи, месари.

Код ових професија је, кажу у НСЗ, првенствени услов за запошљавање одговарајуће радно искуство.

 Најтеже до посла долазе радиници у области текстила и кожарства, машинства и обраде метала, пољопривреде, производње шумарства и економије, права и администрације. Све се мање траже и помоћни дактилографи, биротехничари, правни техничари и правници.

Упитани да ли је ИТ сектор и даље међу најтраженијим, у НСЗ кажу, да

развој информационо-комуникационих технологија омогућава креирање нових професија које постају све траженије.

Подаци из анкете за послодавце из 2016. године указују да им све више треба радника са техничко-технолошким, и у мањој мери, са друштвено-хуманистичким знањима.

Занимања код којих постоји највећа потреба код послодаваца су стручњаци за развој софтвера, радници за обезбеђење имовине и лица, шивачи текстила, заваривачи и резачи пламеном, монтери механичких машина.

Заинтересованост људи који траже запослење за прихватање конкретног посла, пре свега зависи од услова које понуди послодавац. Незапослени нису заинтересовани за тешке физичке послове у пољопривреди, рударству и грађевинарству. Чешће се одбијају и послови теренске продаје (агенти осигурања, трговачки заступници). Један од разлога је и плаћање на проценат уз веома мали или непостојећи фиксни део. Незапослени одбијају посао и због понуђених лоших услова (плата испод просечне, услови рада испод стандарда за занимање, неплаћен прековремени рад) или послове без прецизираног радног времена.

Избегавају се и послови код послодаваца који очекују да лице обавља више различитих послова по систему „човек за све”.

У НСЗ истичу и да је плата један од главних критеријума за избор посла. Оне који траже посао највише занимају послови који су везани за једно место ( административни, финансија), рад у трговини (од некретнина до прехрамбених производа) или у угоститељству. 

На питање колико је образовни систем прилагођен тржишту рада, надлежни кажу, да је процес унапређења започет.