Среда, 29.06.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Посла нема ни за докторе наука

У Србији незапослено 29 доктора економских наука, најтраженији стручњаци за софтвере, али и кувари, тесари и зидари
Грађевинари не чекају на бироу за запошљавање (Фото Р. Крстинић)

У Србији чак и доктори наука морају годинама да чекају на посао. Иако би било очекивано да се послодавци о њих отимају, у пракси није тако.

Према подацима Националне службе за запошљавање на посао чека –29 доктора економских наука, 10 доктора филологије, девет доктора медицине и осам доктора биолошких наука.

Исту муку око запошљавања муче и људи са завршеним факултетом и мастером. Најдуже на посао чекају професори одбране и друштвене заштите, политиколози, воћарски технолози, историчари уметности с положеним мастером...

На листи су још и новинари, дипломирани инжењери организације рада, инжењери за хемијску технологију, инжењери за фармацеутску технологију, дипломирани машински инжењери за производно машинство, као и мастер социолози.

Упркос чињеници да и најбољи тешко долаза до посла, у НСЗ истичу да је закључно са прошлим месецом незапосленост смањена за 11,1 одсто у односу на крај 2014. године, када је на евиденцији било регистровано 741.906 незапослених. Данас их је без посла 659.698.

На питање да ли се нешто мења у структури оних који чекају посао, бар када је реч о медицинском особљу, у НСЗ за „Политику”, кажу, да промена има.

Тако је у 2016. години запослено 948 медицинских техничара, да би само за првих пет месеци ове године с истом школом посао нашло 357. У току целе прошле године запослило се 3.035 медицинских сестара, а за првих пет месеци ове године 1.197.

Када је реч о запошљавању виших медицинских сестара, у току 2016. укупно је њих 83 нашло посао, док се до маја ове године у овој струци запослила 41 сестра.   

Од почетка ове године посао медицинског техничара нашло је 357, као

636 доктора медицине, ако и шест лекара опште медицине.

Најбрже до посла, долазе дипломирани инжењери информационих технологија, електротехнике, рачунарства, електронике, машинства и грађевине са одговарајућим лиценцама. У тој групи су и професори математике и физике, наставници и професори страних језика.

Срећу да у нешто краћем року нађу посао имају и лекари с одговарајућим специјализацијама (анестезиолози, кардиолози, педијатри, офталмолози и гинеколози...), дипломирани фармацеути, биохемичари, стручњаци за финансије – рачуновође.

Када је реч о запошљавању оних с нижим образовањем до посла најбрже долазе – заваривачи, ауто-електроничари, књиговође, рачуновође, занимања у области неге старих и здравствене неговатељице, медицинске сестре, кувари тесари, зидари, армирачи, месари.

Код ових професија је, кажу у НСЗ, првенствени услов за запошљавање одговарајуће радно искуство.

 Најтеже до посла долазе радиници у области текстила и кожарства, машинства и обраде метала, пољопривреде, производње шумарства и економије, права и администрације. Све се мање траже и помоћни дактилографи, биротехничари, правни техничари и правници.

Упитани да ли је ИТ сектор и даље међу најтраженијим, у НСЗ кажу, да

развој информационо-комуникационих технологија омогућава креирање нових професија које постају све траженије.

Подаци из анкете за послодавце из 2016. године указују да им све више треба радника са техничко-технолошким, и у мањој мери, са друштвено-хуманистичким знањима.

Занимања код којих постоји највећа потреба код послодаваца су стручњаци за развој софтвера, радници за обезбеђење имовине и лица, шивачи текстила, заваривачи и резачи пламеном, монтери механичких машина.

Заинтересованост људи који траже запослење за прихватање конкретног посла, пре свега зависи од услова које понуди послодавац. Незапослени нису заинтересовани за тешке физичке послове у пољопривреди, рударству и грађевинарству. Чешће се одбијају и послови теренске продаје (агенти осигурања, трговачки заступници). Један од разлога је и плаћање на проценат уз веома мали или непостојећи фиксни део. Незапослени одбијају посао и због понуђених лоших услова (плата испод просечне, услови рада испод стандарда за занимање, неплаћен прековремени рад) или послове без прецизираног радног времена.

Избегавају се и послови код послодаваца који очекују да лице обавља више различитих послова по систему „човек за све”.

У НСЗ истичу и да је плата један од главних критеријума за избор посла. Оне који траже посао највише занимају послови који су везани за једно место ( административни, финансија), рад у трговини (од некретнина до прехрамбених производа) или у угоститељству. 

На питање колико је образовни систем прилагођен тржишту рада, надлежни кажу, да је процес унапређења започет.

Коментари26
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Čika Dragan
Pa ovo stanje ne bi smelo da iznenađuje ozbiljne ljude. U našem društvu se već godinama vode polemike o tome kako napraviti školu da "deca lako polože" a ne da deca što više nauče. Sećamo se i kako su se tetke uključivale da đacima pribave test pitanja, zar ne? I baš danas pogledah testove sa male mature i ne mogu se oteti utisku je da je čitav ispit koncipiran tako da se lako položi. I u takvoj društvenoj atmosferi imamo nezaposlenih sa završenim školama (pa i doktoratima) koje se lako polože. Apsurdna su očekivanja da će država obezbediti radna mesta onma koji završe političke nauke, žurnalistiku, sociologiju,...(to nikada i nigde nije bilo niti će biti) jer ne mali broj njih je i upisao te škole zato što se lako završi. Država se može kritikovati što društvenim novcem finansira hiper proddukciju takvih kadrova i što zapošljava politički podobne.
Sandra
Ne razumem tekst. Gde se to poslodavci otimaju o doktore nauka? Doktori nauka mogu da se zaposle na univerzitetima, naucnim ustanovama ili da se bave naucnim radom na honorarnoj bazi. Ne znam sta jedan doktor filologije moze da radi u bilo kakvoj firmi. Doktor je akademska titular, ne licenca da se dobije posao.
Naučnik
Vrlo je jednostavna i problematična situacija. Na fakultetima se doktor može i pored jakih referenci zaposliti samo preko veze. Konkursi su samo pokriće za nameštaljke članova svoje porodice i osigurane reizbore. U naučnoj ustanovi se doktor može zaposliti samo kad neko ode u penziju pa se uprazni mesto, jer postoji svima poznato ograničenje zapošljavanja u javnom sektoru. A honorarno se neko može baviti, ali ne na duge staze. Znate, od nečega mora da se prehrani porodica i plate računi.
Доктор наука
Управо. Живео сам једно време на Западу. И био тамо на докторским студијама, тако да знам барем десет људи који су тамо докторирали. Од свих њих, само једна колегиница је нашла посао након завршених студија. Врло често докторанди чим заврше докторат траже неке нове постдокторске студије, да би имали извор прихода још коју годину. Кад и то прође, врло често почну да конобаришу, уграђју прозоре, штемују зидове. Пре него што упишеш докторске студије, треба да размислиш и шта ће ти то, односно да ли ће ти то дати неке могућности за запослење. А овако, чак и ако си без доктората могао да нађеш посао у струци, с докторатом постајеш "превише квалификован" за неки обичан посао.
Nada
Sa aspekta poslodavca, bolje je zaposliti prosecnog radnika, sa njim imati prosecne rezultate, dati mu minimalac ili prosecnu platu i jos imati mogucnost da ga otpustis kad god hoces, nego zapisliti doktota nauka kome moras dati platu od bar 1000e. I ne samo to, vec sa njim ne mozes da postupas kao sa robom, a sto je najgore, doktor nauka bi mogao da skapira sta ti i kako, ustvari, radis.
Ranka Paunovic
Bravo! Ne treba da budes ni doktor, dovoljno je prosecno inteligentan pa da brzo skapiras sta ko i kako radi u firmi......
Boris
Zavisi kakv ste poslodavac i čime se bavite. To što pričate važi za trafiku ili neku kafanu, piljaru... Npr vodovod mora da ima stručno osoblje, inače se dešavaju katastrofe, kao što se često desi kod nas. Odavno su sumnjivi ljudi koji nam kontrolišu vodu jer se zna kako se ovde zapošljava. A i ako privatno imate patent "Zdrave vode", za to vam trebaju stučni hemičari, gde bi doktor Hemijskih nauka bio najpoželjniji. I još jedna stvar, ne mislite da je iko pametniji od prosečnog radnika. I oni sve kapiraju, ali im nije u interesu da se bune, a i kad bi se bunili nema ko da im stane u odbranu.
Miroslav Gasic
Srbi vole da se kite titulama, kao onomad sto su nasi preci ordenjem. Od toga nema leba, sta ti znas da uradis to se ceni na trzistu, ako si dobar ekonomista svako ce te zaposliti, ne zato sto imas doktorat, nego zato sto radis posao koji je njemu potreban. Ucite decu da zive u konkretnom i prakticnom svetu, a ne u nekom apstraktnom gde doktorat sam po sebi ima neku vrednost, ima samo ako to znanje predstavlja neku vaznu stvar u realnom svetu.
Branko
Doktori ekonomskih nauka nemaju posao? Neko treba da im nadje posao? Besmislica. To vam samo govori o njihovoj strucnosti i kvalitetu njihovih doktorata.
Ranka Paunovic
Jaooooooooo...... u kom ti svetu zivis.......ma da dosao si iz dzungle, zato i ne znas.........Da bi radio u javnom toaletu u Srbiji, treba ti veza.........zato OLADI batice i ne filozofiraj posebno nama beogradjanima.......
Muradin Rebronja
Ne može da se doktorira na bilo čemu. A na čemu to je doktorirao Nikola Tesla? Ako je kreirao i/ili inoviarao neku oblast, proizvod, uslugu...neka izvoli na tržište pa da to unovči. Profesionalni fudbaleri "inovirali" jak i precizan šut na gol, pa vrede desetine miliona evra. Slično je i sa profesionalnim košarkašima, teniserima...a kod nas u ugostiteljstvu brendirani proizvod. Od burgera, pizza, sendviča, krompirića...milioneri po sistemu: "Ako hoćete da budete milioner, zadovoljite potrebe milionima ljudi. Lakše reći nego učiniti, zar ne?

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.