Уторак, 05.07.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

На једног пензионера – 1,4 запослена

У Србији би било идеално да на три запослена буде један пензионер (Фото Драган Јевремовић)

Оптимално би било да три запослена издржавају једног пензионера, јер би тако била обезбеђена финансијска самосталност пензијског фонда.

Упркос чињеници да је за последње четири године број новозапослених, према званичним подацима, повећан за 400.000 –однос броја пензионера и броја запослених у последње три године и даље је незадовољавајући.

На једног пензионера долазе 1,4 запослена.

Оптималан однос требало би да буде један према три, односно, да три запослена „издржавају једног пензионера”, јер би само у том случају била обезбеђена потпуна финансијска самосталност пензијског фонда.

Према речима Ивана Мимића, финансијског директора ПИО фонда, све и када би укупно радно способно становништво у Србији у овом моменту ушло у осигурање, односно нашло посао, максимални могућ однос броја корисника пензија и броја радника био би један према 2,2.

Добро је, међутим, што се упркос томе, издвајања из буџета за исплату пензија смањују. И то из године у годину, са 48,2 одсто у 2012. на 35,18 процената у прошлој години.

– Уколико би био изузет новац намењен једнократној исплати пензија од по 5.000 динара, како је то било у 2016. години , што није редован расход фонда, учешће буџета у исплати пензија било би још ниже – око 34,2 одсто.

Истовремено су укупни приходи и примања Фонда, у прошлој години, остварени у износу од 583,36 милијарди динара, што представља 97,67 одсто планираног новца и што је за 9,42 милијарде динара више него у односу на 2016. годину.

Наплата доприноса већа је номинално 3,99 милијарди динара у односу на годишњи план, а 15,33 милијарде динара од износа остварених у претходној години.

Фонд је, дакле, за прошлу годину повукао 10,15 милијарди динара мање пара из буџета од планираних, чиме је учешће нето пензија у БДП у 2016. смањено на 11,8 одсто.

Тиме се Србија приближава ономе што ММФ од ње очекује – да учешће пензија у БДП буде 11,3 процента.

На питање колико је реално очекивати да Србија дође на то да на три радника иде један пензионер, Ранка Савић, председник Асоцијације независних и самосталних синдиката Србије, сматра да то неће бити ускоро.

– Не верујем у податак да је за четири године запослено 400.000 радника. Треба питати колико их је у исто време остало без посла, па упоредити. Јер, да је дошло до толиког раста сигурно да би већ сада и однос броја запослених и пензионера био бољи, а не да стагнира последње три године – каже она.

С друге стране и до односа један пензионер према 2,2 запослена може доћи тек када се нешто промени према послодавцима.

– Иако је мој посао да браним раднике, а не њихове газде, како очекивати да они запошљавају више радника, када осим намета на зараде, имају обавезу да плате још стотину других такси – од еколошке до обавезног чланства у ПКС. Који послодавац може све то да плати, да заради и редовно уплаћује доприносе – пита наша саговорница.

Исто тако, не може се повећавати број запослених, тако што ће се слати у пензију они којима је остало годину или две да се пензионишу, наглашава Савићева.

Све док се, дакле, у том делу пореске политике, не направи отклон према послодавцима, којима ће држава смањити бројне намете од којих се сама финансира, тешко да ће у Србији на три запослена доћи један пензионер, што би било идеално, закључује она.

Коментари12
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Penzioner
Kod Tita je bilo 4 zaposlena na jednog penzionera, od penzije je moglo da se živi a država je bila višestruko manje zadužena po glavi stanovnika od ove sadašnje "države"!
Нена
Sada će Veliki Mogul još smanjiti penzije i trećina će umreti od gladi. Zbog ravnoteže ...
Zoran Australia
Danasnji model  penzijskog sistema  koji je jos Bizmark u 19. Veku izmislio a kada je bilo sedam radnika na jednog penzionera, danas ne fukcionise  i u svetu je poznata kao Ponzi sema, ili tkz. Piramidalna prevara. Najveci broj radnika sigorno nece dobiti penziju.  U svetu  postoji resenje kako resiti problem penzijske reforme a  to je  licno penzijsko osiguranje  koje svaki pojjedinac obavezno uplacuje na svoj licni-privatni racun .  Takav model prvo je uveo Cile i postoji u vise od 40. kao i u vecini zemalja  okruzenja a najbolji primer je Australija.
Богдан
Ако бре, где ти живиш? У Бечу или Франкфурту? Па људи би сами одлазили из јавног сектора да у приватном све функционише како треба, људи беже у јавни сектор јер држава ништа није регулисала у приватном сектору већ 17 год. пљачке држане имовине су "легализоване" радници су обична најамна стока која ради за комуналне рачуне и фрижидер, странци и тајкунчине су господари у чије "послове" држава "не сме да се меша"...Кад прочитам шта пишу паметњаковићи смучи ми се...
slobodan stanic
"Na jednog penzionera......."Pa sata ste radili 17 godina osim sto ste se birali i reizabirali,namestali i premestali,????????????????

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.