Четвртак, 02.12.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Жене дуже примају пензију од мушкараца

Једној инвалидској пензионерки у Београду поштар звони од 1946, чиме је постала најстарији корисник Фонда ПИО у Србији
(Фото Пиксабеј)

Једна инвалидска пензионерка из Београда најдуже прима пензију. Поштар је на њена врата први пут позвонио пре 71 годину, односно 1946. године, од када као учесница Народноослободилачке борбе прима ову принадлежност.

Она је истовремено и доказ онога што потврђује и статистика Фонда за пензијско и инвалидско осигурање – да жене у Србији у просеку дуже примају пензију од мушкараца.

Према последњим статистичким подацима фонда, када су у питању старосне пензије, мушкарци у просеку пензију примају 17, а жене 19 година, док у случају инвалидских пензија мушкарци пензију примају 18, а жене 22 године.

Ситуација је, међутим, другачија када је реч о износу на чеку. То неумољиво прво место држе мушкарци, што може бити само зато што су они током радног века били боље плаћени од жена, јер, како другачије објаснити зашто су им примања данас већа, ако су и једни и други провели цео радни век на послу.

Подаци Фонда ПИО потврђују да у Србији има 98.859 пензионера који примају пензије по посебним условима. Међу њима 6.356 пензионера, бивших ученика НОР-а пре 9. 9. 1943, носиоци споменице 684, пензионери бившег Савезног МИП-а 1.014. Административну пензију прима 875 пензионера, а
има и 23.619 оних који пензију примају као такође бивши носиоци споменице али после 9. 9. 1943. године.

Пензију по посебним условима прима и 213 бораца на одговорним дужностима, бивши припадници републичког МУП-а 24.953, изузетне пензије добија 95 пензионера и 25 академика. На овој листи је и 1.488 рудара и 39.346 професионалних војних лица.

Међу земљама ЕУ, у статусу пензионера најдуже уживају мушкарци и жене у Француској (19,7 година за мушкарце и 24 жене), Шпанији (19,3 и 23,5) и Италији (19,2 и 22,8). Најкраће очекивано трајање живота за пензионисане мушкарце је у Летонији (13,8), Бугарској (14,1) и Литванији (14,3), а за жене у Бугарској (17,6), Румунији (18,1) и Мађарској (18,6).

Можда се запосленима у Србији чини да они најдуже раде, јер је услов за пуну старосну пензију за мушкарце 65 година живота, а за жене се повећава сваке године, али подаци Фонда ПИО потврђују да српски пензионери деле судбину већине својих колега из земаља ЕУ и региона.

Подаци фонда показују и да срећу да најраније оду у пензију имају Британке са 60 година старости и свега три године стажа, Аустријанке у шестој деценији и минимум 15 година стажа. Ако се има у виду да је животни век жена 82,97 година старости, Аустријанке би пензију у том случају могле да примају скоро 23 године.

Истовремено, најраније у пензију иду мушкарци у Македонији, са 64 године и 15 година стажа. Жене у Црној Гори млађе одлазе у пензију од дама из Србије са 60,9 година, док мушкарци Црногорци раде дуже од оних у Србији, за око пола године.

Италијанке најдуже раде

Најдуже морају да раде Италијанке уколико желе у пуну старосну пензију – до 66,1 године, уз најмање 20 година радног стажа. Ако се узме у обзир чињеница да жене у Италији просечно живе до 84,63 године, примаће пензију око 18 година. Швеђани и Италијани иду најстарији у пензију са 67, односно 66,7 година. Италијани, показује статистика, доживе у просеку 79,4 године, што значи да пензију примају мало више од деценије – 12,7 година.

Услов за немачку пензију је да је запослени најмање годину дана радио у Немачкој. Превремена старосна пензија за осигуранике рођене између јануара 1948. и октобра 1949. је 62 године живота и 35 година стажа, од тога најмање 12 месеци у Немачкој. Када је реч о превременој старосној пензији за жене које су рођене до 31. 12. 1951, граница је 60 година живота – 15 година пензијског стажа, од тога најмање 12 месеци у Немачкој.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.