Понедељак, 27.09.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Крвави пут српских интернираца у Норвешку

Ку­ћа при­ја­тељ­ства нор­ве­шког и срп­ског на­ро­да у Гор­њем Ми­ла­нов­цу (Фо­то tu­ri­stic­ki­klub.com)

Кра­јем ју­на ове го­ди­не на­вр­ша­ва се 75 го­ди­на од ис­кр­ца­ва­ња пр­вог тран­спор­та на­ших за­то­че­ни­ка из кон­цен­тра­ци­о­них ло­го­ра у лу­ке Нор­ве­шке. Нем­ци­ма је у оку­пи­ра­ној Нор­ве­шкој би­ла по­треб­на рад­на сна­га за из­град­њу пу­те­ва и пру­га у се­вер­ној Нор­ве­шкој, за тран­спорт тру­па и опре­ме. 

Не­мач­ка Вр­хов­на ко­ман­да је до­не­ла од­лу­ку да се из свих кон­цен­тра­ци­о­них ло­го­ра из­дво­је сна­жни, мла­ђи му­шкар­ци, спо­соб­ни за рад и по­ша­љу у Нор­ве­шку. Из ло­го­ра Сај­ми­ште, Ба­њи­ца, Цр­ве­ни крст, Ја­се­но­вац, Ша­бац, из­дво­је­но је 4.268 за­тво­ре­ни­ка и по­сла­то у Нор­ве­шку. У Нор­ве­шкој је стра­да­ло око њих 3.000. Ло­го­ри су би­ли по­зна­ти као „срп­ски ло­го­ри”, јер је 90 од­сто за­то­че­ни­ка би­ло срп­ске на­ци­о­нал­но­сти, а по со­ци­јал­ном са­ста­ву би­ло је 65 од­сто зе­мљо­рад­ни­ка. 

О тим до­га­ђа­ји­ма је код нас об­ја­вље­но не­ко­ли­ко књи­га, ко­је да­нас рет­ко мо­гу да се на­ђу у бе­о­град­ским би­бли­о­те­ка­ма и књи­жа­ра­ма. Нај­зна­чај­ни­ја је мо­но­гра­фи­ја ауто­ра Љу­бе Мла­ђе­но­ви­ћа, пре­жи­ве­лог ло­го­ра­ша, ко­ја је из­да­та 1991. под на­зи­вом „Под ши­фром Ви­кинг”. У књи­жа­ра­ма се мо­же на­ћи књи­га нор­ве­шког ауто­ра Кну­та Флу­ви­ка То­ре­се­на „У Нор­ве­шку, у смрт”, из­да­та 2015. Аутор је исто­ри­чар, ма­јор нор­ве­шке вој­ске, са­рад­ник ис­тра­жи­вач­ког цен­тра „Си­мон Ви­зен­тал” из Тел Ави­ва, ко­ји је био у нор­ве­шкој је­ди­ни­ци ми­ров­них сна­га на Ко­со­ву и 2004. спре­чио на­пад Ал­ба­на­ца на срп­ско се­ло Ча­гра­ви­цу код При­шти­не. Књи­га је пи­са­на на осно­ву ка­зи­ва­ња пре­жи­ве­лог ло­го­ра­ша Ни­ко­ле Ро­ки­ћа. 

Нор­ве­жа­ни се и да­нас се­ћа­ју тог де­ла исто­ри­је Дру­гог свет­ског ра­та и осим спо­мен-гро­ба­ља и спо­ме­ни­ка на сва­ком ме­сту где су би­ли ло­го­ри, 23. ју­на ове го­ди­не у ме­сту Кор­ген одр­жа­ће се пре­зен­та­ци­ја про­јек­та два нор­ве­шка гра­да о кр­ва­вим пу­те­ви­ма ко­је су гра­ди­ли срп­ски за­то­че­ни­ци, да се њи­хо­ва пат­ња са­чу­ва од за­бо­ра­ва и при­ка­же мла­дим ге­не­ра­ци­ја­ма. 

На тај део на­ших стра­да­ња у Дру­гом свет­ском ра­ту под­се­ћа Ку­ћа при­ја­тељ­ства нор­ве­шког и срп­ског на­ро­да у Гор­њем Ми­ла­нов­цу и дру­же­ња у окви­ру Нор­ве­шког дру­штва – Ср­би­ја, ко­је сва­ке го­ди­не ор­га­ни­зу­је од­ла­зак по­то­ма­ка ин­тер­ни­ра­ца у по­се­ту нор­ве­шким при­ја­те­љи­ма и спо­мен-гро­бљи­ма. 

На „Бр­ду ми­ра” у Гор­њем Ми­ла­нов­цу, у окви­ру спо­ме­нич­ког ком­плек­са, на­ла­зи се спо­ме­ник на­шим ин­тер­нир­ци­ма и ко­пи­ја „срп­ске ку­ће” у ко­јој су се кри­ли за­то­че­ни­ци ко­ји су по­ку­ша­ли бек­ство у та­да не­у­трал­ну Швед­ску. 

Мо­жда је вре­ме да се на­ша јав­ност, у окви­ру се­ћа­ња на Ве­ли­ки рат и Дру­ги свет­ски рат, се­ти и тих жр­та­ва. 

М. Цве­кић

Коментари2
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Vesna Stajković
Moj deda, Radojko Petrović je umro u jednom od logora u Norveškoj. Odveden je iz svog sela, Velikog Polja, kod Obrenovca, iz porodične kuće. Nije bio ni u jednom logoru u Srbiji. Završio je u Norveškoj zbog nekakvog prijavljivanja od strane komšija. Mene interesuje kojoj strani su mogli da pripadaju ljudi koji su prijavili moga dedu koji je u to vreme bio mlad čovek, sa dvoje male dece i koji nije stigao da uzme pusku u ruke?
Dr.Sreten Bozic -Wongar
Nemacki SS oficiru Kurt Walkhem koji je 1941 iz logora smrti deportovao contigent Srba u Norvesku je tema moje knjige Raki ( konopac), u izdanju Marion Boyars Publishers,1996 ; povoljno primljena od USA stampe i uneta u skolsku i universitetsku lektiru . U knjigi je spisak Srpskih zrtava. Knjiga je dobila najvecu literarnu nagradu Australije - Emeritus Award .Srpski prevod : Jasen books.Docrorat na istu tem Dr. Jelena Arsenijevic, Kragujevac . ( Kurt Walkhem je Ceskog porekla , otac mu je primio Austrinsko podanstvo 1922g. Istice se kao glavni SS oficir pri povlacemu Nemacke Group Armije D iz Grcke. Rusi su pod komandom pukovnika Marka Mesica sprecili Nemacko povlacenje prema oslobodjenom Beogradu i oterali Nemce prema Sarajevu.Ishod bitke kod G. Milanovca - po 1,000 mrtvi na svakoj strani. U Sarajevu se kasnije gubi trag Kurth Walkhem-a . Verovatno da je desertirao. )

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.