Недеља, 24.10.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Артуро Маркес – најпопуларнији композитор у Србији

Диригент Габријел Фелц говори о великом концерту на отвореном Београдске филхармоније, зашто публика највише жели да чује дело Мексиканца Артура Маркеса и како га је запањила публика у Јапану
Београдска филхармонија са Габријелом Фелцом (Фото Марко Ђоковић)

Очекивао сам да ће за наш концерт публика у Београду пре изабрати композицију неког Руса, а не Мексиканца! – каже за наш лист Габријел Фелц, шеф-диригент Београдске филхармоније, не кријући изненађење што су Артуро Маркес и његово дело Дансон бр. 2 добили највише гласова наше публике, убедљивих 634.865, као једну од композиција које ће Београдска филхармонија извести на свом концерту на отвореном у недељу 25. јуна.

– Помислио сам ко је тај Маркес? Знам за Марка Маркеса возача мото-трка и за познатог писца. Ипак, морам да приметим да је Дансон бр. 2 веома добро дело – каже Фелц који ће предводити наш оркестар на концерту у новобеоградском блоку 13, између Ушћа и Палате Србија, на месту на којем ће се у будућности налазити нова зграда Београдске филхармоније.

Моцарт у џунгли

Ко је онда тај Артуро Маркес (1950)? Реч је о најпознатијем мексичком композитору. Одрастао је у породици маријачи музичара, и у делу „Дансон” сликовито је представио атмосферу и звуке ове фасцинантне земље. Дело је широм света популарисао светски познати венецуелански диригент Густаво Дудамел. Публика је могла да преслуша ово дело и приликом гласања на сајту Београдске филхармоније, а популарност ове композиције може да се доведе и у везу с тим што је оно било лајтмотив популарне Амазонове серије „Моцарт у џунгли”.

Болеро, Кармен, Грлица
Публика је за 25. јун изабрала и Валцер Шостаковича са 594.269 гласова, „Danse macabre” Сен-Санса добио је 446.636, „Грлица” Стевана Христића 423.338. На програму ће бити и „Вилијам Тел” Росинија, „Игра сабљи” Хачатуријана, „Болеро” Равела, „Кас Валкира” Р. Вагнера, „Валцер цвећа” Чајковског, „У пећини горског краља” Грига, увертира „Кармен” Бизеа и „Империјални марш” из филма „Ратови звезда” Џона Вилијамса.

Ова серија, у којој Гаел Гарсија Бернал игра мексичког диригента, заснована је на мемоарима обоисткиње Блер Тиндал. Говори о закулисним радњама у свету класичне музике, а један од сценариста је и Роман Копола, син Франсиса Форда Кополе. Између осталог, Бернал путује из Њујорка у Венецију да поново пронађе инспирацију. Среће оперску звезду (Монику Белучи), и жели да је врати на сцену...

Габријел Фелц био је у прилици да диригује на концертима на отвореном, с тим да се добро сећа једне кише која је покварила „Кармину Бурану” и прекинула концерт, те се стога радује најављеном сунцу за предстојећу недељу.

– Верујем да ће доћи велики број људи који иначе не посећује наше концерте, што је веома добро – истиче Фелц, и на коментар да се публика, која је гласала за репертоар концерта, овај пут није одлучила за Моцарта, каже: Желите да то коментаришем као Немац? Ха-ха. Често сам га дириговао и овај пут, ако је тако публика хтела, није ми жао. Драго му је и што ће Зубин Мехта на крају концерта дириговати Финале Пете Бетовенове симфоније. „Он је међу најпознатијим диригентима на свету. Поштујем га, могао бих да му будем син”, каже Фелц који је дошао у Београд још у сезони 2009/10.

– Осећам одговорност што водим најбољи оркестар на Балкану и то ми много значи. Београд није само још један град у који идем, он има велико место у мом животу – истиче 46-годишњи диригент рођен у Берлину.

О томе шта је превагнуло да прихвати позив Београдске филхармоније, објашњава:

– Нисам имао негативну представу о Србији. Информисан сам шта се дешавало у Југославији пре 1991. па све до бомбардовања Србије. Београд има музичку традицију. Ту су и други центри: Mадрид, Лисабон, Лондон, Париз, Варшава, Москва, али и Беч, Београд, Будимпешта. Ја ту не видим проблем. Оркестар је веома добар и мотивисан. У тренутку кад ми је стигла та понуда, немачки музичари желели су да останем у Дортмунду, а понуђено ми је и да предајем у Минхену. Млад сам за професора, па сам се одлучио за Дортмунд и Београд. Начинио сам добар избор, сматра Фелц.

Његова идеја, како објашњава, састоји се у томе да наш оркестар буде компактан, да свирају и слушају једни друге, да буду повезани.

Класика за богате

Фелц је одрастао у Источној Немачкој и каже да је већини људи прва помисао на његов завичај – полиција, затвор, зид. „Јесте била лоша економска ситуација али није фер говорити да је све лоше. Имао сам прилику да стекнем веома добро образовање...”

Мајкл Џексон, Хендрикс, Стинг
Од 17 до 20 часова, када почиње концерт, посетиоци ће слушати музику коју музичари Београдске филхармоније слушају приватно – Мајкла Џексона, Дипеш мод, Хендрикса, Стинга и многе друге. Иначе ово је први концерт Београдске филхармоније на отвореном. Подсетимо да су изузетан одзив имали и концерти виолинисте Немање Радуловића у Студентском парку у Београду и Регионалне дечје филхармоније на стадиону Ташмајдан.

А колико се данас све променило илуструје примером да трубач у Берлинској филхармонији, као један од пет најбољих на свету, јесте звезда, док у мањим градовима музичари нису цењени међу обичним светом нити их ко препознаје на улици.

– Осамдесетих година прошлог века људи су за одлазак на концерт облачили најлепше одело, припремали су се за дело које ће бити изведено и слушали су га на диску код куће. Данас има превише оних који немају појма о класици, иако би требало да музика буде део живота сваког од нас. И не мислим сада на скидање музике са Јутјуба на телефон, мада и то је у реду. Кад кажем музика мислим – седи и концентриши се на оно што друго људско биће свира само за тебе.

Фелц наглашава да има и ентузијаста који знају све о класици.

– У Јапану ми је један човек донео све моје дискове да му потпишем. Питам сам се одакле му све то! После концерта је била забава. Један господин је устао, рекао да је исто дело слушао 1964. године, зна и ко је дириговао и ко је био солиста. Сећа се да је била средина марта, да је седео у другом реду и да је темпо био нешто бржи од мог. Можете ли да верујете – пита Фелц.

У Америци је, пак, проблем, друге природе. „Тамо немају сви новца да приуште одлазак на концерт. Америчко друштво је раслојено на сиромашне и супербогате. У Европи је можда и најбоља ситуација, јер постоји традиција – прича диригент који интензивно учи српски, а као своју страст наводи вожњу мотором и олдтајмере.

– Имам породицу, хоћу и њој да се посветим. Желим својој деци да будем отац а не ујак. Нисам радохолик, желим време и за себе.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.