Држава споро гради и кад има пара

Уследио је прво одговор из Министарства грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре, а затим и из „Коридора Србије”.

Из Министарства грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре саопштили су да је за 30 пројеката, чију реализацију контролишу, до 15. јуна повучено око 51 одсто планираних средстава и да у наредним месецима очекују још бољи резултат, јер је грађевинска сезона у пуном јеку. Из „Коридора Србије” су поручили да је у прва два месеца ове године тешко било очекивати од извођача да испуне планове у извођењу радова, с обзиром на временске услове који су у том периоду били у Србији.

Економисти, међутим, одавно указују да се у Србији недовољно инвестира, па због тога нема неопходног привредног раста. Чланови Фискалног савета су у марту ове године још једном поновили да, поред недовољног инвестирања приватног сектора, и држава недовољно и неефикасно улаже и гради. Државне, односно јавне инвестиције, морале би да се повећају најмање за један проценат бруто домаћег производа.

Анализа чланова Фискалног савета показала је да држава неефикасно и недовољно инвестира чак и у случајевима кад постоје пројекти и новац који су међународне финансијске институције одобриле у виду кредита под повољним условима. Било је случајева да одобрена средства нису повлачена, тако да је држава због тога плаћала пенале. Додуше, износ те казне која се плаћала из државног буџета сваке године, од 2013. наовамо се смањује, што је за упућене потврда да се послови боље организују и да се квалитетније прати извршавање уговорених обавеза.   

Према анализи Фискалног савета, Србија је почетком 2015. за текуће инфраструктурне пројекте имала одобрених кредита у износу од пет милијарди евра. Од те суме није било повучено 3,75 милијарди евра. Највише одобреног, а неповученог новца, било је у сектору путне инфраструктуре – 1,6 милијарди евра. „Железнице” и енергетика нису користиле 1,55 милијарди евра. За остале инфраструктурне пројекте у то време било је на располагању око 600 милиона евра.

Међутим, према подацима Министарства финансија од августа 2016. године, највише новца из буџета за плаћање провизија кредиторима, колоквијално названих пенали, одлазило је у 2013. У тој години је због неповлачења одобреног новца на укупне кредите од 3,67 милијарди евра, плаћено 8,33 милиона евра. Наредне, 2014. године, на исту укупну суму кредита плаћено је 6,8 милиона евра на име пенала, док је у 2015. плаћено 7,5 милиона, а за првих седам месеци 2016. – 3,6 милиона евра.

Према подацима Министарства финансија, само ЕПС је од 2013. до јула 2016. на име пенала за некоришћене кредите платио 524.000 евра. 

Кинеска Експорт-импорт банка одобрила је кредит за изградњу моста Земун–Борча од 217,4 милиона долара. На ту суму је у 2013. на име пенала плаћено око милион долара, у 2014. је тај износ био мањи – 678.000, прошле године 314.500 долара, а закључно са 31. јулом 2016. још 35.500 долара пенала.

„Коридори Србије” су се код ЕБРД за крак Ниш–Димитровград на Коридору 10 задужили 150 милиона евра, да би на неповучена средства у 2013. платили провизију од скоро 639.000 евра. У 2015. су пенали по овом основу износили нешто више од пола милиона евра, а у 2016. ни један евро.

„Железнице Србије” су за Коридор 10 од ЕБРД-а добиле кредит од 100 милиона евра, на који су у 2013. платиле пенале у износу од 497.000 евра, наредне године 418.000, у 2015. – 377.000, док је у првих седам месеци 2016. плаћено 170.000 евра.

„Железнице Србије” за возове 2015. и 2016. године ЕБРД-у нису плаћале пенале за кредит од око 59 милиона евра, док је за други кредит у сличне сврхе од 100 милиона евра у 2013. плаћено 457.000 евра пенала, 2015. године 288.000, а до краја јула 2016. године око 14.000 евра.

„Путеви Србије” су од ЕБРД-а добили кредит за обнову путева и унапређење безбедности у саобраћају од 100 милиона евра, на који нису плаћали пенале у 2013. и 2014. години, да би 2016. платили готово милион евра.

На питање нашег листа – колико је држава у 2017. имала на располагању за улагање у инфраструктуру и да ли је због неповлачења одобрених транши морала да плаћа пенале, од Министарства финансија нисмо добили одговор. Упутили су нас на Министарство грађевинарства, саобраћа и инфраструктуре, одакле нам је делимично одговорено на постављена питања.

Укупан износ одобрених кредита за инфраструктуру сада износи 3,35 милијарди евра.

Министарство грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре користи 447 милиона долара за изградњу деоница на друмском Коридору 11. „Коридори Србије” користе 1,34 милијарде евра за пројекте изградње деоница на друмским Коридорима 10 и 11 а „Путеви Србије” 543,8 милиона евра за пројекте рехабилитације путева, обилазницу око Београда, београдски ауто-пут, укључујући и зајам Београда од 90 милиона евра за мост на Сави и прилазне путеве.

Железничка предузећа за рехабилитацију пруга, железнички Коридор 10, станицу Београд центар II фаза, куповину нових дизел возова – 1,02 милијарде евра.