Конкурс за научне пројекте одложен за још шест месеци
Пројектни циклус биће продужен за још шест месеци, сазнаје „Политика” у Министарству просвете. Захтев је управо прослеђен у Немањину 11, а очекује се да буде разматран на првој седници нове владе.
Тако је стављена тачка на вишемесечну агонију истраживача, који готово свакодневно зову нашу редакцију у нади да ће добити информацију о томе да ли ће бити новог конкурса, с обзиром на то да је почетком јуна истекао рок за одлуку просветних власти.
Како нам је речено у министарству, научници немају разлога за страх што се тиче плата, оне се исплаћују редовно, а анексе уговора истраживачи ће потписивати наредног месеца.
Такође сазнајемо и да ће Министарство просвете током идуће недеље изаћи са новим програмом финансирања науке у наредне четири године, о чему ће „Политика” детаљно известити.
Подсетимо, Влада Србије је маја прошле године, после побуне научника, поништила конкурс за научноистраживачке пројекте (за период 2016–2020 година) који је месец дана пре тога расписао тадашњи министар Срђан Вербић. На овај конкурс стигло је више од 30.000 примедби научника, а додатна отежавајућа околност била је и што није формиран национални савет за науку, чије је мишљење неопходно за усвајање свих докумената који прате конкурс.
Влада је потом продужила финансирање пројектног циклуса за шест месеци, па поново за пола године, а у међувремену је изабран и Савет за науку. Током априла и маја у јавности је било много дезинформација о томе да ли ће коначно бити расписан нови конкурс, помињало се чак и неколико конкурса за сваку област науке, али је епилог ипак – још једно продужење.
Научна заједница је дуже од годину дана веома оштро подељена на оне који сматрају да је крајње време да се распише нови пројектни циклус и на оне који сматрају да је неопходно прво средити хаотично стање у науци, пребројати истраживаче и утврдити модел финансирања науке.
Претходни, односно актуелни четворогодишњи пројектни циклус је завршен крајем 2014. године и након тога је више пута продужаван како истраживачи не би остали без плата. За то време наука у свету је далеко одмакла, а највише су се бунили млади истраживачи који тврде да им је онемогућено напредовање у каријери и реализација нових идеја. С друге стране, највише замерки на расписивање новог конкурса стиже из заједнице друштвено-хуманистичких наука, чији истраживачи тврде да су деградирани у односу на остале дисциплине, а посебно природне науке и инсистирају на томе да се утврди тачно бројно стање истраживача у Србији и промене критеријуми за оцењивање њиховог рада.
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
