Уторак, 27.07.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
НА КОСАНЧИЋЕВОМ ВЕНЦУ

Темељи храма књиге – место сећања и сусрета

На месту Народне библиотеке порушене у шестоаприлском бомбардовању биће меморијални парк
Будући изглед комплекса

Београдски пројектантски „троугао” бечког архитекте Бориса Подреке, чија два угла чине Студентски трг и Топличин венац, биће завршен уређењем простора Народне библиотеке порушене у шестоаприлском бомбардовању Београда.

Темељи овог храма писане речи, према његовом идејном решењу, у потпуности ће бити очувани и уклопљени у будући меморијал оивичен улицама Косанчићев венац и Сребреничка.

– Растурена цигла и камен стално ће бити присутни и са сваким кораком који направимо та трагедија која се овде десила бошће нам очи. Сећање тако постаје физички присутно и ми га можемо додирнути – на те преостале зидине можемо сести, пољубити их... Не желим да људи овде плачу него да памте тај културни злочин и покушај да се затре памет једног народа – истиче Подрека.

У спомен-парк улазиће се из Улице Косанчићев венац. Пођемо ли надесно, наићи ћемо на малу трибину, предвиђену за предах ученичких екскурзија и туристичких тура које ће овде од својих водича моћи да сазнају историјат Народне библиотеке. На нивоу изнад трибине биће црни бетонски монолити од разбацаних књига – гробље знања и симбол смрти, видљив и онима који простор буду посматрали изван комплекса, кроз хоризонтални отвор на зиду од грубог бетона. Они ће погледом досезати и до супротног краја меморијала – цветног врта који је за Подреку, како каже, обележје животне радости.

Шетачи ће се, од црних књига до расцветале оазе, спуштати рампом. Кад поглед освеже раскошним шаренилом, степеницама ће моћи да се врате на вишу етажу где је смештен мали трг.

– То је „пјацета” између живота и смрти... има такву конструкцију па изгледа као да лебди, иако је ослоњена на носаче – објашњава Подрека.

Овај, како он каже, „друштвени део” меморијала садржаће клупе, минијатурну фонтану, а у близини ће бити и алуминијумска информативна табла са изливеним фотографијама.

Идеја архитекте није била да реконструише прошлост јер, како каже, историја се мора интерпретирати, а не копирати. Зато, објашњава, он посетиоцима нуди нови простор у духу данашњице.

– У почетку је било мишљења да на темељима библиотеке треба изградити садржаје попут кафића који ће донети зараду. Али то није одговарајуће и не може сваки пројекат да прави новац – објашњава Подрека.

Архитекта се осврнуо и на примедбе дела јавности о идејном решењу Студентског трга које је осмислио. Критичари му замерају што је споменик Зорану Ђинђићу сместио у том простору и негодују што је пренебрегнута чињеница да се археолошки остаци налазе на месту где ће бити подземна гаража.

– Ако садашњи Београђани и власт хоће Ђинђића, онда треба то и да добију, а време ће оценити да ли је таква одлука била добра. По доласку у Београд, град ми је образложио да се гаража већ ради. Све је било плаћено, а стручњаци су се изјаснили да се археолошки артефакти налазе само у једном делу локације. Они ће бити делимично видљиви, али прекривени стаклом. Моје је било да осмислим изглед оног што је изнад земље, а проблеме је задало то што Студентски трг није ни трг ни улица па сам морао да га „растегнем” црно- белим плочама и тако колико се могло широку улицу сведем на пропорцију трга – одговара Подрека на примедбе.

Ко је Борис Подрека

Борис Подрека рођен је у Београду 1940. године од оца Тршћанина и мајке Мостарке, али је највећи део живота провео у Бечу где је и основао први пројектантски биро и започео универзитетску каријеру. Његови пројекти мењали су лица градова осам европских држава. По Подрекиној замисли уређени су јавни простори, стамбени објекти, пословне зграде  музеји... у Верони, Бечу, Штутгарту, Трсту, Марибору, Пирану, Љубљани, Кормонсу, Венецији, Шангају... па и један познати виноград на тромеђи Словеније, Хрватске и Италије. Први његов београдски задатак био је да преуреди и догради стару зграду Музеја науке и технике, али овај пројекат никада није реализован, као што није завршена ни црква у Јајинцима рађена по његовој и идеји Бранислава Митровића. Подрека је осмислио изглед хотела „Фалкенштајнер” у Новом Београду. Дописни је члан српске, словеначке, хрватске и италијанске академије наука и уметности.

Фолић: Уређење следеће године

Град је одлучио да се на простору порушене Народне библиотеке не гради нови објекат, него да се њени остаци сачувају и представе, истиче Милутин Фолић, градски урбаниста. 

– Следеће године почиње реализација овог пројекта. За месец дана биће сређене фасаде на Косанчићу, калдрма до краја године, а после уређења комплекса библиотеке следи градња градске галерије у близини – каже Фолић.

Коментари5
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Boban Trifunović
''Hram pisane reči'' zvuči sasvim bajkovito - naročito nama koji smo pomislili da nepoštovanje pisane reči danas ne može otići dalje; gde bi, za ime sveta, otišlo? Otuda, ikakva monumentalna građevina, ikakav trg, ikakva skulptura ili, makar, drvo pod kojim će se postaviti klupa - da možemo, makar, da čitamo u hladovini! - i više je nego dobrodošla. Mada, ko smo mi, ljubitelji knjiga da iznosimo mišljenje? Nema nas dovoljno u Beogradu da skupa stanemo u neki drugi hram...
Dr.Sreten Bozic -Wongar
Ovaj dragoceni i zivi spomenik nase tragicne istorije treba sacuvati kao sto jeste . Rupa bombardovanja u kojoj je sagorela riznica Srpske istorije. Ovo nije bio ni prvi ,a mozda ni poslednji put , da je napadnuto blago Srpske kulture. Cak i danas ( uz blagoslov Nemacke ) govori se o otudjivanj manastira na Kosovu i njihovom "poklonu" Albancima . Bez istorije nema ni naroda. Ovom localitetu treba mozda jedino dodati horizontalni mozaik o Nemackim " stukama " i bombama koje na Uskrs 19941 pradaju na riznicu Srpske istorije . Uraditi i spomen-knjigu sa imenima Srba iz celog sveta i njihovim donacijama da se podigne ovo zdanje istorije - U Beogradu sam tokom 1950tih radio kao pisac,ali nazalost nikada nisam cuo za ovu tragediju . Mozda bi Srpska diasspora mogla da uradi ovaj projekat i pokloni ga Beogradu, TRAZE SE ORGANIZATORI.
Melanija
Da li zaista moramo sve da upropastimo, pitanje je sad. Možda ideja sa bibliotekom i nije tako loša ali postoji mnogo nedovoljno dobro sagledanih problema na Studentskom trgu i postavljanju spomenika Z.Djindjiću. To ovaj arhitekta "svetskog glasa" nije mogao da sagleda i oseti i zato njegovo rešenje nije dobro za nas a ponajmanje su rešenja ove vlasti dobra za gradjane. Samo o nečem boljem možemo da sanjamo...
Nikola Nesic
Posle toliko godina od bombardovanja, rupa koja stoji na Kosančićevom vencu vapi za ljudsko rukom, brigom, idejom. Vreme nemara i zaborava, daje pravo na rešenje kao na divljem zapadu, pioniru koji prvi pobode kolac. Nisam upozant kako su gradske vlaste došle do Podrecce i idejnog rešenja, konkusom, pozivom, slučajnim susretom, ali kao i spomenik Borislavu Pekiću, postoje prioriteti. Ako nismo bili u stanju preko 70 godina da se odužimo stradanju Biblioteke, ko sme da pita zašto Podrecca? Socijalističke vlasti su hrabro odlučile da Svetosavski plato dobije NBS, koga briga danas polika. Šta više, došli smo do apsurda da demokratske vlasti uništavaju taj isti plato bizarnim objektima i parternim rešenjima, stazicama, fontama i katekizijskim domom, a one socijalističke sa Kurtovićem napraviše rešenje dostojno velegrada.
Zorica Papadopulos
Jezivo jezivo, ovde je trebalo da bude podignuta spomen biblioteka a ne park NATO prijateljstva. unuci nato-komunizma se i dalje cerekaju ovom narodu

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.