И код нотара на заказивање

За овере докумената код нотара последњих дана у неким београдским канцеларијама заказивани су чак и термини за ову седмицу. Редакцији „Политикиног” „Потрошача” обратило се неколико читалаца који су указали на велике гужве, а притужбе су се односиле и на неуједначен начин пословања јавних бележника. 

У неким канцеларијама није било могуће платити готовином, недостајали су формулари, а неки од бележника радили су по скраћеном радном времену и поред несносних гужви.

– Речено ми је да не примају готовину, што није случај код других нотара. На вратима је било истакнуто да је канцеларија отворена до 17 сати али не и да клијенте примају само до 16.15, што је недопустиво – објашњава наш читалац из Земуна. Каже да нису биле истакнуте ни цене услуга, смернице о овери докумената као ни то да, рецимо, незапослени не плаћају услугу нотара. 

– Хтео сам да оверим потврду о одласку детета у иностранство без пратње родитеља. Рекли су ми да немају тај формулар и да морам да га купим у „Службеним гласнику” или књижари. Зар је толико тешко и скупо прибавити обичне формуларе – каже овај суграђанин. 

Миодраг Ђукановић, председник Коморе јавних бележника, објашњава да је последњих дана био велики притисак на канцеларије због уписа ђака и студената у школе, али да  заказивање термина за оверу докумената није дозвољено. Истиче да ако постоје пропусти грађани треба да их пријаве и да ће у том случају комора реаговати и покренути поступак.  

– Све канцеларије су фискализоване и морале би да примају готовину. Имамо апсолутно исте ценовнике на нивоу целе Србије и многи цену услуга видно истичу иако то није обавеза – каже наш саговорник.  

Канцеларије јавних бележника морају да буду отворене до 17 сати, али неки бележници, додаје, остају и дуже уколико постоји потреба.  

– Што се тиче формулара, наша обавеза није да их издајемо грађанима. У суштини, нотари оверавају потписе. Многи формулари се могу преузети са интернета и добар део нотара их штампа за клијенте – истиче наш саговорник.  

Пре четири месеца у градовима и општинама у Србији, у којима су изабрани јавни бележници, послови овере докумената прешли су искључиво у њихову надлежност. У Србији тренутно постоји 165 канцеларија нотара иако би било оптимално да их има најмање још толико. У неким градовима попут Аранђеловца, Бајине Баште, Горњег Милановца, Зајечара, Инђије, Кикинде… посао овере преузео је по један нотар. У трећем граду по броју становника у Србији – Нишу, у коме живи више од  260.000 људи, има свега четири нотара. Ништа боље није ни у Београду, рецимо, у централним општинама Врачар и Стари град отворене су – по две канцеларије. Грађани се жале да је то мали број и да често не могу да заврше посао за кратко време. Стиче се утисак да су општине и судови радили ефикасније.  

– На овим пословима сада ради око 500 запослених јавних бележника, помоћника, сарадника и приправника. То је већи број од броја оних који су раније били ангажовани у судовима. Наше али и искуство клијената показује да се брже завршавају овере докумената – уверава Ђукановић.  

У Србији и даље постоји осам подручја основних судова у којима нису именовани јавни бележници. Тамо документа и даље оверавају општине и судови. У неким местима чак је било и затварања канцеларија.  

– Расписивали смо конкурсе у више наврата у тим местима, али се нико није јавио. Немамо кандидате јер ово није нарочито профитабилан посао. Поред ПДВ-а имамо и порез од 30 одсто, што су огромне дажбине, нарочито за рурална подручја – каже Ђукановић.